Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slobodna zona Subotice kao magnet privlači investitore

U zoni je zaposleno oko 6.500 radnika, a promet ostvaren u prvih devet meseci 2022. već značajno nadmašuje ukupan prošlogodišnji rezultat
(Фото Никола Тумбас)

Subotica – U prvih devet meseci ove godine u Slobodnoj zoni Subotice ostvaren je promet od 750 miliona evra. Tokom prošle godine ukupan promet je bio 678 miliona evra, što pokazuje da već sada u zoni je ostvaren bolji poslovni uspeh nego lani.

Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotice, kaže za „Politiku” da ovo još nisu precizni podaci, ali prema brojkama kojima sada raspolažu vidljiv je rast prometa.

„Od petnaest slobodnih zona koje posluju na teritoriji Republike Srbije, mi smo uvek među prvih pet, a 2020. godine prvi put smo bili najbolja zona. Ponosni smo na te uspehe jer smo pokazali da i u godini kovida, ili u vreme sadašnje krize zbog rata u Ukrajini, zona može dobro da posluje”, kaže Gravorac. Kolika je zarada ostvarena u zoni znaće se krajem godine, kada uprava pri Ministarstvu finansija izvede kompletnu sliku poslovanja.

Na prostoru zone uvek je živo, kaže sagovornik „Politike” i navodi da su im ovih dana u poseti bili predstavnici ruskih firmi, a da je prilikom nedavne posete Subotici ambasador Japana izrazio interesovanje za rad zone, Uskoro će imati i slobodnu parcelu koju će ponuditi investitorima.

„Do kraja godine zona će se proširiti na Sentu, gde već imamo tri zainteresovane kompanije, ali i na Kanjižu gde se razrešavaju imovinsko-pravni odnosi. Imamo odličnu saradnju sa Republikom Srpskom gde smo napravili prezentaciju rada slobodnih zona u čije formiranje i oni kreću”, kaže Gravorac. Ova privredna organizacija prostire se na 72 hektara površine u industrijskoj zoni „Mali Bajmok” i unutar nje posluje 11 multinacionalnih kompanija, a pod upravom Subotice je i slobodna zona u Kikindi, gde posluje jedna fabrika. U industrijskim pogonima ovih kompanija zaposleno je oko 6.500 radnika, odnosno ovaj industrijski kompleks smatra se važnim generatorom ekonomskog razvoja grada i magnetom koji privlači veliki broj stanovnika iz okoline.

Uobičajeno se ocenjuje da su slobodne zone mali izvoznici, odnosno da dodatna vrednost koja se ovde stvara potiče pre svega od najjednostavnijeg manuelnog rada. Gravorac tvrdi da se i ta slika sada menja.

„Ekonomska dobrobit zona je važna zbog velikog broja zaposlenih. Naši korisnici ovde rade doradu, a iskustvo nam pokazuje da se sve više radi o specijalizovanom, visoko-tehnološkom procesu. Ovdašnje kompanije angažuju stručne kadrove, a pojedine postavljaju i razvojne centre”, kaže direktor Slobodne zone.

Uticaj multinacionalnih kompanija ogleda se i kroz saradnju sa dobavljačima od kojih se traži da ispunjavaju određeni kvalitet. Pored toga, sadašnja kriza sa prekinutim lancima snabdevanja, usmerava ih ka lokalnom tržištu.

„Rad sa kompanijama u zoni podiže i ugled dobavljača koji sarađuju sa njima i to su posredne koristi od Slobodne zone. Ovde ne govorimo samo o direktnim dobavljačima, već i o onima iz komunalne infrastrukture, građevinske i kancelarijske opreme. Imamo informacije da su globalni poremećaji koji postoje u lancu snabdevanja podstakle kompanije da traže dobavljače za proces proizvodnje na prostoru naše zemlje, jer im je sigurnost i kontinuitet u snabdevanju od vitalne važnosti”, kaže Gravorac.

Ambicija rukovodstva Slobodne zone Subotice je i da pokaže da ovo nije izolovani proizvodni prostor na rubu grada, već da su znanje i tehnologije koje se ovde primenjuju mogu povezati sa obrazovnim institucijama, gradskim službama privrednim kompanijama. Gravorac kaže da im je ideja da povežu praksu, teoriju i nauku i zbog toga su pre mesec dana potpisali 20 ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa srednjim i višim školama, javnim preduzećima, a jedan od najuspešnijih oblika saradnje odvija se i kroz kontakte sa Ekonomskim fakultetom, sa kojim su organizovali zajedničke panel diskusije.

„Planiramo proširenje delatnosti kako bi učestvovali u pisanju projekata sa Evropskom unijom. Imamo ideju o postavljanju solarnih panela na našu centralnu zgradu, a intenzivno razmišljamo i o formiranju kulturno-edukativnog poslovnog centra”, kaže Gravorac.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Emilija Petrović
U masi ružnih vesti,prava je radost pročitati ovako afirmativni članak koji dokazuje da tamo gde se ljudi trude i rade profesionalno svoj posao,uspeh ne izostaje!
Бранислав Станојловић
А чија је та "слободна" зона? Од кога је отета та земља сигурно у време комунизма?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.