Profesori govorili o uticaju energetike na životnu sredinu

Na probleme u energetici i ekologiji, koji spadaju u ključne društvene teme u Srbiji, juče su najefikasnija rešenja ponudili vodeći stručnjaci iz pomenutih oblasti, profesori i istraživači Univerziteta u Beogradu, na naučno-stručnom skupu „Energetika i uticaji na životnu sredinu”, održanom u Rektoratu UB. Na prvoj ovakvoj konferenciji koju je organizovao novoosnovani Odbor za zaštitu životne sredine našeg najvećeg univerziteta akademski stručnjaci upozorili su, između ostalog, na posledice trenutnih i mogućih zagađenja vazduha i voda u Srbiji i ukazali koje energetske izvore treba i kako koristiti, a od kojih se pod hitno treba okaniti. Takođe su ukazali na neophodnost saradnje udruženja građana sa državnim institucijama i medijima u širenju saznanja o mogućim problemima u životnoj sredini.

Tako je dr Dragana Đorđević, naučni savetnik na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, ukazala na posledice koje proizvodnja električne energije u Srbiji ostavlja na životnu sredinu i na koje bismo alternativne, obnovljive, takozvane čiste energetske izvore mogli u budućnosti preći. O njima su govorili i prof. dr Borivoj Krstić, sa Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Dragoslava Stojiljković, sa Mašinskog fakulteta, prof. dr Branimir Grgur, sa Rudarsko-geološkog, dok se na tretman opasnog gasa u ovdašnjim termoelektranama osvrnuo prof. dr Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta. Za nuklearnu energiju i protiv nje debatovala je prof. dr Koviljka Stanković, sa Elektrotehničkog fakulteta, a temu izgradnje nuklearki dodirnuo je uvodni predavač prof. dr Miomir Kostić, sa istog fakulteta, koji je podvukao da gradnju nuklearnih elektrana, naročito onih malih koje i preporučuju za Srbiju, u zelenu agendu mogu da uvrste samo lobisti.

– Trebalo bi pažljivo pratiti razvoj nuklearki, a istraživanja su pokazala da bi potreba za njima kod nas mogla da se javi za 45 godina. Srbija ne bi smela da se nekritički oslanja na energetsku politiku Evropske unije, kao na božanstvo, jer je diskutabilna. Srećom, nismo ni stigli da je sledimo i pozatvaramo sve svoje termokapacitete. U energetici se moramo rukovoditi isključivo interesima Srbije, oslanjajući se samo na domaće stručnjake, ne obazirući se uopšte na to šta nam savetuje EU. Smatram da je umesto privatizacije „Elektroprivrede Srbije”, ili druge vrste promene vlasništva, neophodno tu zadržati postojeći status uz isključivo domaće rukovodstvo. A da bi se povećala ekološka efikasnost termoelektrana iz kojih sada dobijamo 60 odsto energije, umesto ranijih 70 odsto, neophodno je da stare termoblokove zamene novim – naglasio je prof. Kostić govoreći i o mogućim pravcima razvoja EPS-a.

Izričito je podvukao da gradnju hidroelektrana na malim rekama treba odmah zabraniti, jer je, kaže, šteta koju su nanele životnoj sredini „već velika”.

Moderator skupa prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu, pojasnio je da energetika nije slučajno izabrana da bude prva tema konferencija koje će Odbor za zaštitu životne sredine i ubuduće organizovati, jer je aktuelna kriza sa naftom i gasom, zbog rata u Ukrajini. Kaže da i kod nas trenutna energetska situacija nije povoljna zbog velikog pritiska na životnu sredinu. Istakao je da Srbiji slede sigurne promene u energetici i da su u toku izrade dva strateška nacionalna dokumenta – Integrisanog plana za energetiku i klimu i nove Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040, čiji se obrisi naziru i u čijoj izradi učestvuju mnogi fakulteti i profesori među kojima je i on.

Borba za bolje zdravstvene uslove nacije

Skupovi na kojima će Odbor za zaštitu životne sredine okupljati profesore i istraživače imaće notu stručne verodostojnosti po cenu da ne budu široko popularni, naglasio je predsednik tog tela prof. dr Ratko Ristić, prorektor za međunarodnu saradnju UB. Cilj im je, kaže, i da, kroz saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Akademijom inženjerskih nauka Srbije, pokušaju da plasiraju saznanja i zaključke ka onima koji donose odluke, ministarstvima i vladi.

– Nadamo se da ćemo u toj sinergetskoj aktivnosti naći najbolja rešenja za zaštitu životne sredine. Energetika je goruća tema, mi smo u periodu kada se moraju dati strateški odgovori kako obezbediti energetsku stabilnost, ali očuvati zdravu životnu sredinu i našu, nažalost, opadajuću populaciju, poboljšati zdravstvene uslove za život naše nacije, koji nisu na baš najboljem nivou u svim segmentima. Mi nemamo nikakvu moć i ne možemo nikome ništa da naredimo, ali ćemo dati sve od sebe da u pojedinim, sektorskim problemima dođemo do rešenja i ponudimo ih donosiocima odluka. Veoma je diskutabilno šta je od toga ekonomski primenjivo, mi nemamo uticaj na raspodelu sredstava iz budžeta, ali mislim da kada je u pitanju zdravlje naše populacije treba, koliko god je moguće, skloniti ekonomske parametre i boriti se za zdrav narod – istakao je Ristić.