Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Romi se teško bore sa siromaštvom

Oko 70 odsto romske populacije živi u naseljima sa trošnim nekomfornim kućama a 40 odsto njih rade u takozvanoj „sivoj zoni”
(Фото Р. Крстинић)

Tek polovina romskih učenika koja su završila osnovno obrazovanje prelazi u srednju školu, a svega 61 odsto njih stekne diplomu srednje škole, zbog čega mnogi Romi ceo život ostaju u začaranom krugu siromaštva i nezaposlenosti. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku govori da je stopa zaposlenosti stanovništva u romskim naseljima 40 odsto i to pre svega u „sivoj zoni”, a među Romkinjama starosti 15–49 godina koje su učestvovale u ovom istraživanju, svega četvrtina njih bila je na neki način zaposlena, 15,7 procenata nije imala posao, a čak 60 odsto bilo je radno neaktivno – niti je imalo posao niti ga je tražilo. Zabrinjava i podatak da je 5,3 odsto romskih mališana uključeno u dečji rad, odnosno da čak četvrtina dece uzrasta od 12–14 godina radi, navodi se u „Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2021. godini”, koji je izdao Beogradski centar za ljudska prava.

Kako ističu autori ovog izveštaja, oko 70 odsto romske populacije živi u romskim naseljima – budući da se u najvećem broju slučajeva radi o trošnim i malim stambenim jedinicama sa malim brojem prostorija, sve životne aktivnosti podređuju se zajednici. Strategija o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja prepoznaje problem nemogućnosti održavanja higijene na zadovoljavajućem nivou – skoro 54 odsto romskih domaćinstava ne poseduje kupatilo u kući, a u najsiromašnijim domaćinstvima blizu 60 odsto stanovništva koristi pokriveni poljski toalet. Zabrinjava i podatak da polovina romskih domaćinstava ima problem sa prokišnjavanjem krova, a u 68 odsto romskih kuća postoji vlaga po zidovima, podovima ili temelju. Loši uslovi stanovanja i nepostojanje osnovne infrastrukture negativno utiču na zdravlje svih članova domaćinstva, posebno dece i mladih. Zbog toga ne čudi podatak da je smrtnost kod ove populacije viša nego kod ostalih etničkih grupa u svim životnim dobima, a životni vek za 12 godina kraći u poređenju sa prosekom u Srbiji. Najčešća oboljenja koja se javljaju u populaciji odraslih Roma jesu kardiovaskularne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetes, astma, maligne i bolesti zavisnosti.

Zdravlje mladih Romkinja posebno je ugroženo zbog ranih brakova i maloletničkih trudnoća – prema Unicefovom istraživanju višestrukih pokazatelja zdravlja žena i dece iz 2019. godine, čak 17 odsto mladih Romkinja stupi u brak pre 15. godine, u poređenju sa 0,8 odsto devojčica iz opšte populacije. Rana udaja dovodi do toga da skoro 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine života, a četiri odsto postanu majke i pre 15. rođendana. Tokom 2020. godine Centri za socijalni rad identifikovali su 191 dete (11 dečaka i 180 devojčica) koje je stupalo u brak, od kojih se u 141 slučaju radi o deci žrtvama dečjeg braka, a preostalih 50 slučajeva odnosi se na decu za koju je sud po službenoj dužnosti od Centra za socijalni rad tražio davanje stručnog mišljenja u postupku davanja saglasnosti za stupanje maloletnika u bračnu zajednicu.

Uprkos mnogim izazovima, pohvalna je činjenica da su učenici romske nacionalnosti nastavili korišćenje afirmativnih mera prilikom upisa u srednje škole. U školskoj 2020/2021. godini upisano je 2.467 đaka, i to 1.163 učenica i 1.304 učenika. Međutim, u razgovoru sa članovima Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta može se dobiti informacija da je ovaj broj drastično smanjen u odnosu na prethodnu školsku godinu, što jasno ukazuje na ekstremno osiromašenje romskih porodica tokom pandemije. Upravo zbog toga, nastavljeno je sa stipendiranjem srednjoškolaca kao merom podrške u obrazovanju Roma, uprkos završetku višegodišnjeg programa stipendiranja u okviru projekta „Izrada, sprovođenje i praćenje održivog mehanizma za dodelu stipendija učenicima srednjih škola romske nacionalnosti (IPA2014)”. U školskoj 2020/2021. učenicima romske nacionalnosti dodeljeno je 1.213 stipendija.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Bez obzira šta mi pisali ili mislili o njima oni žive onako kako oni hoće.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.