Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mehranovi život i smrt na aerodromu

Iranac koji je 18 godina živeo na „Šarl de Golu”, posle svega vratio se tamo i na terminalu proveo poslednje dane
Мехран Карими Насери на париском аеродрому Фото Твитер

Život nije Spilbergov film. Da jeste, Mehran Karimi Naseri ne bi skončao od srčanog udara na podu terminala francuskog Aerodroma „Šarl de Gol”. Umesto nesrećnog života, ovaj Iranac bi, kako je to režirao Stiven Spilberg u filmu „Terminal”, ispunio svoj san i život proveo kod kuće. Američki režiser je, inspirisan bizarnom sudbinom Mehrana Naserija, snimio čuveni film u kojem Tom Henks glumi Viktora Navorskog iz Krakozije, koji ostaje zarobljen na aerodromu u Njujorku gde upoznaje prijatelje i lepu stjuardesu koju glumi Ketrin Zita Džons. Naposletku, zahvaljujući humanoj i empatičnoj crti ljudi, Viktor napušta zatočeništvo, odlazi u džez klub po autogram od muzičara i tako ostvaruje očev san zbog kojeg je i krenuo na putovanje, a potom zadovoljan odlazi kući.

U realnosti Mehran, koji je u pariskoj vazduhoplovnoj luci preminuo 12. novembra, bio je politički izbeglica iz Irana. Proveo je na aerodromu 18 godina, gde je život bio sve samo ne romantizovana avantura. Mehran Naseri je u potrazi za majkom završio u uglu terminala broj jedan. Bilo je to 1988, kada je imao 43 godine. Umesto da tamo bude kratko, dok problem s dokumentima bude rešen, dani provedeni na aerodromu pretvarali su se u sedmice, sedmice u mesece, meseci u godine. Crvena tapacirana klupa postala je njegov dom punih 18 godina. Naime, Naseri je bez poteškoća putovao Evropom do pomenute godine kada je s kartom za London u jednom pravcu stigao na Aerodrom „Šarl de Gol” bez pasoša. Rekao je da su mu dokumenta ukradena na pariskoj železničkoj stanici. Odričući se procedure, pustili su ga da poleti do Aerodroma „Hitrou” u Londonu odakle ga je služba za imigraciju vratila na pariski terminal. Nije mogao da dokaže ko je, niti da ima izbeglički status. Vlasti su insistirale da je na francuskom tlu ilegalno ali nisu mogli da ga deportuju jer ga nijedna zemlja nije prihvatala – sve do 1999. Tada je dobio dozvolu da napusti aerodrom. Mogao je napokon da ide kuda poželi, ali on nije želeo nigde da ode. Nakon toliko godina čekanja, plašio se da zakorači u svet i napusti terminal. Odlučio je da ostane još sedam godina. Doktori su tada govorili da je Naseri bio u šoku, kada mu je, nakon 11 godina agonije, rečeno da je slobodan. Život na aerodromskoj klupi ostavio je traga na njegovo mentalno zdravlje. Novinari koji su u to vreme razgovarali sa njim primetili bi da o aerodromu priča s posebnom emocijom i izrazom lica koji čovek ima kada govori o svom domu. Kao da je mesto na kojem je bio zaglavljen i odakle je vodio najteže bitke, protiv sistema ali i one sa sobom samim, postalo jedino sigurno utočište.

Osoblje aerodroma ga je volelo i brinulo o njemu, zvali su ga ser Alfred. Putnici bi ga pozdravljali i donosili mu odeću, hranu i novac. Međutim, medicinski tim smatrao je da bi zarad psihičkog zdravlja Naseri trebalo da napusti aerodrom. I otišao je 2006. godine. Nije poznato gde je i kako živeo sve do septembra ove godine, kada se vratio na „Šarl de Gol”. Kolaju priče da je boravio u izbegličkim smeštajima, da se često selio, kao i da je nakon snimanja „Terminala” dobio novac od Spilberga koji mu je omogućio da pristojno živi neko vreme. Nazivaju ga čudakom, tragičnim čovekom bizarne sudbine. Pre bi se reklo da je Mehran čovek koji ne pripada nijednoj zemlji, simbol izbeglištva, zatočenik sistema i međunarodne politike. Da je običan čovek, jer ko nije nekada osetio da živi kao Naseri na aerodromu – nemoćan i zaglavljen u kojekakvim vakuumima.

Mehran Naseri pripadao je aerodromu, a njegova privrženost ovom mestu ogleda se u odluci da se u septembru, svega dva meseca pre smrti i u poznim sedamdesetim godinama, tamo vrati. Pisalo se o njemu tada kao o čoveku koji se vratio na „Šarl de Gol” da živi kao beskućnik. Mada, više deluje da je Naseri, nakon godina lutanja odlučio da, kao da je predosećao, poslednje dane provede na jedinom mestu gde je pripadao, na crvenoj tapaciranoj klupi između picerije i prodavnice elektronike na terminalu jedan pariskog aerodroma. Tamo je imao stočić za kojim je jeo i pio kafu. Posedovao je gomile dokumenata, ručno ogledalo, električni brijač i mio glas. Brkove je uredno podšišavao. Imao je kolekciju novinskih članaka koji su ga opisivali kao čudnog čoveka. U intervjuu koji je „Njujork tajms” napravio sa njim 2003. godine, Mehran je rekao da nikome nije bio bitan i zanimljiv dok nije došao na „Šarl de Gol”, koji je nazvao mestom slobode – odakle možete da odete gde god poželite.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojša Joveljić
Moguće je da je ovaj jadni čovjek dobro govorio naš jezik. Naime, u jednoj njegovoj biografiji piše da se 1973. godine preselio u Veliku Britaniju da bi studirao “jugoslovenski jezik” na Sveučilištu u Bradfordu. Nakon završetka školovanja vratio se u Iran u vrijeme prosvjeda koji su se odvijali protiv Mohammeda Reza Shaha. Odlučio se pridružiti revoluciji. Zbog svojih političkih stavova i sudjelovanja u prosvjedima na kraju je 1977. protjeran iz Irana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.