Muzejska postavka u krugu Generalštaba Vojske Srbije

Građani koji prolaze Ulicom neznanog junaka svakako su ispred Generalštaba Vojske Srbije primetili izloženo naoružanje u blizini ograde. Neki od njih zastajkuju, zagledaju ih, a drugi se fotografišu uz vojni amblem koji se nalazi na samoj ogradi i koji je deo lepo uređenog ulaza u ovu vojnu instituciju. Svojevrsna muzejska postavka na otvorenom, postavljena na inicijativu Generalštaba, delo je tima iz Operativne uprave na čelu sa pukovnikom Sinišom Staševićem. U saradnji sa Vojnim muzejom nabavljena su izložena sredstva, izlivena su betonska postolja u krugu Generalštaba u kasarni „Banjica 2”, a zatim su eksponati prevezeni i postavljani. Takođe, instalirana je odgovarajuća rasveta koja noću osvetljava sva sredstva. 

Izloženo je naoružanje koje se koristilo u periodu posle Drugog svetskog rata, a koje je minulih decenija povučeno iz upotrebe. 

Kako objašnjava dr Mirko Peković, muzejski savetnik u Vojnom muzeju u Beogradu, u Ministarstvu odbrane postoji posebna komisija kojoj se dostavljaju podaci o naoružanju i opremi koja se povlači iz arsenala Vojske Srbije. Vojni muzej prati taj proces i po potrebi reaguje, vodeći računa da najznačajnija među tim sredstvima budu sačuvana kao eksponati. Ali nakon toga treba uložiti dodatni napor da ona budu pripremljena za izlaganje. Podrazumeva se da treba onesposobiti naoružanje za borbenu upotrebu, ali i zaštiti buduće eksponate od meteoroloških prilika i zuba vremena.

„I transport je, a pričamo o tenkovima, topovima i drugim sredstvima, bio složen zadatak, trebalo je angažovati dizalice, kamione...”, objašnjava Peković za „Politiku”.

Uz samu kapiju ove vojne institucije nalazi se sredstvo koje i danas izgleda moderno i, zapravo, još uvek se koristi u Vojsci Srbije. Reč je o lanseru protivvazduhoplovnih raketa „neva”, i to baš delu onog konkretnog sistema kojim je, tokom NATO agresije, oboren američki „nevidljivi” avion F-117A. Lansirna rampa sa koje su 27. marta 1999. godine poletele te rakete je svetski raritet, budući da je samo taj „nevidljivi” oboren tokom svih ratova u kojima je upotrebljavan.

Nedaleko odatle, u blizini ulaza u zgradu Generalštava, nalazi se najpoznatiji tenk svih vremena – sovjetski T-34. Ovaj konkretni primerak, objašnjava Peković, u Beograd je stigao sa Crvenom armijom i korišćen je u borbama za oslobođenje Beograda u oktobru 1944. godine. Zajedno sa drugim tenkovima tog tipa poklonjen je tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci i bio je u upotrebi, u aktivnoj službi i rezervi, sve do 1995. godine. Prebačen je u skladište u Kačarevu gde ga je posle niza godina pronašao Peković i izdvojio za potrebe Vojnog muzeja.

„Mehaničar ga je prekontrolisao i bez problema upalio motor tenka”, kaže Peković objašnjavajući neverovatnu pouzdanost tenkova T-34, a mnogi misle da bi i sada mogao da se pokrene.

Sa druge strane Generalštaba nalazi se njegov savremeni naslednik, prvi primerak jugoslovenskog tenka M-84. Ovo sredstvo je napravljeno po uzoru na sovjetski tenk T-72, za čiju proizvodnju je Jugoslavija dobila licencu 1979. godine. I ovaj izloženi tenk je zapravo napravljen kao T-72 u SSSR-u 1973. godine, prodat je SFRJ, gde je izvedenim modifikacijama postao M-84, koji se kasnije kompletno proizvodio u Jugoslaviji. I danas je u naoružanju Vojske Srbije i očekuje se njegova modernizacija.

Jedini avion koji je izložen je G-4, školsko-borbeni mlazni vazduhoplov, po mišljenju mnogih najbolja jugoslovenska letelica respektovana i od stranih pilota i stručnjaka. Izložen u belu boju, ofarbani primerak je jedinstven po tome što se na njemu radila modernizacija koja je trebalo da bude osnov za takve radove i na drugim avionima ovog tipa.

U krugu Generalštaba, koji je značajno i adekvatno oplemenjen ovim muzejskim eksponatima, izloženi su i oklopni transporteri i artiljerija. Tu je prvi jugoslovenski oklopni transporter M-60, američka haubica M-1 kalibra 155 milimetara iz perioda Drugog svetskog rata, sovjetska haubica D-20 kalibra 152 milimetra iz posleratnih godina... Naravno, i „praga”, samohodni protivavionski top čehoslovačke proizvodnje, oruđe koju je svoju široku borbenu upotrebu pokazalo u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije.