Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDAR SOKUROV, ruski reditelj

Kakva je to ideja koja ima veću vrednost od ljudskog života

Александар Сокуров са „Бајком” у Београду (фото Д. Лакић)

Kako se može bojkotovati velika ruska kultura, književnost, muzika, balet, teatar ili film, a upravo je to „evropska preporuka” koja je na snazi od samog početka rusko-ukrajinskog sukoba. Srećom, ima i hladnih glava poput, recimo, onih letos na 75. Lokarno festivalu (Švajcarska), na kojem je najnoviji film „Bajka” kultnog ruskog autora Aleksandra Sokurova imao svetsku premijeru, pa do pojedinačnih i pomalo stidljivih „iskoka” iz trenutne evropske politike na ovu temu, zahvaljujući kojima je Sokurov, uprkos bojkotu, imao susrete sa publikom i u nekolicini zemalja EU. Na beogradskom 28. Festivalu autorskog filma ovom scenaristi, reditelju, producentu, ali i snimatelju, montažeru, istoričaru po obrazovanju i filmskom teoretičaru, tvorcu filmova poput: „Glas usamljenog čoveka”, „Dani pomračenja”, „Mati i sin”, „Otac i sin”, trilogije o moćnicima 20. veka koju čine „Moloh” (o Hitleru), „Taurus” (o Lenjinu) i „Sunce” (o caru Hirohitu), „Aleksandra”, „Ruski kovčeg”, „Faust”, „Frankofonija”..., svečano je uručena nagrada za životno delo, na čemu je Sokurov veoma zahvalan.

Sokurovljevu „Bajku” publika će videti u MTS dvorani večeras. I film nije za propuštanje, jer re reč o delu sa formom velikog filmskog eksperimenta unutar kojeg se originalni arhivski materijali mešaju i sudaraju, zajedno tvoreći priču o izgubljenom vremenu i fantomskom bolu, o odloženom (ili nedovršenom) ratu i neizbežnoj odmazdi barem na onom svetu. A konačnog božjeg suda ili božje kazne još nema. Reč je, dakle, o fantazmagoričnom spektaklu koji ne liči ni na jedan film koji smo već videli i koji se ne uklapa ni u kakve kanone. Radnja se odvija u zagrobnom životu, u čistilištu, gde se sreću i razgovaraju ključne ličnosti ne tako davne evropske istorije – Hitler, Staljin, Musolini, Čerčil, pričajući o komunizmu, ateizmu, imperijalnim ambicijama, o tome da se „trava mora pokositi do korena” (Staljin), o zajedničkom opijanju (Čerčil), o ženama (Hitler), o ćerkama (Čerčil), o fascinaciji Lenjinom (Musolini)... A nad svim tim visi pitanje je li sve gotovo i da li prebrzo zaboravljamo sve podnete žrtve. U ime čega?

„Bajka” je poput velike simfonije bola čovečanstva i ta bol konstantno postoji u svima nama i u vama lično, znamo to i iz vaših prethodnih filmova, ali da li je i to bio motiv za nastanak ovakvog filma?

Najneprijatniji bol u životima nas ljudi je i u tome što ne donosimo nikakve zaključke iz istorijskih iskustava. Pogledajte – dva svetska rata u dvadesetom veku. U Drugom svetskom ratu na evropskom tlu oko sto miliona ljudi, vojnika, oficira sa svih strana se okupilo da bi se međusobno ubijali. Šta je to? Ima li to nekog smisla? Reklo bi se da je to već vrhunac apsurda. I svima je jasno da je započeti rat vrlo jednostavan, započnete ga i nemoguće ga je okončati bez ogromnog gubitka ljudi. Sa tog aspekta možemo čak da kažemo da u Drugom svetskom ratu zapravo nema pobednika, jer je ogromna ljudska cena plaćena. Koja je i kakva je to politička ideja koja je važnija i ima veću vrednost od ljudskog života? Istoričar sam po obrazovanju i zaista ne znam koja to politika tokom ljudske civilizacije je mogla i može biti važnija od ljudskog života.

Pojava filma „Bajka” sasvim se slučajno podudara sa tekućim ratom zbog koga su svi zabrinuti?

Izlazak gotovo svakog filma se podudara sa nekim ratom na evropskom tlu, jer ratovi ne prestaju. Setite se samo Jugoslavije, kada je ta ista Evropa, na čijem ste tlu, počela da bombarduje jedan evropski grad. Šta je to bilo? I svi i dalje o tome ćute.

U filmu ste skupili sve ključne figure lidera u Drugom svetskom ratu osim Ruzvelta?

Da, i mnogi su me od premijere u Lokarnu do sada napali zbog toga. Kako sam mogao? Pa, mogao sam, jer sve što se dešavalo u Prvom i Drugom svetskom ratu ima korene na Starom kontinentu. To je naš problem, evropski, to je naša kuhinja i naši su kuvari. Amerikanci su čekali, njušili i na kraju su došli kada su već imali svoju projekciju ekonomije i novca. Dugo su ih nagovarali da se uključe, i oni su imali velike žrtve, ali na kraju kada sve sagledamo oni su i te kako pobedili, ali dajte da mi sa našim evropskim „kuvarima” sami raščistimo, bez Amerikanaca. Moramo sami da shvatimo šta mi to stalno radimo na našem kontinentu. A i ovaj i ovakav moj film je bajka, a u bajci je moguće i svačije prisustvo i svačije odsustvo.

Veoma je zanimljiva pozicija Isusa Hrista u vašem filmu, vidimo ga u potpunoj nemoći, da li to aludirate na neadekvatno reagovanje crkve tokom Drugog svetskog rata?

Ovo je i istorijski i filozofski veoma teško pitanje, pa da ja sada vas nešto pitam. Svi moji likovi, pred čijim to vratima stoje i na šta to čekaju? Ko je iza njih? Zašto je tamo i Napoleon, iako su ostali junaci lideri u Drugom svetskom ratu i šta to on može da čeka kada je na stotine hiljada ljudi ubijeno u tim njegovim ratovima i Rusija je tada razorena? Za života su ga zvali ubicom i zločincem, a danas je on legendarna figura u Francuskoj koja se glorifikuje? Dakle, nešto se tamo dogodilo. Neko se sa nekim dogovorio. A o čemu? E, o tome treba dobro da razmislimo, jer se pribojavam da će posle izvesnog vremena i Hitler dobiti epitet legendarne figure koja je donela Nemcima mnoga dobra. Treba da mislimo o svemu, jer se pribojavam da bi milioni i milioni poginulih mogli da budu skroz zaboravljeni.

Da li je taj prostor ispred ogromnih vrata po kojem se vaši junaci kreću zapravo neka vrsta čistilišta?

I to je teško pitanje. Vrlo često prave paralelu između „Bajke” i Danteovog „Pakla”, ali kod Dantea svi počinioci zločina su kažnjeni i odlaze po kazni u svoj krug pakla, a mi imamo posla sa onima koji nisu kažnjeni. To je moj stav, moja umetnička mašta. Vlasnik svetskih prava mog filma mi kaže da u Nemačkoj nije moguće pokazati „Bajku” u bioskopima, a u Španiji, Portugaliji, Francuskoj, u Srbiji može. Objasnite mi zašto ne može u Nemačkoj, zar Drugi svetski rat nije završen? I još jednom da kažem da se zapitate ispred čijih to vrata svi oni stoje, kod koga su oni to došli i da li sa njim oni možda mogu da se dogovore?

Možda i može?

Čerčil se dogovorio, videli ste, a najokrutniji ljudi će biti vraćeni ovamo dole, jer imaju još posla.

U pojavi Čerčila u filmu ima dosta i doze humora?

Čerčil je bio dobar i veoma složen političar, ali se u tom vremenu Staljin pokazao kao najveći politički majstor, zato što je trpeo najveće udarce i kolosalne žrtve, na stotine hiljada ljudi je dnevno ginulo. To su bile kolosalne žrtve i Evropa to ne može da razume, a sada se pitaju zašto na Severnoatlantski savez Rusi tako s netrpeljivošću reaguju.

Krucijalna scena u filmu je po meni onaj nezaustavljivi talas ljudi koji viče „Napred, napred”, da li time sugerišete da smo mi obični ljudi kao nečiji glasači najviše za sve krivi?

Apsolutno! Ko je Hitler? Mali, neobrazovani čovek. Ko je Musolini? Jedan čovek. Ko je Staljin? Takođe neobrazovani partijski aparatčik koji je isplivao iz pozadine. Čerčil? Takođe, partijski čovek. Prilično originalan i harizmatičan u pojavi, ali ništa više od toga. Da li bi svi oni izronili na površinu da ih ljudi, njihovi glasači i podržavaoci nisu tu izbacili tokom tog takozvanog demokratskog procesa i glasanjima? I ko je ta ogromna glasačka masa ljudi? To su mrtvaci i većina njih nikada nije shvatila zašto je poginula, ali i dalje svojim liderima viču da ih vole.

Ona rečenica koju Hitler više puta ponavlja u filmu, kako žali što nije oženio Vagnerovu ćerku, da li je utemeljena na faktima?

Da, to je istorijska istina. On je to više puta izjavljivao i to je ostalo zapisano. On je zapravo želeo da uđe u porodicu takve nemačke veličine i legende kakav je bio Vagner, jer je smatrao da bi samim tim i on postao priznata veličina. Malo mu je bilo što je bio političar i postao lider.

A Musolini se hvali poznanstvom sa Lenjinom?

I to je istorijski tačno. Još 1921. godine iz Italije u Moskvu stigla je parlamentarna delegacija i kada su ih doveli u Lenjinov kabinet on ih je pitao: „Gde je Musolini?”. Njih dvojica su se poznavali sa školovanja u Beču, a Lenjin je zaista smatrao da je Musolini jedini koji bi u Italiji mogao da povede i sprovede socijalističku revoluciju. I Hitler i Musolini su govorili da su za socijalne promene i time su okupili masu. I Staljin je umeo lepo da govori, ali znamo koliko je ljudi zbog toga stradalo. Pod maskom težnje za socijalizmom, društvenom pravdom i jednakosti.

Hitlera stalno brine pitanje da li je Staljin „kavkaski Jevrejin”?

I to su zaista njegove rečenice, a zašto ga je mučilo to pitanje odgovor možda može da se pronađe u njegovom strahu od jevrejske pameti, a možda i zbog njegovih ličnih frustracija.

Da za kraj progovorimo o samoj, veoma neobičnoj, čak eksperimentalnoj formi vaše „Bajke”?

U ovom filmu uopšte nema glumaca: Hitler, Staljin, Musolini, Čerčil igraju sami sebe. Oni su tu, zaista, zahvaljujući filmskim hronikama koje su nam bile na raspolaganju i originalnim protokolima, dokumentima, stenogramima, najviše zahvaljujući američkim arhivama u kojima se čuvaju. Sati i sati pregledanog materijala da bi se izvukla po koja sekunda njihovih gestova ili rečenica koje su se uklapale u ideju „Bajke”. I sva konverzacija koju čujete je pojedinačno tačna. Glumce sam koristio samo za nahovanje, glasovnu sinhronizaciju, u delovima u kojima je to bilo potrebno. Ništa nije lažno. Naterali smo istorijske ličnosti da odigraju sami sebe. Bio je to težak i zahtevan rad od tri godine...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.