Nesnosne gužve u javnom prevozu ‒ u autobus samo ko mora

„Gužvi u vozilima javnog prevoza ima uglavnom u toku špiceva.”

Ovoj tvrdnji, koju nadležni za javni prevoz u gradu godinama ponavljaju, verovatno više ni sami ne veruju. Jer, čim se zakorači u neko javno vozilo, bilo da je reč o špicevima ili ne, jasno je kao dan da više nema pravila kada je period gužvi u javnom prevozu. Pod uslovom da se u autobuse uopšte može zakoračiti, pošto je već duže i to svojevrstan podvig, da vozilo naiđe, ali da većina onih koji su ga čekali ostane na stajalištu. Kao što je bilo, na primer, u petak. Kiša, autobusi koji ne nailaze više od 20 minuta, kolone vozila – recept su za nepodnošljive gužve u javnom prevozu.

Upravo ovako je poslednjeg dana prošle sedmice, oko 12.50 sati, bilo na liniji 25P – autobus su na voždovačkim stajalištima čekali više od 20 minuta. Kada je naišao, od dvadesetak putnika na stanici Husova u njega je uspelo da uđe tek troje, četvoro. Ostali su odustali. Tako i na Dušanovcu i dalje ka Kalenić pijaci. Deo putnika koji više nisu mogli da izdrže na stanici kod Kalenića izašli su i rešili da okušaju sreću, da pređu u autobus 26 koji je nailazio. Ali, što bi rekla jedna pesma, „više sreće drugi put”, jer ni u „dvadesetšestici” nije bila mnogo bolja situacija. Svima koji su se u tom momentu zatekli u prevozu bilo je očito da ništa drugačije nije ni na drugim linijama. I ne samo u tom trenutku, nego i kasnije u toku dana. Uostalom, kao i prethodnih dana i nedelja kada se „uobičajeno” autobusi na mnogim linijama čekaju po 20 i 30 minuta zbog čega brojni putnici ostaju na stajalištima.

Od javnog prevoza, jasno je, zavise mnogi Beograđani, ali ko ne mora po svaku cenu da ga koristi, trenutno je bolje da ga zaobilazi. Nažalost, oni koji moraju na posao, u škole i na fakultete, put redovnih obaveza, teško to sebi mogu da priušte.