Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Balkanski klanovi sve više krijumčare kokain

Nekadašnji put heroina kao da postaje transverzala droge iz Južne Amerike. – DEA na region motri skoro kao na Južnu Ameriku
(Принтскрин)

U Albaniji je, kako je saopšteno iz Uprave policije Crne Gore u petak, zaplenjeno 430 kilograma kokaina, koji je prokrijumčaren brodom iz Kolumbije preko luke u Baru. To je bio epilog međunarodne policijske akcije „Port”, koju je, po izveštajima medija, predvodila američka agencija DEA, specijalizovana za borbu protiv narko-mafije i prekaljenu u borbi protiv latinoameričkih klanova.

Samo dan kasnije, u subotu, u Belgiji je zaplenjeno 115 kilograma kokaina, zbog čega je uhapšeno osam osumnjičenih iz Srbije i BiH. Oni se terete da su drogu dopremali iz Južne Amerike do Roterdama. Kokain zaplenjen u Albaniji i Belgiji je, kako se sumnja, bio namenjen ilegalnom tržištu narkotika u Evropskoj uniji.

Ova dva slučaja govore o narastajućoj snazi balkanskih bandi, grupa koje su u dubokoj senci, dok u regionu pa i širom sveta traje rat do istrebljenja pripadnika opštepoznatih „škaljarskog” i „kavačkog” klana. Ogromne količine droge koje se povremeno zaplenjuju, pre svega kokaina, govore o njihovoj teško zamislivoj ogromnoj finansijskoj moći i uticaju. Naravno, to nije ostalo neprimećeno u najvećim policijskim službama sveta, pa se otuda Balkanom toliko bave DEA, Evropol i drugi čuvari reda.

Evropska agencija za praćenje droga i narkomanije (EMCDDA) ovih dana je objavila svoju analizu ovih (ne)prilika na zapadnom Balkanu, kako u Briselu politički-geografski nazivaju zemlje regiona izvan EU – Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, BiH i Srbiju, s tim što i Kosovo i Metohiju tretiraju kao poseban entitet. Konstatovali su da je balkanski put heroina, koji iz Turske vodi prema zapadu Evrope i dalje aktuelan, ali da krijumčarenje kokaina ovim pravcem sve više dobija na značaju. Činjenica da na ovim prostorima putevi droge ulaze u EU, na primer iz Turske u Bugarsku, pa izlaze iz nje preko Srbije, recimo, do Mađarske, gde ponovo ulaze u Evropsku uniju, dovoljno govori o kompleksnosti tih kanala.

Osim geografije, za razvoj krijumčarskih kanala važna je i – demografija. Kako se konstatuje, činjenica da mnogo građana sa Balkana živi u državama EU znači da je mnogo onih koji bi mogli biti zavrbovani da rade za podzemlje. Ovi klanovi su prisutni u Belgiji i Holandiji, države u kojima se nalaze velike luke Antverpen i Roterdam, a koje su inače važne „kapije” za krijumčarene narkotike namenjene evropskom narko-tržištu. Takođe, balkanska emigracija je veoma prisutna u Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Španiji, pa i izvan granica EU – u Velikoj Britaniji.

„Kriminalne grupe sa zapadnog Balkana postale su ključni akteri na tržištu narkotika u regionu, ali i na području EU”, konstatuje se u izveštaju EMCDDA.

U njihovim aktivnostima, navodi se, važnu ulogu ima nasilje koje se sprovodi tokom sukoba za prevlast na tržištu droge, a koje je dovelo do velikog broja ubistava. Kako god bilo, tradicionalni balkanski put heroina sve više postaje i transverzala kokaina.

Pomenuti izveštaj nije zalazio u početke veza ovdašnjeg podzemlja sa Južnom Amerikom, ali se pretpostavlja da su ti prvi kontakti ostvareni još krajem devedesetih godina prošlog veka. Početkom dvehiljaditih godina „zemunski klan”, tada najmoćnija kriminalna grupa, fokusirao se na Kolumbiju, ali je njihov odlazak tamo presečen hapšenjem u Parizu i izručenjem u Beograd. Možda su najbolji primer latinoameričke veze optuženi Darko Šarić i njegova grupa, koji su se našli pod lupom DEA, koja od tada, čini se, na Balkan motri kao i na Južnu Ameriku, što se moglo videti i pre nekoliko dana u Albaniji.

Balkanski klan aktivan je u Ekvadoru, javili su mediji ovih dana. Ova zemlja je poslednjih godina postala polazna luka za hiljade tona kokaina iz Kolumbije i Perua prema međunarodnom tržištu. Ovaj klan, kako je navedeno, čini šarolika etnička grupa, u njemu su Albanci, Hrvati, Crnogorci, Srbi i Rusi.

EMCDDA u svom izveštaju konstatuje još jednu zanimljivu promenu u podzemlju regiona – nekada je Albanija bila centar uzgajanja marihuane, a danas se ona proizvodi u laboratorijama širom Balkana, a neke od njih su čak i izmeštene u EU. Kriminalne grupe su usvojile najnovije tehnologije kako bi poboljšale proizvodnju marihuane, uključujući opremu za njeno uzgajanje u zatvorenom prostoru. Takođe, koriste kriptovalutu i šifrovane sisteme za komunikaciju, od kojih su u Srbiji najpoznatiji telefoni „Skaj”. „Ove kriminalne grupe imaju značajan uticaj na bezbednost, upravljanje i vladavinu prava u regionu”, ističe se u izveštaju EMCDDA.

Merenje zaplenjene droge, bruto i neto

U Crnoj Gori je u septembru 2021. godine zaplenjeno čak 1, 2 tone kokaina. Kada je ta akcija sprovedena, saopšteno je da je reč o 1,4 tona narkotika, pa se u javnosti postavilo pitanje gde je „nestalo” 200 kilograma kokaina. Uprava policije Crne Gore u subotu je saopštila da je prvobitno merenje bilo bruto i odnosilo se na drogu i ambalažu u koju je bila zapakovana. Forenzičkim radom utvrđeno da je reč o 1,2 tona kokaina neto, što bi se reklo trgovačkim rečnikom.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.