Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izložba o Jeleni Anžujskoj u Kulturnom centru Srbije u Parizu

Манастир Градац (Фото М. Дугалић)

Izložba „Jelena: Velika kraljica” biće otvorena 1. decembra u 18 časova u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Jelena Anžujska (oko 1236-1314), žena srpskog kralja Uroša I i majka potonjih kraljeva Dragutina i Milutina, jedna je od najzanimljivijih ali i najmisterioznijih ličnosti koje su se nalazile na dvoru srpske srednjovekovne vladarske porodice Nemanjića. Njeno poreklo koje se često vezuje za Francusku, nije još u potpunosti rasvetljeno, ali politika i umetnost kraja 13. i početka 14. veka nesumnjivo svedoče o njenom obrazovanju i snažnom uticaju koji je izvršila na svoje savremenike. Ona je ujedno i jedina žena o čijem životu je napisano žitije, i to iz pera jednog od najuglednijih crkvenih velikodostojnika - arhiepiskopa Danila Drugog.

„Kraljica Jelena je najpoznatija po svojoj zadužbini, manastiru Gradac s crkvom posvećenom prazniku Blagovesti. Podignuta na starijem kultnom mestu koje još uvek čuva tragove ranovizantijskog hrama (mada su arheološka istraživanja došla i do nalaza čak iz neolita), arhitektura crkve nosi odlike romanogotskog stila, koji je u Srbiji u 13. veku bio odlika eksterijera tzv. Raške grupe spomenika, nasuprot vizantijski koncipovanom enterijeru i zidnom slikarstvu. Gradac i više od ostalih Raških spomenika odražava tu vezu sa Zapadom, što se oduvek smatralo posledicom kraljičinog porekla: osmostrani tambur kupole, odsustvo sfernih pandantiva, a prisustvo kontrafora, lukova prelomljenih u temenu itd. izdvaja gradačku crkvu od vizantijskih arhitektonskih ostvarenja i posebno približava gotici u onim krajevima Italije gde je romanika duže trajala, uz skromnije prihvatanje gotičkih odlika”, navedeno je u najavi izložbe.

Kako se dodaje, freske očuvane u Gradcu ukazuju na napuštanje onih monumentalnih slikarskih ideala koji su svoj vrhunac doživeli u manastiru Sopoćani, zadužbini Jeleninog muža kralja Uroša Prvog. Iako se pojedine figure svetitelja mogu meriti s najboljim sopoćanskim ostvarenjima, ovo zidno slikarstvo s druge strane nagoveštava dolazak drugačijih stilskih shvatanja koja prednost daju narativnosti i detaljnom prikazu svih epizoda događaja iz Hristovog i Bogorodičinog života.

Izložba će biti sastavljena iz tri segmenta.

Prvi i najvažniji se bavi otkrivanjem ličnosti kraljice Jelene, njenom ktitorskom delatnošću i likovnim predstavama, ne samo u manastiru Gradac već i na drugim ktitorskim ili istorijskim kompozicijama u crkvama koje su podizali njen suprug i njeni sinovi. Za pretraživanje istorijskih izvora i istorijsko-umetničkih aspekata, predviđena je izrada trojezičnog kompjuterskog programa (srpski, francuski, engleski) kroz koji bi posetioci mogli da se povežu sa istorijskim razdobljem Evrope, i uže Balkana, u okviru kojeg je Jelena živela. Uz to, i citati iz njenog žitija bi dodatno osvetlili njenu ulogu u istoriji srpske srednjovekovne države na prelasku iz 13. u 14. vek. Ukazaće se i na druge Jelenine zadužbine koje će takođe doprineti boljem razumevanju njenog porekla.

Drugi segment izložbe posvećen je arheološkim istraživanjima i proučavanju arhitekture gradačke crkve. Arheološki materijal, crteži i fotografije celine, osvetliće kontinuitet u razvoju ove istorijske lokacije, različite periode u kojima se kultno mesto održavalo i razvijalo, sve do konzervatorsko-restauratorskih radova u drugoj polovini 20. veka na arhitekturi srednjovekovne crkve, koji - kada su izvedeni,  - predstavljali vrhunac evropske konzervatorske misli, ali to predstavljaju i danas.

Treći deo izložbe posvećen je slikarstvu Bogorodičine crkve. Kopije fresaka i posteri velikog formata osvetliće ovaj izuzetno važan fresko ansambl, na neki način prekretnicu u slikarskoj aktivnosti majstora koji su radili za srpske vladare, i uskoro za obogaćenu srpsku vlastelu koja u jednom trenutku vlada većim delom balkanskog poluostrva. Ideja je da se ukaže na rad onih slikara koji se trude da prate monumentalni stil Mileševe i Sopoćana, ali i drugih koji preko gradačkog slikarstva unose u srpsku sredinu ona obeležja koja će biti dominantna već u zadužbinama Jeleninog sina Milutina, koji je - takođe prema predanju - podigao i/ili obnovio čak četrdeset crkava, stoji u najavi izložbe.

Imajući u vidu da se 2022. godine obeležava 50. godišnjica usvajanja Uneskove Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine, ovom izložbom će se prikazati i rad naše centralne ustanove zaštite, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nakon što je SFR Jugoslavija ratifikovanja Konvenciju iz 1972.  godine, Republički zavod je preduzeo niz velikih radova upravo na najvrednijem nasleđu srednjovekovne Srbije, poštujući smernice Konvencije ali i ranijih međunarodnih dokumenata, pre svega Venecijanske povelje čiji je jedan od potpisnika bio i arhitekta Đurđe Bošković, profesor Univerziteta u Beogradu.

Izložba će biti otvorena za javnost do 16. decembra 2022. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.