Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izabrana dela Brane Cvetkovića

Nakon Drugog svetskog rata njegovo delo bilo je zaboravljeno, izuzev donekle njegovog stvaralaštva za decu, a tek od 1991. godine obnovljeno je interesovanje za ovog multimedijalnog umetnika
Брана Цветковић (Фото: са позивнице)

Navršeno je osamdeset godina od smrti nekada veoma popularnog svestranog književnog, pozorišnog i likovnog stvaraoca Branislava Brane Cvetkovića (1875–1942), beskompromisnog satiričara i polemičara, protivnika krutog akademizma, a prekjuče su, u Biblioteci Instituta za književnost i umetnost, predstavljena „Izabrana dela Brane Cvetkovića”, priređivača i urednika dr Aleksandra Pejčića, višeg naučnog saradnika.

Nakon Drugog svetskog rata delo Brane Cvetkovića bilo je zaboravljeno, izuzev donekle njegovog stvaralaštva za decu, a tek od 1991. godine, kada je objavljen izbor njegove poezije za decu, u izdanju Srpske književne zadruge, a potom, i nakon zapažene izložbe u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije 1992. godine, obnovljeno je interesovanje za ovog multimedijalnog umetnika, kako napominje dr Pejčić.

Od savremenika jedino mu je po popularnosti bio ravan njegov venčani kum Branislav Nušić

Aleksandar Pejčić se pre četiri godine upustio u istraživačku avanturu da pronađe, prikupi, iščita, kritički vrednuje i priredi izbor iz Cvetkovićevog raznovrsnog književnog i pozorišnog opusa. Sada je taj posao zaokružen objavljivanjem Prvog kola, odnosno četiri knjige, od predviđenih osam (I Pesme, raporti, II Pripovetke, III Komedije, drame, IV Epigrami, zagonetke, aforizmi, karikature.) Prvi put se u ovom kritički priređenom izboru, a u izdanju Instituta za književnost i umetnost, pojavljuje raznovrsno literarno delo jednog od najznačajnijih srpskih humorista. Kritičko izdanje izabranih dela, pored obimne kritičke aparature, donosi i opširan predgovor o životu i radu Brane Cvetkovića. Svaka knjiga ima i svoj predgovor „O izdanju”, kritičke napomene, redakcije i varijante rukopisa, književnoistorijsku studiju o izabranim delima, kao i napomene, pojašnjenja tekstovnih realija, zatim izbornu bibliografiju, rečnik manje poznatih reči, indeks imena i literaturu.

Iza Brane Cvetkovića ostalo je više hiljada tekstova: komedija, drama, pripovedaka, feljtona, anegdota iz rata, pesama, epigrama, zagonetki, šala, viceva, aforizama, karikatura. Najveći deo njegovog raznovrsnog književnog rada ostao je rasut u novinama, ređe časopisima i posebno u rukopisima, u kojima je najviše drama i, za potrebe programa pozorišta, satiričnih pesama, kako ih je on nazivao: raporta. Na priređivaču Aleksandru Pejčiću bilo je da pomno prelistava i iščitava periodične publikacije, beleži i izdvaja tekstove, a takođe i da pregleda, popiše njegovu rukopisnu zaostavštinu, i odatle izdvoji, kritički iščita i priredi tekstove.

Brana Cvetković bio je tvorac prvog srpskog humorističkog pozorišta, ubrzo preimenovano od „Orfeum” u „Branino pozorište”. Pisao je drame i komedije, glumio, režirao i izrađivao scenografiju, uz obavljanje pratećih administrativnih pozorišnih poslova. Kao prvi srpski školovani scenograf, honorarno je izrađivao scenografiju i za potrebe Narodnog pozorišta. Pisao je pripovetke, feljtone iz beogradskog života, satiričnu, ljubavnu, rodoljubivu, ratnu poeziju i poeziju za decu, zatim epigrame, aforizme, zagonetke u stihu, pozorišnu kritiku, prevodio drame, pesme, pripovetke, crtao karikature, ilustracije, komponovao muziku za potrebe scene i pevao. Svoj likovni dar potvrđivao je i kao autor karikatura za svoje listove, knjige i listove za decu, posebno na stranicama „Politike”. Od savremenika jedino mu je po popularnosti bio ravan njegov venčani kum Branislav Nušić. Bio je dobitnik više priznanja i odlikovanja, među kojima su: Beli orao, Takovski krst, Sveti Sava IV reda, Sveti Sava V reda, Krst Milosrđa, Danilov orden, Beli lav (čehoslovački orden), Albanska spomenica, ruski Crveni krst, ruska Ratna spomenica. Devedesetih godina 20. veka ustanovljena je „Ježeva” nagrada za satiru koja je nosila njegovo ime, a takođe, njegovo ime nosi i nagrada za stvaralaštvo za decu.

Preminuo je 20. novembra 1942. godine, na svoj rođendan (po novom kalendaru), u šezdeset sedmoj godini, dan uoči svoje krsne slave, nakon teže bolesti jetre u svojoj kući u Hilandarskoj br. 34.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.