Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Edicija knjiga o prisajedinjenju Vojvodine

Na današnji dan – 25. novembar – pre 104 godine, na Trgu slobode u starom „Grand Majer” hotelu sastala se Velika narodna skupština i donela odluku da se Bačka, Baranja i Banat priključe tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Dan ranije istu odluku doneo je Srem
Едиција „Присаједињење 1918.” (Фото З. Вељановић)

Novi Sad – O slavnim novembarskim danima krajem Prvog svetskog rata i ličnostima koje su obeležile istorijski događaj poznat kao Prisajedinjenje, danas će biti reči u Muzeju Vojvodine, u sklopu koga se nalazi i stalna izložba „Muzej prisajedinjenja 1918”. Ovde će u podne biti predstavljena edicija knjiga „Prisajedinjenje 1918” u izdanju ove ustanove u Novom Sadu, gradu u kome se na današnji dan – 25. novembar – pre 104 godine, na Trgu slobode u starom „Grand Majer” hotelu sastala Velika narodna skupština i donela odluku da se Bačka, Baranja i Banat priključe tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Dan ranije, istu odluku za Srem doneo je tada u Rumi Veliki narodni zbor.

Ediciju u kojoj je ove godine objavljen 13. naslov, s više autora, pokrenuo je kao urednik Zoran Veljanović, arhivski savetnik i kustos-istoričar, ujedno rukovodilac stalne izložbe o prisajedinjenju. Ta izložba je otvorena na stotu godišnjicu istorijskog događaja kojim su ostvarene, kako se tumači, težnje srpskog naroda, ali i bunjevačkog, slovačkog i drugih koji vekovima žive na ovim prostorima.

Veljanović za „Politiku” kaže da je edicija zamišljena tako da u njoj budu objavljeni rezultati istraživanja o ličnostima i događajima iz doba Prisajedinjenja, arhivska građa koja dosad nije objavljivana, memoarska građa značajnih ličnosti, kao i reprinti izdanja onih knjiga koje su postale retke i teško ih je naći, kao što su Spomenice oslobođenja iz Novog Sada, Sente, Bečeja, Subotice.

Među knjigama je i „Kultura i identitet Bunjevaca” (Drage Njegovana), čije pitanje je danas ponovo aktuelno, ali Veljanović navodi da kao istoričar ne ulazi u današnja tumačenja. Međutim, napominje da je istoriografija važna da ne bismo imali „bele mrlje” ili rupe u saznanju o događajima i ličnostima, da bismo znali, dodaje, ko smo, šta smo i kuda idemo.

„Ne želim da se bavim poreklom Bunjevaca, jer smatram da je svako što se oseća i kako se iskazuje. Vojvodina je dovoljno veliko mesto za sve koji tu žive”, kaže Veljanović, čijih šest autorskih i koautorskih knjiga se nalaze u ediciji.

Jedanaestom knjigom započeto je objavljivanje rezultata istraživanja o ličnostima i događajima iz 1918, koji su malo ili nimalo poznati širem čitalaštvu. Veljanović je u njoj predstavio 12 ličnosti iz Banata, a među njima trojicu iz Velikog Bečkereka, danas Zrenjanina: Slavka Županskog, Živka Terzina, Andrije Vasina. Tu je i Slavko Miletić iz Vršca, sin Svetozara Miletića.

„Nema istorije bez ličnosti”, kaže Veljanović, navodeći da je istraživanje o biografijama ličnosti kao i događajima iz tog vremena počeo paralelno s pripremama za izložbu pri Muzeju Vojvodine.

Bila je ideja uoči obeležavanja stogodišnjice Prisajedinjenja da se napravi poseban muzej, ali nije bilo, po njegovim rečima, ni predmeta, ni zbirki, jer ovoj temi decenijama, kako objašnjava, u doba radničkog pokreta i Tita nije pridavano pažnje.

„U Muzeju Vojvodine nije bilo ni fotografija tih ličnosti, nismo znali ni kako su izgledali. Počeo sam da tragam, pa sam neke nalazio u slikama narodnih odbora. Kad je bio neki učitelj, našao sam ga na fotografiji s decom, a ako je bio sveštenik – u parohiji. Napravio sam registar od oko 800 ličnosti koje bi se mogle utkati u tu 1918, bilo kao članovi narodnih odbora ili veća, narodni tribuni ili politički prvaci. Neverovatno je da u bibliotekama, rečnicima, leksikonima, čak i u Novosadskoj enciklopediji, postoje tek opšti ili površni podaci”, kaže ovaj istoričar, koji se u radu oslanjao na knjige kolega, kao što su Slavko Gavrilović i Dejan Mikavica.

U „Muzeju prisajedinjenja 1918” danas postoje dve zbirke. U jednoj je oko 600 predmeta, a drugoj je oko 30 portreta značajnih ličnosti, koji su napravili savremeni likovni umetnici. Među predmetima su dokumenti o Velikoj narodnoj skupštini, poput ulaznice, naočare i polucilindar Jaše Tomića, zvonce Jovana Hranilovića, koji je bio najstariji delegat i predsedavajući. Postoje i dve fotografije iz Čakova, rodnog mesta Dositeja Obradovića, danas u Rumuniji. Na jednoj od njih srpska vojska igra kolo u centru sela.

Danas od 14 sati je stručno kustosko vođenje kroz izložbu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.