Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALI ŠERI, libanski konceptualni umetnik i reditelj

Sve nastaje iz blata i široke stvaralačke reke

Ceo mit o stvaranju i postanku sveta povezan je s blatom. Od Adama, Golema, Gilgameša – svi su oni u mitologiji stvoreni od blata
И када боље размислимо, све револуције током „арапског пролећа” су пропале осим суданске (Фото: Д. Лакић)

Na 44. Kairo festivalu, na kojem je glavni glumac – naturščik Maher Elkheir, obrazovani sudanski mladić što u ciglani kod brane Merove na Nilu zarađuje za izgradnju kuće i ženidbu – osvojio nagradu, dugometražni film „Brana” libanskog konceptualnog vizuelnog umetnika i reditelja Alija Šerija (Bejrut, 1976) stigao je već ovenčan nagradom 63. Solun festivala za najbolji umetnički doprinos.

Uspešna festivalska turneja se nastavlja i tako će se Šerijeva „Brana” (ali ne i on sam, jer je trenutno na predstavljanju svog dela u Nemačkoj) već sutra naći i pred publikom 28. Festivala autorskog filma u Beogradu (MTS dvorana u 16.30), kao jedan od 12 filmova u glavnom takmičarskom programu.

U razgovoru za „Politiku” u bašti kairskog hotela „Sofitel” pre neki dan, Ali Šeri je s velikim zadovoljstvom objasnio kako se među koproducentskim zemljama koje su učestvovale u nastanku „Brane” našla i Srbija. Glavni „krivci” su naš reditelj i producent Vladimir Perišić i Vanja Milanović i taj međusobno povezani mali autorski krug umetnika koji žive i stvaraju u Francuskoj (Šeri otkriva i da je Perišić već započeo snimanje svog novog filma). Bez koprodukcija se ne može što je Šeri, prema sopstvenom priznanju, kao debitant u dugometražnoj filmskoj formi i „producentski laik” tek sada naučio. Do sada je kao jednogodišnji rezident Nacionalnog muzeja u Londonu, i zauzet svojim velikim izložbama u Parizu i Italiji, više razmišljao o konceptualističkom istraživanju „geografije nasilja”...

U „Brani” vi zapravo nastavljate ono započeto svojim instalacijama i vizuelnim radovima i kratkim filmovima „Kopač” i „Nemir” i vaše stvaralaštvo teče kao neka ogromna reka?

Da, to je vrlo tačan način da se to što radim opiše. Ovaj film deluje spolja kao neki moj novi korak, ali u suštini nije. Nisam unapred imao fantaziju da želim da snimim dugometražni film za bioskope, susreo sam se i sa tim da ovaj moj umetnički projekat zahteva drugačiji način proizvodnje, određeni budžet, i to me je sve odvelo do rada sa scenaristima i producentima. Sama ideja je samo nastavak onoga što i inače radim tako da je sve to zapravo veoma organsko i prirodno, ali ja zaista ne vidim neki poseban iskorak izvan sopstvene vizuelne prakse.

Sve je u vašim delima povezano s tlom, sa zemljom, blatom i osnovnim elementima u prirodi, odakle to dolazi?

Oduvek sam nekako, kada bih pomislio na ljudsku istoriju, čak i na nasilje i traume, razumeo da sve što nam se ikada dešavalo i dešava ostavlja materijalne tragove i posledice na tlu zemalja u kojima živimo. Sve što sam do sada radio bilo je potaknuto pitanjem kako da počnemo da razumemo sva geopolitička i društvena dešavanja, posmatrajući materijalnost i gledajući elemente: vodu, zemlju, vatru i vazduh u međusobnoj igri i interakciji. Konkretno, u „Brani” dominira voda. Obišao sam područje brane Merove, jedne od tri džinovske hidroelektrane na Nilu, u vreme kada je bilo mnogo tenzija između Egipta i Etiopije za pristup vodi i kada je Egipat čak pretio da će bombardovati branu. Tako sam, počevši od vode koja je život i negiranje ciklusa poricanja, ukazao da i ona sama ima svoju dugu istoriju i da sada kao sistem postaje deo sukoba i napetosti.

Vi branu posmatrate i kao remetilačku strukturu?

U načinu na koji gledamo na vodu, počinjete da shvatate geopolitiku regiona. Voda ima uticaj na ljude i na njihove misli, a brana se tu pojavila kao istinska remetilačka struktura koja je uticala i na ljude i na životnu sredinu i na samu atmosferu. Ekosistem je potpuno poremećen. Severni Sudan je bio veoma suvo područje, posebno leti, a sada s ogromnim rezervoarom za vodu koja stagnira klima se preobratila na veoma vlažnu, što je uticalo na poljoprivredu, na ptice, životinje, a takođe je uticalo na ljude koji su navikli da čuvaju svoje kuće od vrućine i znali kako da uzgajaju biljke u uslovima suve klime. Sve se poremetilo.

Voda i zemlja daju blato, a vaši ciglari, iako im rad deluje mehanički, zapravo su i kreativci?

I kroz čitavo čovečanstvo mi smo zamišljali blato kao kreaciju. Ceo mit o stvaranju i postanku sveta povezan je s blatom. Od Adama, Golema, Gilgameša – svi su oni u mitologiji stvoreni od blata. Takva vrsta materijalnosti podstiče kreativnost mašte, zamislite sva ova stvorenja koja su rođena iz blata. Ciglarski radnici proizvode cigle kako bi ih prodavali i od toga živeli, ali isto tako jedan od njih će se u pustinji prepustiti i stvaralačkom gestu. Zapravo, pravljenje cigle od blata i pravljenje skulpture od blata gotovo da su isti gestovi samo s drugačijim značenjem. Ono što čini Maher blisko je umetnosti, ali korelacija između rada kao sredstva za proizvodnju i život i stvaranja te velike skulpture, koja će u jednom trenutku čak i oživeti, vidna je i konkretna.

Postoji li u tim tajnim Maherovim odlascima u pustinju gde stvara i nešto mitsko?

Ovo je Nubijska pustinja i na njenim područjima, koja nisu samo u Sudanu, ljudi praktikuju sufizam, a to je mistična grana islama. A glavna ideja ili teologija u sufizmu je da je sve što je bog stvorio sveto. Dakle, pustinja je sveta, planina je sveta, reka Nil je sveta i oni zaista veruju u to. Odaju poštovanje i zemlji i vodi, prema istoriji, mašti i sve je to prisutno i u islamskoj književnosti, u epovima i pričama. Za mene, to je upisano u postojeće imaginarne oblasti.

Vi ovu tematiku veoma dobro poznajete?

Iako je Sudan daleko od nas u Libanu, to je ipak arapska zemlja, a ja i sam pripadam muslimanskoj kulturi. Boraveći u Severnom Sudanu, ja sam se u ovu zemlju zaljubio, pet godina sam obilazio ciglanu, slušao priče radnika, sve dokumentovao i puno tu snimao.

U vašem filmu ima tog poetskog i magičnog realizma, a džinovska Maherova skulptura od blata donosi sa sobom i alegorijske momente, u vezi sa sudanskom revolucijom?

Postoje te dve vremenske linije u vezi s revolucijom o kojoj se saznaje i čuje jedino preko TV, radija i mobilnih telefona. Priča o revoluciji je u pozadini, a tu je i priča o ubistvu, pa je sve to povezano. Za mene su filmovi bliži logici snova, a ne da nam govore o stvarnosti. Znate ono, nešto sanjate, probudite se i pitate svoje prijatelje šta to znači i pokušate da date smisao svom stvarnom životu. Dakle, za mene je film isti. To ima svoju logiku, koja je bliža snu. S druge strane, želim da govorim i o političkim okolnostima, imam osećaj da ljudi koji tamo rade na njih nemaju uticaja. Tako je i bilo. Svi ciglarski radnici su rođeni pod diktaturom Omara el Bašira, oni za drugo i ne znaju, ali razumeju da je pobuna protiv njega veoma važan trenutak u istoriji zemlje. Ali su samo posmatrači. I kada bolje razmislimo, sve revolucije tokom „arapskog proleća” su propale osim sudanske. Ona je bila najuspešnija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.