Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KUĆE UMETNIKA

Jasna Poljana grofa Tolstoja

Danas je kuća Lava Nikolajeviča Tolstoja pretvorena u muzej i mesto hodočašća poštovalaca velikog pisca „Rata i mira”, „Ane Karenjine”, „Vaskrsenja”, „Krojcerove sonate”
Лав Николајевич Толстој (Фото Википедија)

Genije ruske kulture i književnosti, Lav Nikolajevič Tolstoj (1828–1910), po sopstvenim rečima, u mladosti je živeo razvratno i bio zao. Kasnije je pisao dela neverovatne iskrenosti iznoseći u njima sjajno poznavanje psihologije ljudi, da bi u svojim pedesetim godinama zapao u duboku krizu, bojeći se kako smrti, tako i života. Izgubio je veru u Hrista što je, po kanonu pravoslavne crkve, veliki greh.

Danas, veliki pisac počiva u šumi Stari zakaz (koja se ne seče i u kojoj se ne lovi), na sopstvenom imanju, na jedan kilometar od kuće u kojoj je proveo čitav svoj vek. Tu je sahranjen po sopstvenoj želji jer mu je u detinjstvu brat Nikolaj pričao da je na tom mestu zakopana „zelena palica”, na kojoj su ispisana uputstva kako da svi ljudi postanu srećni. Njegova skromna humka, kao poveći busen zemlje, bez ikakvih obeležja, nalazi se između nekoliko visokih jasenova. „Želim najjeftiniji grob, kao što su grobovi siromaha, bez cveća, venaca, bez reči...”

Ovaj istinski mučenik hrišćanstva, ispovednik svoje i tuđe savesti, grof asketa, za sobom je ostavio ogromnu prazninu kada je umro. A umro je tako što je u jesen 1910. godine, tajno napustio ženu Sofiju, decu i svoj udobni dom Jasna Poljana i uputio se svojoj sestri, monahinji Mariji u Šamordinski manastir. Ona ga je savetovala da porazgovara sa čuvenim duhovnicima, starcima Optinskog manastira, koji, opet, s njim nisu mogli da razgovaraju bez blagoslova episkopa. Krenuo je vozom, ali nije stigao. Pozlilo mu je na maloj stanici Astapovo. Tu je i umro, nepomiren sa crkvom, 20. novembra 1910. godine i sahranjen bez opela na svom imanju  Jasna Poljana.

Danas je njegova kuća pretvorena u muzej i mesto hodočašća poštovalaca velikog pisca „Rata i mira”, „Ane Karenjine”, „Vaskrsenja”, „Krojcerove sonate”...

To je velika, grofovska kuća koja ima prizemlje i sprat, krcata uspomenama. Na donjem nivou su veliki trem, radna soba, biblioteka, gostinska soba, zatim kuhinja, ostave, sobe za poslugu, garderoba, stepenice, sporedni ulazi... U radnoj sobi pisac je proveo poslednjih desetak godina života među knjigama, pismima, fotografijama...

U sobi „pod svodovima”, dobro izolovanoj od buke porodičnog života, Tolstoj je napisao prvi deo romana „Rat i mir”.

Biblioteka je ogromna, s mnoštvom knjiga koje je pisac nasledio od predaka, i koje je sam nabavljao i čuvao.

Na spratu je sala – velika soba s trpezarijskim stolom, finim porculanom i srebrom, sa klavirom i brojnim uramljenim porodičnim portretima. Tu je i stilski pisaći sto s kompletnim priborom za pisanje.

U jednoj od soba čak su i sprave za vežbanje, jer je Tolstoj i u svojoj šezdeset petoj godini mogao da se prevrće oko vratila, baš kao što je pešice mogao da potegne put Moskve, udaljene više od stotinu kilometara!

Soba Tolstojeve žene Sofije Andrejevne (1844–1919) posebna je priča. U uglu sobe, okovana u srebro i zlato, visi ikona Hrista Spasitelja. Ispod nje su uramljene porodične slike, od kojih je neke uradila sama Sofija, sa istom ljubavlju s kojom je grofu podarila brojno potomstvo i sa istim strpljenjem s kojim je prepisala sedam verzija „Rata i mira”. Na kraju, umorna od života sa genijem, priznala je: „Četrdeset osam godina živeli smo zajedno, a da ja nisam uspela do kraja da ga upoznam.”

Spavaća soba pisca je skromna, gotovo asketski uređena: gvozdeni krevet, drveni ormar, stočić,  stolica, jedna slika...

A pisao je: „Što više voliš čoveka, to si manje odvojen od njega. Izgleda da je taj čovek isto što i ja, a ja isto što i on.”

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sibirko
Ruska Pravoslavna Crkva je ekskomunicirala Tolstoja nakon što je on objavio svoj roman "Vaskrsenje". Tolstoj se zbog toga nije uzbuđivao. Danas su se ponovo vratila ta vremena gde se u Rusiji očekuje privrženost starim tradicionalnim vrednostima i pokornost ruskoj vlasti i Crkvi. Čovek tipa Tolstoja bi danas u Rusiji bio u zatvoru. Tolstoju se to nije dogodilo, štitilo ga je njegovo književno delo.
Tornado-Holandija
Negativne osobine su nam iste.Pozitivne osobine Tolstoja su mi nedokucive.Bar ne u ovom veku.Ono sto je rekao za svoju mladost-to vazi i za moju mladost.
Deda
Lav Tostoj je bio gorostas a njegova kuca otvorena mnogobrojnim posetiocima. Nas deda Jovan Maksimovic (Ruma 1964), knjizevnik i prevodilac "Rata i mira", imao je cast i srecu da 1911 god, sa sinom Radivojem, poseti Tolstoja na Jasnoj Poljani. Nasa porodica cuva kao relikvije dedina pisma Tolstoju i knjigu koju je Tolstoj poklonio malom Radivoju.
Overton window
предивно
Stradun
Srbe ne brine to što Lav Tolstoj nije dobio Nobelovu nagradu za književnost. Za njih je bitno da je tu nagradu dobio njihov miljenik Peter Handke.
Marinko
Poštovani Hrvoje Promašio si temu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.