Mladi muškarci najčešće razmišljaju o odlasku iz zemlje

U skici za portret mladog migranta iz Srbije, koji svoju budućnost vidi izvan granica ove zemlje, nalazi se muškarac starosti od 20 do 24 godine, koji živi u gradu u zajednici sa roditeljima ili kao podstanar, ima završenu srednju ili višu školu, neoženjen je i nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu. Osnovni razlog zbog kog on razmišlja o iseljavanju iz zemlje jeste nepovoljna ekonomska situacija u Srbiji, nemogućnost pronalaska posla u našoj zemlji, odnosno mogućnost nalaženja bolje plaćenog posla u inostranstvu, korupcija, nedostatak vladavine prava i perspektive, ali i nemogućnost napredovanja u karijeri. Među motivima koji pokreću mladog migranta nalaze se i porodični razlozi, želja za nastavkom obrazovanja ili za novim stilom života, kao i nestabilna politička situacija. Ono što bi ga zadržalo u zemlji jesu porodica i prijatelji, rešeno stambeno pitanje, patriotizam i osećaj pripadnosti zemlji, dobar posao, životni stil u Srbiji, zadovoljstvo životom i želja da se pomogne razvoju opštine.

Ovo su neki od najzanimljivijih zaključaka iz istraživanja dr Danice Šantić, profesorke na Geografskom fakultetu u Beogradu, pod nazivom „Istraživanje stavova i namera stanovništva o preseljavanju i utvrđivanje uticaja migracija na demografsko starenje u četiri jedinice lokalne samouprave, u cilju formulisanja preporuka za kreiranje mera populacione politike”. Istraživanje koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 3.500 ispitanika, prezentovano je na nedavnoj konferenciji „Ka boljem životu i reintegraciji povratnika”, koja je održana pod okriljem Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), čiji je rad u našoj zemlji u velikoj meri posvećen podršci povratnika u Srbiju. Konferencija je simbolično organizovana u danu kada planeta proslavlja rođenje svog osmomilijarditog stanovnika – devojčice Vinis Mabansag, koja je svet ugledala u ranim jutarnjim časovima u bolnici „Dr Hose Fabela Memoril” u Manili.

Osvrćući se na činjenicu da cena „odliva mozgova”, prema proceni OECD, iznosi oko devet milijardi dolara, dr Danica Šantić naglasila je da odlazak mladih ima velike demografske posledice, koje se, pre svega, ogledaju u starenju stanovništva, smanjenju (optimalnog) fertilnog kontigenta, smanjenje radnog kontigenta i gubitku ljudskih resursa, odnosno socijalnog kapitala. Ako se ima na umu da se broj mladih u Srbiji kontinuirano smanjuje od 1981. godine, jasno je da odlazak svakog mladog čoveka puno „košta” našu zemlju. Nažalost, ovo istraživanje pokazuje da o odlasku iz zemlje razmišlja oko polovina mladih iz Srbije, starosti od 20 do 25 godina.

„Migracije su izuzetne intenzivne u regionu cele jugoistočne Evrope – sve više mladih, stručnih i obrazovanih ljudi iseljava se iz svojih zemalja, a često odlaze i cele porodice. Podaci govore da najviše migriraju medicinski radnici, IT stručnjaci, radnici različitih profila i visokoobrazovane osobe. Iako nema egzaktnih informacija koliko mladih se iseljava, evidentno je odsustvo politika i mera da se ove migracije zaustave”, zaključila je dr Danica Šantić.

Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekao je da Srbija deli sudbinu mnogih zemalja, kada su u pitanju migracije, ali da problem nije samo demografija, već i ekonomska i socijalna migracija, kao i mogućnosti koje se ljudima pružaju da ostanu ovde.

„Drago mi je što GIZ posvećuje pažnju marginalizovanim grupama, mnogo toga smo uradili u prethodnom periodu kroz obuke i zaposlenje ljudi u raznim multinacionalnim kompanijama”, istakao je Vesović.

„Najvažniji uslov je da ljudi imaju dobar posao, i zato i mi kao GIZ ulažemo velike napore u to da pomognemo u zapošljavanju povratnicima, ali i marginalizovanom lokalnom stanovništvu, prvenstveno mladima, ženama, Romima, teže zapošljivim ljudima”, zaključila je Daniela Funke, direktorka Nemačke agencije za međunarodnu saradnju.