Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iza incidenta na Horgošu stoji organizovani kriminal

Припадници Жандармерије у илегалном мигрантском насељу (Фото: МУП)

U pozadini oružanog sukoba migranata na Horgošu je organizovani kriminal, a reč je o sukobu krijumčarskih grupa koje imaju lokalne i regionalne korene, rekao je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

„Radi se o širokom dijapazonu različitih kategorija ljudi koji su uključeni i najmanje je ovih koje mi vidimo na ulici, koji su migrantske populacije, izbeglice. Iza svega ovoga stoji jedan organizovan kriminal, koji ima lokalne i regionalne korene”, rekao je Đurović za Tanjug.

On je naglasio da je reč o članovima velikog lanca krijumčarskih grupa, koji ratuju za "poslovnu" teritoriju.

„To su sukobi između najnižih slojeva tih organizacija. Neki migranti dobijaju svoje mesto na terenu, onda treba da regrutuju odnosno privuku nove žrtve koje će prebacivati preko granice ili kojima će pružati neke krijumčarske usluge. Upravo takve grupe ljudi, da bi oslobodile teritoriju na kojoj mogu da vrbuju nove izbeglice se sukobljavaju”, objasnio je Đurović.

On je naglasio da je Srbija posebno pogođena kao zemlja koja je poslednja granica pred EU i Šengen zonu, ali i da Mađarska na dnevnom nivou proteruje između 500 i 1.000 migranata u Srbiju iz svoje zemlje.

„Ograda koju Mađarska vlast sprovodi duž cele granice sa Srbijom i nasilno proterivanje ljudi nazad u našu zemlju, koje se dešava u stotinama dnevno, od 500 do čak nekada i 1.000 ljudi dnevno, posebno vikendom, gurne se nazad u nasu zemlju, otvore se vrata te ograde i tu se gurnu ljudi nazad”, naglašava Đurović.

Proterani ljudi se onda, dodaje, nađu na teritoriji gde nemaju ni smeštaj, ni hranu, a u centrima za smeštaj na severu Srbije često nema dovoljno mesta, i tako postaju žrtve krijumčara.

„Duž cele granice sa Mađarskom, čak i Hrvatskom i Rumunijom, postoje mesta kao ilegalna naselja gde se proterani migranti skupljaju. To su mesta gde upravo pojedini krijumčari migranti, znajući gde su i u kontaktu su sa tim ljudima, te ih onda vrbuju da im nude usluge smeštaja, hrane i vode, kao i usluge ponovnog pokušaja da pređu granicu”, kazao je Đurović.

Za razliku od krijumčarenja oružja, droge ili slično, dodaje Đurović, krijumčarenje ljudi donosi veći profit, jer nema robe koja je prodata ili potrošena, već jedan migrant nekoliko puta plaća da bude prebačen preko granice, a Mađarska ga vrati nazad.

„Robu krijumčarite samo jednom i ta roba se potroši u zemlji destinaciji, a od jednog istog čoveka sa ovakvom praksom guranja nazad od strane mađarskih vlasti može krijumčar da pokušava da bezbroj puta da krijumčari i svaki put da naplati na ovaj ili onaj način takvu uslugu”, objasnio je Đurović.

Velika količina novca koja se tu skuplja, ocenjuje Đurović, dovodi do usložnjavanja i širenja krijumčarskih grupa, te se i građani koji nisu imali kriminalnu istoriju uključuju - da nekoga prevezu, obezbede hranu i neprijavljen smeštaj.

Što se tiče nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji u borbi protiv ilegalnih migracija između Srbije, Austrije i Mađarske, Đurović smatra da je Srbija stavljena u neravnopravni i inferiorni položaj u odnosu na susedne zemlje, te da je reč o pokušaju da se rasterete mađarske vlasti i njihov koncept "ograde" i proterivanja migranata.

„Dogovor je da se borba sa migracijom prebaci na južne granice Srbije i na taj način mi pokušavamo da rasteretimo mađarske vlasti, da njihov koncept, njihovog guranja ljudi i ograde bude funkcionalan, a sada je on u rasulu, zbog toga što ljudi posle tih proterivanja uspevaju da prođu dalje zbog krijumčara”, ističe Đurović.

Migracije su, kako je rekao Đurović, globalni fenomen koji se dešava decenijama i rešenje nisu pojedinačne akcije, kao što je bila akcija skupljanja migranta sa ulica u Srbiji, već da on mora da se rešava sistemski i u Srbiji, i regionu i globalno.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Ko je zaduzen u ovoj drzavi da se bori protiv organizovanog kriminala u kome strani gradjani poseduju automatsko opruzje ?!
Перагеније
Одавно познато - да су то стварно избеглице, биле би ту углавном жене са децом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.