Pozovite dimničara da ne biste zvali vatrogasce

Iako smo već u novembru, ni sad nije kasno da pozovete stručno lice da očisti odžak i proveri grejne instalacione kanale.

Bolje dimničar preko dana da pokuca na vrata, nego vatrogasce da zovete usred noći.

Malo strpljenja, takođe, nije naodmet ako u firmama koje se bave dimničarskim uslugama kažu da su sve ekipe na terenu i da će njihov radnik doći za koji dan. Istinu govore, jer kao u mnogim drugim oblastima i u ovoj, u Srbiji prisutan je manjak radnika. Mnogi gradovi, a naročito sela, ostali su bez dimničara.

Da se smanji opasnost od požara

Čekanje na obučenog majstora za odžake, na profesionalca, mnogo je bolje rešenje od amaterskog, nestručnog rada, jer se tako laik može povrediti, napraviti štetu na objektu i izazvati rizik od pojave požara. Statistika je tu neumoljiva: za 60 procenata požara u toku zime, odnosno grejne sezone, uzrok je dimnjak očišćen po principu „uradi sam”.

Kako kaže Irena Kulić, direktorka marketinga, zadužena za odnose s javnošću Komunalnog preduzeća „Dimničar” iz Beograda, nikad nije kasno za poziv pravom majstoru – dimničaru, mada je mnogo bolje dimnjak pripremiti pre početka grejne sezone.

– Dimničari najviše posla treba da obave od aprila i maja do septembra. Ove godine, na sreću, miholjsko leto je prolongiralo početak grejanja – kaže za „Magazin” Irena Kulić.

Aktuelna energetska kriza izazvana izbijanjem ratnog sukoba u Ukrajini odrazila se i na izbor načina grejanja građana, ne samo u Srbiji, već i čitavoj Evropi. Vidi se to i u izjavama političara koji predlažu da se pripremi toplo ćebe i vunene čarape do preduzimljivijih građana koji su se setili da im u nekom uglu podruma stoji godinama nekorišćena peć na čvrsto gorivo.

Pitamo i da li je povećan broja građana koji će se grejati na drva i ugalj u Beogradu?

– Energetska kriza jeste uticala, ali ne drastično. Dobro je da građani razmišljaju o tome jer je svima stalo da hladne dane provode u toplim domovima. I građani čiji su stanovi povezani na centralno grejanje bili su zabrinuti, a stambene zajednice zahtevale su preglede rezervnih dimnjaka i čišćenja. Vlasnici stanova i kuća koje poseduju kamine obezbedili su energente i pripremili za zimu – primećuje naša sagovornica.

Oktobar je u ovom preduzeću protekao redovno. Ovih dana, takođe, stanje je uobičajeno za doba godine, ali su dimničari posebno zapamtili septembar kao možda najstresniji mesec u glavnom gradu Srbije u poslednjih desetak godina. Tada su temperature vazduha bile neuobičajeno niske, bilo je baš hladno, a i mediji su unosili nepotrebnu paniku, iako nije bilo nijedne zvanične informacije da će grejna sezona 2022/2023. biti odložena zbog visokih spoljnih temperatura, prisećaju se u ovom preduzeću.

Poseban problem je nedostatak kadra: iako je dimničar zanimanje s benificiranim radnim stažom, sve je manje onih koji žele da uče i rade ovaj posao. Još pre nekoliko godina, takođe za „Magazin”, naša sagovornica ukazala je da je sve više velikih urbanih sredina u kojima niko ne radi ovaj posao.

Po selima se četke i kugle dohvati ko stigne; sami domaćini, majstori drugih veština. Od 198 opština, tek u desetak postoji javno preduzeće, sektor dimničarstvo. Na listi APR-a, kada se ukuca šifra 81.22, od nekoliko desetina izlistanih pravnih lica uz veći broj stoji naznaka „obrisan” ili „neaktivan”.

U skorije vreme nije rađena ni evidencija dimničara, a stare procene su da tek oko dve stotine dimničara održava 1,5 miliona dimnjaka (ložišta u individualnim domaćinstvima) u Srbiji.

I pre pandemije beogradsko preduzeće „Dimničar” je ukazivalo na nedovoljan broj ovih majstora u Srbiji. Da li se nešto promenilo?

– Nije se ništa promenilo, status je ostao isti. Dimničari su nam preko potrebni – kaže naša sagovornica.

Što se tiče cene njihovih usluga, barem u glavnom gradu, one se nisu menjale. Iako je ogrev višestruko poskupeo samo od proleća ove godine, cena dimničarskih usluga je nepromenjena poslednjih 11 godina i iznosi 1,38 dinara sa PDV-om za metar kvadratnog stambenog prostora.

– Dimničarska usluga je najjeftinija komunalna usluga u gradu – kaže Irena Kulić.

Sledeće godine preduzeće „Dimničar”, osnovano 1948. godine, obeležiće 75 rada. Planovi su da jubilej proslave uz sadašnji broj od 50 dimničara s bar još 20 kolega više.

I da građani posle ove sezone na vreme, tokom proleća i leta, zovu i ne čekaju sneg i hladne dane.

Komunalna usluga

Zašto je to dobro za čitavo društvo pokazuje jedna od čestih situacija s kojom se suočavaju dimničari – profesionalci.

– Korisnik je pozvao naš korisnički centar i rekao da je sam čistio dimnjak i da mu je upala kugla unutra, te je dao predlog da dođemo i izvadimo kuglu magnetom. Nije bezbedno čistiti dimnjak samostalno iz mnogo razloga. Prvi i osnovni je ugrožavanje života i materijalnih dobara čime se može izazvati požar. Dimničarstvo je komunalna usluga, a Republika Srbija definisala je dimničarstvo kroz Zakon o komunalnim delatnostima i samo ovlašćene dimničarske organizacije mogu pružiti ovu vrstu usluge – objašnjava Irena Kulić.

U Evropi, u delokrug rada dimničara, osim protivpožarne zaštite, spadaju i bezbednosno-tehničke mere, zaštita životne sredine, higijena stambenih prostorija, sanacije dimnjaka, utvrđivanje i sprečavanje opasnosti na radu.

​Menja se i alat

Štoser je dimničarska četka, đilda – kugla, a potrebne su i merdevine i dimničarska ogledala. Ovo je nekad bila osnovna oprema ovih majstora, a ovaj zanat prati i tehnološke promene u 21. veku. Za dugačka i složena postrojenja, odvode toplote i ventilacione tunele, koje takođe održavaju dimničari, danas se koriste moderne kamere, a softveri računaju produkte sagorevanja i energetsku efikasnost.

Umesto ljudi za čišćenje suvih ventilacija taj posao rade pametne mašine, odnosno roboti.