Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ĐORĐE KADIJEVIĆ, reditelj

Najgora tendencija je komercijalizacija umetnosti

Nama nije u interesu da pravimo filmove za ljude koji će zavaljeni pijuckati „koka-kolu” i uživati u kriminalističkim serijama
(Фото А. Васиљевић)

Nedavno je u MTS dvorani premijerno prikazan dokumentarni film reditelja Siniše Cvetića „Film davne budućnosti”, u kojem je autor ovog ostvarenja Darko Bajić razgovarao sa rediteljima Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem i Mišom Radivojevićem o njihovim iskustvima snimanja filmova. Od skoro naš proslavljeni reditelj Đorđe Kadijević najavljuje i novi film, koji samo po duhu nalikuje na kultnu „Leptiricu”. Đorđe Kadijević je i istoričar umetnosti i likovni kritičar, autor više od 20 filmova i četiri televizijske serije, dobitnik je najvećih priznanja, među kojima su Gran-pri Evrope iz ruku Umberta Eka na Festivalu u Rimu za seriju o Vuku Karadžiću, koja je zaštićena kao evropsko nasleđe u Unesku, a odlikovan je i Sretenjskim ordenom zasluga za narod.

Povodom Bajićevog dokumentarca kaže za naš list: „Jedino mi je žao što nije govorilo više reditelja, mada je Bajićeva ideja sjajna. Raspravljali smo o tome šta je to savremeni film i šta hoće da postigne, o čemu govori i da li je svestan sebe. Naš opšti zaključak je da je reč o globalnoj krizi filma, ne samo našeg, pod uticajem globalizacije i ukidanja umetničke individualnosti”.

U kom smislu će vaš novi film „Kletva” slediti atmosferu „Leptirice”?

Radim film koji će biti „moja labudova pesma”, tome se nisam nadao. Pozvao me je najstariji producent u Jugoslaviji i u Srbiji – „Filmske novosti”, koje su osnovane još 1945. godine. Snimale su poslednje borbe Drugog svetskog rata i rade do današnjeg dana, svedočeći o svemu što je značajno u zemlji. U tome je njihova ogromna zasluga. Sada od dokumentarnog prelaze na umetnički i igrani film. Njihov direktor Vladimir Tomčić u poziciji je da zameni rukovodioca nekadašnjeg Avala filma, kuću filma koja je bila broj jedan u Jugoslaviji. U „Filmskim novostima” imaju nameru da ožive generaciju najboljih sineasta jugoslovenskog i srpskog filma, reditelje crnog talasa iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Na moju veliku žalost, ja sam među njima jedini živ, nema Saše Petrovića, Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjca. Prihvatio sam predlog jer se osećam potpuno doraslim zadatku snimanja filma. Još uvek predajem Istoriju kulture na Akademiji za nacionalnu bezbednost, još uvek svakodnevno treniram, znači da sam u punoj kondiciji, duhovnoj i intelektualnoj. Na glas o tome da snimam film dobio sam ponudu od mlade hrvatske producentkinje Karle Lulić, koja je završila dramaturgiju na Sorboni. Film se nazire kao koprodukcija između Srbije i Hrvatske. Atmosfera hrvatskih gradova, posebno onih sa gotskom sumornošću, prisna je temi ovog filma, mada bi priča mogla da se desi bilo gde. Obići ćemo celu Hrvatsku dok ne nađemo grad koji će nam odgovarati. Reč je o međudržavnoj saradnji, pa čekamo da i srpsko i hrvatsko ministarstvo kulture daju poslednju reč. Film jeste mučan, zove se „Kletva” i pripada mom žanru, koji bi neupućeni nazvali hororom. To je žanr koji se bavi kontinuitetom sila zla na ovom prostoru, koje se nekada skrivaju iza lepote. Govori o kletvi koja se nad nama nadvija već vekovima u vidu nesrećnih zbivanja na Balkanu, radnja je, za razliku od „Leptirice”, smeštena u naše vreme. Čak je i virus korona deo naše kletve.

(Foto: M. Vulićević)

Na šta se odnosi sveopšta kriza o kojoj govorite?

Posle prikazivanja filma Darka Bajića, naglasio sam da je situacija u svetu u opštoj digresiji, ne samo u političkoj i društvenoj već i u moralnoj i etičkoj, i u odnosu na umetnost. Pogledao sam ka Skupštini Srbije i rekao da mora da se tamo sada svađaju, što stvara utisak da je naša demokratija zapravo simulatorna, da mi simuliramo ne samo demokratiju i politiku, već i sebe same, da se nalazimo u košmaru globalne simulacije stvarnosti. Želim da pojasnim tu svoju misao, jer rekavši to nisam hteo da se upuštam u dnevnopolitičke kritike, zato što imam averziju prema politici i izvesno nerazumevanje političkih pobuda, to je poslednja stvar o kojoj bi ikada u životu želeo ozbiljno da govorim. Zato ne želim da se svrstavam u bilo kakve tabore. Međutim, da je demokratija jedna simulacija stvarnosti vidi se već iz same istorije. Demokratija je nastala u antičkoj Grčkoj i najbolju poziciju imala je u Atini, naročito u Periklovo doba, pokušavajući da se suprotstavi onome što su Grci zvali – tiranida. To je bio napor da se uspostavi utopijski ideal vladavine naroda.

Kada čovek ozbiljnije promisli, kao što je to učinio Aristotel i Platon pre njega, pokazaće se da je demokratija apsurdan pojam, jer je ostvariti vlast naroda jedna neostvariva realnost. Narod predstavljaju njegovi izabrani vrhovi, a ti vrhovi, što se pokazalo još u antičko vreme, mogu da imaju mnogo drugačije mišljenje od naroda o stvarima države, vlasti, rata i mira. I pored svega, demokratija jeste najbolji od najgorih sistema, koji se pokazao kao najprihvatljiviji, ali to ne znači da je ikada u potpunosti ostvaren niti da se može ostvariti. Neke totalitarne zemlje naveliko propovedaju svoju demokratičnost i predstavljaju se kao demokratske. To su apsurdi na koje smo oguglali tokom istorije.

Kako biste opisali globalne mutacije društava?

Osobina našeg naraštaja je da ne voli robovlasnički sistem, zato što robovi nisu imali nikakva prava. Ali, oni su znali da su robovi, za razliku od naših savremenika, koji ne znaju da su robovi, a misle da su slobodni i da imaju demokratiju. Tokom 20. veka desio se čitav niz demokratski motivisanih revolucija, na čelu sa Oktobarskom, koja je u nameri da stvori jedno hiperdemokratsko društvo proizvela staljinizam, nešto što je esencijalno najveći totalitarizam u istoriji sveta. Pored toga su se nizali svi „izmi”– maoizam, frankizam, kastroizam, koji se kite demokratskim zvanjem. Situacija se nikada neće promeniti. Danas je jasno da je društveni sistem, koji najviše odgovara kapitalizmu i neokapitalizmu, sa teorijom stvaranja novog svetskog poretka, upravo u jednoj vrsti neofašizma. U toj meri su stvari protivrečne. Pobednici u revolucijama nisu ništa bolji od onih koje su zbacili s vlasti.

Da li veća izdvajanja iz budžeta za film znače i njegov kvalitet?

Nikada se kao ove godine nije davalo za kinematografiju, koja dobija toliko novca koliko nije imala sigurno u proteklih dvadeset i više godina. Pitanje je samo na šta se i kome daju te pare. Ko su ti koji sredstva dobijaju i kakve filmove snimaju. Predviđa se da će sledeće godine oko sto producentskih kuća od države dobiti stimulaciju za filmove, druga je stvar kakvi će to filmovi biti. Moja kritika na tu temu odnosi se na disproporciju između raspoloživih sredstava koja kinematografija ima i toga kakve filmove dobijamo i ko ih dobija. „Zli jezici” kažu da je srpski film na najnižim granama u svojoj istoriji, da se snimaju koještarije, televizijske serije kao vrsta plebejske zabave koja posredno doprinosi zaglupljivanju auditorijuma. Nama nije u interesu da pravimo filmove za ljude koji će zavaljeni pijuckati „koka-kolu” i uživati u kriminalističkim serijama. Ne mislim da bilo koja umetnost može da poboljšava život, ona ima svoj svet, ali doprinosi opštem duhovnom blagostanju. Ali zaglupljivanje daje doprinos upravo suprotnoj tendenciji i stvara mediokritetski populus, interesovanje za najniži sloj društvene stvarnosti. Najgora tendencija u tome je komercijalizacija celokupne umetnosti. Globalizacija potiskuje sve što je u stvaranju visokoestetsko, tradicionalno i istorijsko u korist poluobrazovanog i agresivnog proseka, koji ima svoj trenutak.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marija Bruštulin
Bolje komercijalizacija umjetnosti nego sam sebi kidati uvo.
Joца
Препоручујем Вам да још једном прочитате текст, пре него што га овако банализујете.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.