Radovi na brzoj pruzi menjaju i izgled Subotice

Subotica – Kada je 1869. godine prvi voz stigao u Suboticu, došao je bezmalo u centar grada. Železnička stanica smeštena je nedaleko od glavnog gradskog korzoa, tako da i danas železnička pruga preseca Suboticu na istočni i zapadni deo. I dok je dolazak vozom na subotičku železničku stanicu za mnoge bio doživljaj, jer se odmah otvara pogled na neke od najlepših zgrada u stilu secesije, najavljeno renoviranje pruge koja prolazi kroz centar gradskog jezgra, Subotičanima će doneti i teškoće na koje će morati da se naviknu bar za naredne dve godine.

Imre Kern, pomoćnik gradonačelnika

Grad nastoji da dobrom organizacijom smanji saobraćajnu gužvu, ali i građani moraju da shvate da se ovakvi radovi preduzimaju jednom u 150 godina

– Grad Subotica je od početka aktivno uključen u dogovore sa investitorom „Infrastruktura železnice Srbije” i sa finansijerom Ministarstvom za građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukture. Ti razgovori i dalje traju. Subotički železnički čvor je izuzetno komplikovan ne samo zbog značaja i veličine već i što rekonstrukcija mora da teče uz nesmetano odvijanje teretnog i putničkog saobraćaja iz pravca Segedina prema Somboru i Senti” – kaže za „Politiku” Imre Kern, zamenik gradonačelnika Subotice.

Prema njegovim rečima, uz razumevanje za veličinu i važnost poštovanja dinamike ovog velikog projekta, grad stalno insistira na tome da i tokom radova moraju da se poštuju interesi građana.

– Važno je da Subotičani uz što manje teškoće saobraćaju između istočnog i zapadnog dela grada. Zato smo odmah na početku rekli da glavni prelazi preko železnice, poput Majšanskog mosta, podvožnjaka na raskrsnici kod „Patrije”, kao i podvožak kod „Pionira” ne mogu da se rade istovremeno i da odjednom budu zatvoreni. To bi za Suboticu značio blokadu saobraćaja između dva dela grada – kaže Kern.

Zbog postavljanja brze pruge u Subotici, potrebno je izgraditi i novi podvožnjak koji se nalazi u centru grada, potom se mora zameniti dotrajali Majšanski most, koji je alternativna veza od puta ka Paliću prema centru grada, a u južnom delu grada planiran je novi podvožnjak. Kako je najavljeno najmanje 10 meseci biće zatvorena glavna gradska saobraćajnica od hotela „Patrije” do „Lidla”, gde će se tik pored postojećeg podvožnjaka graditi još jedan. Izgradnja podvožnjaka u Ulici Maksima Gorkog, kaže Kern, jedan je od ključnih projekata na ovom delu trase. Reč je o velikim građevinskim projektima koji zadiru u samo gradsko tkivo. Snimci iz vazduha već pokazuju da su otpočeli masivni zemljani radovi iza još nenarušenih uličnih linija. To je najava budućeg kružnog toka koji će voditi ka južnom izlasku iz grada.

„Ministarstvo je obezbedilo dodatna sredstva za tri projekta koja je grad smatrao važnim zbog povezivanja istočne i zapadne strane grada. Jedan je izmeštanje gasovoda na trasi kod fabrike „Pionir” i ostalo nam je još nekoliko dana da prevežemo gasovod i oslobodimo gradilište za izgradnju podvožnjaka. Drugi je formiranje kružnog toka na izlazu iz ovog podvožnjaka i dalje povezivanje Lošinjske ulice i Senćanskog puta, čime će se stvoriti mogućnost da se izmesti teretni saobraćaj iz grada. Treći projekat odnosi se na izgradnju kružnog toka na silasku sa Majšanskog mosta, gde se i sada svakodnevno stvaraju gužve”, objašnjava Kern na koji način će biti izmenjeno lice grada sa prolaskom brze pruge Beograd–Budimpešta. Projekat izgradnje podvožnjaka u Lošinjskoj ulici je komplikovan jer se radi o pet koloseka, gde je uz brzu prugu sačuvana i industrijska pruga ka naselju Aleksandrovo, i ka novom terminalu.

Prema njegovim rečima, dinamika radova nije u ingerenciji grada, i pored toga što će se nastojati da se saobraćajnice zatvaraju suksesivno, kako napreduju radovi, Kern kaže da građani ipak moraju da računaju na određene neprijatnosti u saobraćaju.

„Grad sve čini da dobrom organizacijom za vreme odvijanja radova nastane što manja saobraćajna gužva ali građani moraju da shvate da se ovakve investicije rade jednom u 150 godina i da grad mnogo više dobija izgradnjom pružnog pravca Beograd–Subotica”, kaže Kern.

Sagovornik „Politike” dodaje da puštanjem u rad pruge Subotica–Segedin, za sada samo za teretni saobraćaj, te rekonstrukcijom pruge prema Senti, relativno kvalitetnom prugom ka Somboru i planovima da se obnovi pruga ka Baji, Subotica postaje, nakon Beograda, najznačajniji železnički čvor u zemlji. Kern kaže da je u planu i izgradnja intermodalnog logističkog centra u industrijskoj zoni zapad, što otvara veće mogućnosti za transport robe uz manji ekološki otisak.