Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nišvilski festivalski bluz

Jeste da je teško, a pomalo i besmisleno, danas izigravati džezističkog čistunca, ali zato je atmosfera na festivalu zaista varirala do šizofrenih razmera – u skladu sa onim šta se događalo na sceni. Jednog trenutka slušate Teodosi Spasova, koji je za kaval ono što je naš Bora Dugić za frulu, kako se prepliće sa orijentalnim vijuganjem i afričko-ciganskom poliritmijom, koju je gruvao tipično amsterdamski multikulturalni bend „Tarhana”... A onda vas zapljusne mehanički „beli fank” sa totalno suvišnim primesama praznjikave esid-džez ambijentale, a u izvođenju nekada popularnih „Brand New Heavies”. Ili slušate arapski džez-rok, prošaran melodikom kakvu i očekujete od jednog egipatskog benda („Eftekasat”), a onda vas dočeka tenor saksofonista Hugo Siegmeth, koji je sa svojim kvartetom u početku odsvirao nekoliko njuorleanskih standarda, i to je zvučalo vrlo „hotelski”, da bi tek prelaskom na Elingtonove teme pokazao da se ipak radi o ozbiljnom muzičaru, koji ima danas tako redak „tematski pristup”, dakle koji improvizuje iz same teme, što je činio na uglađeni, pomalo hladan način, kakav krasi poznatu „ECM” producentsku kuću. A sada nešto o vrhunskim trenucima festivala. Pre svega, moram pomenuti šašavu devetnaestočlanu „bandu”, koju su činili Belgijanci i Francuzi, a koji nastupaju pod imenom „Orchestre International Du Vetex”. E, to je bila sinteza raznovrsnih žanrova koja je funkcionisala zahvaljujući neverovatnoj radosti izvođenja. Radi se o dominantnom „duvačkom” bendu (nekoliko trubača u sastavu, plus saksofoni, trombon, klarinet i tuba) kojem su pridodati harmonika, udaraljke i violina. Njihov koncept predstavlja duboki naklon grupi „Dirty Dozen Brass Band” i čitanju njuorlenske tradicije na način poslednjeg inovativnog džez trubača Lestera Bouvija i njegovih „Brass Fantasy”, kao i ciganskim trubačima koji su od Guče stvorili svetski relevantno festivalsko čudo. Njihovo izvođenje bilo je toliko pozitivno otkačeno (uključujući i pravu ulično-karnevalsku koreografiju!) da se nije moglo sa sigurnošću reći ko se više zabavljao – muzičari ili publika! Zapravo, bilo je to vrlo solidarno veselje i najiskrenija razmena energije na ovogodišnjem Nišvil festivalu.

Valja pomenuti odličan koncert japanskog alt-saksofoniste Sun Kima, koji se predstavio kao vanbračni sin Orneta Koulmena. Fanatični sledbenik na momente (ne tako retke!) svirao je i bolje od svog učitelja. Dakle, bio je to furiozni fri-džez, agresivno atonalno muziciranje koje je dosledno sledilo ključni princip prvog talasa avangarde: oslobođenje od harmonskih i ritmičkih konvencija i stega. Zahvaljujući žestini izvođenja sve to nije zvučalo nimalo nostalgično, mada je prošlo mnogo revolucija i kontrarevolucija od onih dana kada je Koulmen „uradio svoju stvar”, koja je, između ostalih, eto, porodila i vrlog japanskog učenika, čije su sve kompozicije bili zapravo pastiši velikog prethodnika. Na kraju je Sun Kim odsvirao (usudio se!) i jednu Koulmenovu kompoziciju, delikatnu baladu „Lonely Woman”. Učinio je to na način kojim je iskupio i sebe i nas...

Naravno, bez ikakve dileme, najvažniji i najkvalitetniji festivalski događaj bio je nastup našeg najuspešnijeg i najslavnijeg džez-muzičara trubača Duška Gojkovića, koji je odlukom festivalskog žirija dobio i Nagradu za životno delo. A na inicijativu osnivača i direktora festivala, Ivana Blagojevića, istinskom velikanu dodeljena je i nacionalna penzija! Pre njegovog nastupa pročitan je i telegram u kojem mu sadašnji ministar za kulturu čestita na svemu šta je učinio za domaću, ali i svetsku muzičku baštinu...

Njegov nastup bio je, imajući u vidu da Duško Gojković ima sedamdeset i sedam godina i da je truba daleko najsuroviji i najzahtevniji od svih instrumenata – jednostavno zadivljujući. Bilo je prosto zapanjujuće slušati majstora Duška s kakvom elegancijom, strašću i lakoćom (koju istinska zrelost samo može da donese) prolazi kroz klasike hard-bapa pedesetih godina prošlog veka. Praćen izuzetnim muzičarima, mlađanoj publici je održao istorijskimuzičkičas, na temu: „O čemu se zapravo u džezu radi?”. Bilo je tu kompozicija Pola Čembersa, Kenija Dorama, da bi kruna svega bila Duškova sopstvena kompozicija, za koju je kazao da ju je posvetio Majsu Dejvisu, („It’s A Five O’Clock In The Morning”). Predivna melodija, u stilu kul-džeza i ništa manje emotivno odsvirana sa neizbežnom sordinom (prigušnicom) – baš onako kako je Majls običavao da svira balade sredinom pedesetih. Slušajući taj momenat svetkovine, prisetio sam se da je ovo gospodinu Gojkoviću prvi nastup u Nišu, tokom šezdesetogodišnje karijere.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.