Dragana Ćorić novi pokrajinski ombudsman

Novi Sad – Dragana Ćorić, doktor pravnih nauka iz Novog Sada, izabrana je u Skupštini Vojvodine za novog pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Docent je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a poslednjih godina angažovana je na raznim društvenim poljima oko roditeljstva, edukacije i bezbednosti dece, ili njihovom lečenju kada ono u Srbiji ne može biti uspešno.

Do promene je došlo pošto njenom prethodniku, prof. dr Zoranu Pavloviću ističe mandat 24. novembra. Za izbor novog, neophodna je dvotrećinska većina u Skupštini Vojvodine (81 od 120), a predlog o Dragani Ćorić dobio je glas 98 poslanika. Šestoro iz opozicije bilo je protiv, a prema objašnjenju poslanika radikala, razlog tome nije bio personalno rešenje, već to što ne veruju u partijsku nezavisnost i svrsishodnost ove institucije. Kako još tvrde, reč „ombudsman“ nije po Ustavu Srbije.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kako inače glasi pun naziv, ne može biti član političke organizacije. Međutim, bilo je i takvih slučajeva. Aniko Muškinja je bila u DS-u kada je izabrana, a kako navodi poslanik Jakšić, i prethodni zaštitnik Pavlović, kao i sada Ćorić, bliski su režimu.

„Doduše, pre ljubavi sa SNS-om, Dragana Ćorić je bila u G17 plus“, napomenuo je poslanik koji je na kraju dobio prekor skupštinskog predsednika Ištvana Pastora.

Ćorićeva je nakon glasanja položila zakletvu pred poslanicima i napustila skupštinu. Poslanicima je predlog o novom zaštitniku stigao od skupštinskog odbora za organizaciju uprave i lokalnu samoupravu, što je jedan od dva načina predlaganja, s obzirom na to da predlog može da uputi i 30 poslanika.

Dragana Ćorić rođena je 1976. u Leskovcu, a od 1986. živi u Novom Sadu. U Karlovačkoj gimnaziji je završila smer savremenih jezika (1995), a osnovne studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu (2000), gde karijeru gradi od 2001. godine.

Završila je specijalističke studije „Komparativni studij Srednje Evrope“ (2002) i master studije „Nemačko i pravo EU“ (2003) na nemačkom jeziku, u saradnji pravnih fakulteta iz Novog Sada i Minstera (2003). Magistarski rad „Vreme i pravo“ (2006) i doktorat „Princip stečenih prava i retroaktivno dejstvo zakona“ (2011) odbranila je na Pravnom fakultetu u Nišu.

Autor je više od 120 naučnih i stručnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu. Govori engleski, nemački, italijanski i ruski jezik, i razume španski, navodi se u biografiji. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih stručnih, naučnih i drugih konferencija i tribina, a po pozivu je učestvovala u javnim raspravama povodom donošenja širokog dijapazona zakona.

Deo Aleksinog zakona, protiv vršnjačkog nasilja, koji je pisala sa grupom studenata tada prve godine Pravnog fakulteta u Novom Sadu, implementiran je u važeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Učestvovala je u izradi više zakonskih projekata, samostalno ili u radnim grupama, a mnogi njeni komentari sa javnih rasprava ušli su u tekstove važećih zakona.

Član je u nekoliko stručnih i naučnih udruženja. Odlukama vlade Vojvodine, predsednica je UO Studentskog kulturnog centra i član UP Fonda za izbegla i prognana lica APV.

Među više nagrada koje je dobila je Oktobarska nagrada Novog Sada (2014) za podizanje svesti o bezbednosti dece i mladih, čiji novčani deo je podelila Gerontološkom centru, porodici ubijenog žandarma i Budžetskom fondu za lečenje dece u inostranstvu.

U bogatoj biografiji navodi na latinskom jeziku: „Pošteno živeti, drugog ne vređati, svakom svoje dati“.