Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mladi muškarci najčešće razmišljaju o odlasku iz zemlje

Cena „odliva mozgova”, prema proceni OECD, iznosi oko devet milijardi dolara
(Фото А. Васиљевић)

U skici za portret mladog migranta iz Srbije, koji svoju budućnost vidi izvan granica ove zemlje, nalazi se muškarac starosti od 20 do 24 godine, koji živi u gradu u zajednici sa roditeljima ili kao podstanar, ima završenu srednju ili višu školu, neoženjen je i nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu. Osnovni razlog zbog kog on razmišlja o iseljavanju iz zemlje jeste nepovoljna ekonomska situacija u Srbiji, nemogućnost pronalaska posla u našoj zemlji, odnosno mogućnost nalaženja bolje plaćenog posla u inostranstvu, korupcija, nedostatak vladavine prava i perspektive, ali i nemogućnost napredovanja u karijeri. Među motivima koji pokreću mladog migranta nalaze se i porodični razlozi, želja za nastavkom obrazovanja ili za novim stilom života, kao i nestabilna politička situacija. Ono što bi ga zadržalo u zemlji jesu porodica i prijatelji, rešeno stambeno pitanje, patriotizam i osećaj pripadnosti zemlji, dobar posao, životni stil u Srbiji, zadovoljstvo životom i želja da se pomogne razvoju opštine.

Ovo su neki od najzanimljivijih zaključaka iz istraživanja dr Danice Šantić, profesorke na Geografskom fakultetu u Beogradu, pod nazivom „Istraživanje stavova i namera stanovništva o preseljavanju i utvrđivanje uticaja migracija na demografsko starenje u četiri jedinice lokalne samouprave, u cilju formulisanja preporuka za kreiranje mera populacione politike”. Istraživanje koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 3.500 ispitanika, prezentovano je na nedavnoj konferenciji „Ka boljem životu i reintegraciji povratnika”, koja je održana pod okriljem Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), čiji je rad u našoj zemlji u velikoj meri posvećen podršci povratnika u Srbiju. Konferencija je simbolično organizovana u danu kada planeta proslavlja rođenje svog osmomilijarditog stanovnika – devojčice Vinis Mabansag, koja je svet ugledala u ranim jutarnjim časovima u bolnici „Dr Hose Fabela Memoril” u Manili.

Osvrćući se na činjenicu da cena „odliva mozgova”, prema proceni OECD, iznosi oko devet milijardi dolara, dr Danica Šantić naglasila je da odlazak mladih ima velike demografske posledice, koje se, pre svega, ogledaju u starenju stanovništva, smanjenju (optimalnog) fertilnog kontigenta, smanjenje radnog kontigenta i gubitku ljudskih resursa, odnosno socijalnog kapitala. Ako se ima na umu da se broj mladih u Srbiji kontinuirano smanjuje od 1981. godine, jasno je da odlazak svakog mladog čoveka puno „košta” našu zemlju. Nažalost, ovo istraživanje pokazuje da o odlasku iz zemlje razmišlja oko polovina mladih iz Srbije, starosti od 20 do 25 godina.

„Migracije su izuzetne intenzivne u regionu cele jugoistočne Evrope – sve više mladih, stručnih i obrazovanih ljudi iseljava se iz svojih zemalja, a često odlaze i cele porodice. Podaci govore da najviše migriraju medicinski radnici, IT stručnjaci, radnici različitih profila i visokoobrazovane osobe. Iako nema egzaktnih informacija koliko mladih se iseljava, evidentno je odsustvo politika i mera da se ove migracije zaustave”, zaključila je dr Danica Šantić.

Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekao je da Srbija deli sudbinu mnogih zemalja, kada su u pitanju migracije, ali da problem nije samo demografija, već i ekonomska i socijalna migracija, kao i mogućnosti koje se ljudima pružaju da ostanu ovde.

„Drago mi je što GIZ posvećuje pažnju marginalizovanim grupama, mnogo toga smo uradili u prethodnom periodu kroz obuke i zaposlenje ljudi u raznim multinacionalnim kompanijama”, istakao je Vesović.

„Najvažniji uslov je da ljudi imaju dobar posao, i zato i mi kao GIZ ulažemo velike napore u to da pomognemo u zapošljavanju povratnicima, ali i marginalizovanom lokalnom stanovništvu, prvenstveno mladima, ženama, Romima, teže zapošljivim ljudima”, zaključila je Daniela Funke, direktorka Nemačke agencije za međunarodnu saradnju.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
Mi kao da smo u Kataru, gde zene ne razmisljaju.
Иван Грозни
Ако се уведе обавезно служење војног рока ето још једног разлога за одлазак из земље.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.