Taksi „hajdučija” kod Beogradskog aerodroma

Da li više iko veruje da mogu da se zaustave javašluk i bezakonje izazvani bahatim i nedozvoljenim ponašanjem nekih takozvanih taksista na Beogradskom aerodromu? Veruje li ko da država ima ozbiljnu nameru da prekine dugogodišnju praksu maltretiranja pristiglih putnika kojima se vožnje odokativno naplaćuju po višestruko uvećanim cenama od predviđenih? Dok odgovori na ova pitanja „lebde” u magli, „taksi-teror” uglavnom nad stranim posetiocima koji sleću u beogradsku vazdušnu luku ne prestaje...

Mediji ne prezaju od upotrebe raznih termina kojima označavaju ovu grupaciju, ali najčešće ih nazivaju ‒ aerodromskom taksi mafijom. Preterano ili ne, tek svima je znano da je reč o dobro organizovanoj skupini kojoj ne može tek tako da se pristupi, da prema mušterijama nastupaju na isti način i sa istim ciljem ‒ da za vožnju uzmu novac koji daleko nadmašuje cenu njihovih usluga.

Srećom, oni nisu jedini taksisti na beogradskom aerodromu. Verovatno je i veći broj onih koji profesionalno, u skladu sa pravilima obavljaju svoj posao, ne brukaju esnaf.

Takođe, ne bi baš bilo potpuno ispravno ni reći da takozvani nadležni ništa ne čine da uvedu red u ovu oblast. Tako je posle završetka dela radova na aerodromskoj zgradi Sekretarijat za javni prevoz, u saradnji sa kompanijom „Belgrejd erport”, ponovo stavio u funkciju šalter za izdavanje potvrda o fiksnoj ceni (vaučera) za taksi prevoz, koji se nalazi u zoni međunarodnih dolazaka. Pojačano je i prisustvo patrola komunalne policije i policije, ali i inspekcijskog nadzora. Učinilo se da će „divlji” prevoznici konačno izgubiti „bitku” protiv države. Nažalost, to se nije desilo. Taksi „hajduci” brzo su se prilagodili i nastavili, gotovo neometano, da rade na svoj način.

Njihov glavni „plen” su stranci koji prvi put sleću u srpsku prestonicu, ali nisu pošteđeni ni naši ljudi koji iz nekog svog razloga ne pitaju za cenu ‒ žele da što pre stignu na krajnje odredište.

Nije dakle lako ni našem čoveku, Beograđaninu, da se sa puta u inostranstvo vrati svom domu u glavni grad. Kad sleti na beogradski aerodrom, čekaju ga mnoge prepreke na putu do svog stana. Naravno, sve zavisi od toga koju sumu novca je spreman da izdvoji da bi se vratio kući, a pritom nema na raspolaganju sopstveni automobil.

Krenuo je naš sugrađanin Milutin V. pre nekoliko dana u Nemačku da provede kratko vreme sa verenicom koja tamo trenutno radi. Brzo je prošlo i došao je trenutak za povratak u Beograd. Preleteo je i sleteo bez poteškoća... Onda je na šalteru preuzeo vaučer za vožnju do Vračara. Unapred je već znao da do adrese na koju ide treba da plati 2.200 dinara (takozvana druga zona).

‒ Putnike su još u onom tunelu koji vodi napolje počeli da spopadaju razni likovi vičući: „Evo taksi, taksi...” Hvatali su se i za kofere u nameri da pridošlima kao pomognu u nošenju prtljaga. Bio sam vrlo oprezan, pogotovu što sam uoči leta na društvenim mrežama pročitao priču jedne putnice koju je lažni taksista opelješio. Izbegavajući nasrtljivce, uputio sam se, naravno, prema jednom od regularnih taksista koji je na svom automobilu imao registarske tablice sa oznakom TH. Rekao sam mu da idem na Vračar, pokazao mu vaučer ali... ‒ priča Milutin.

Sav ozaren, taksista se našem sugrađaninu obratio rečima: „Odlično, evo i ova gospođa sa sinom ide u istom pravcu, pa možete zajedno, izvolite.”

Milutin je odbio ovu ponudu i objasnio da želi da plati uslugu koju je i naručio ‒ da se bez nepoznatog društva doveze do kuće. Pomalo ljut, upitao je prevoznika da li je ovo „normalan” taksi ili nekakav linijski u koji može svako da uđe, ali svako mora i da plati po 2.200 dinara. Odmah je potražio drugo rešenje i našao ga.

‒ S tim drugim taksistom nije bilo nikakvih problema, jedino što mi je tokom vožnje više puta ponovio kako je njegov posao izuzetno težak i kako to mušterije razumeju i zato ga svi časte. Dobar marketing, pomislio sam, i na kraju sam mu i sam dao bakšiš u visini od nekoliko stotina dinara ‒ ispričao je naš sugrađanin Milutin V. i dodao da je sve vreme dok je na aerodromu pokušavao da se ukrca kod pravog, poštenog taksiste video kako se okolo šetaju policajci i komunalci, ali i da nije zapazio da oni kontrolišu način na koji se „ugovaraju” vožnje.

A možda i nije dobro video...