Oboleli od demencije nemaju ni dnevni boravak

Prema procenama stručnjaka, u Beogradu je registrovano između 20.000 i 30.000 pacijenata koji imaju demenciju. Sugrađani koji u svojoj blizini imaju osobe sa ovom dijagnozom znaju kroz šta prolaze, pa im je svaka pomoć dobrodošla. I njihove tegobe, ali tegobe obolelih znatno bi olakšalo postojanje dnevnog centra gde bi osobe sa demencijom uz stručni nadzor mogle provesti određeno vreme. Zbog toga je u septembru Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest pokrenulo inicijativu da grad omogući otvaranje dnevnog boravka za obolele od demencije. Peticiju je za nešto više od mesec dana potpisalo 5.693 sugrađana i 13 organizacija civilnog društva. Ovu peticiju podržala je i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnost, i akademik Vladimir Kostić iz SANU. Iako su mnogi mislili da za to neće postojati prepreke, prvenstveno jer je prošle godine Nataša Stanisavljević, tadašnja sekretarka za socijalnu zaštitu, najavila otvaranje takvog centra, grad je sada odgovorio negativno, odnosno rekao da on za to nije nadležan.

U sekretarijatu sada kažu da ne dovode u pitanje činjenicu da bi odlaganje institucionalizacije osoba koje su obolele od demencije doprinelo povećanju kvaliteta ne samo njihovog života, već i života njihovih porodica u zajednici.

– Zajednički stav je da se rešavanju ovog kompleksnog problema mora pristupiti multidisciplinarno, kroz saradnju prvenstveno unutar zdravstvene zaštite, uz podršku sistema socijalne zaštite. U načelu podržavamo inicijativu Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest za uspostavljanje usluge dnevnog boravka za odrasle i starije obolele od demencije u Beogradu, međutim, uzimajući u obzir sve gore navedeno, nesumnjivo je da su prevencija, lečenje i rehabilitacija osoba obolelih od demencije primarni zadatak sistema zdravstvene zaštite građana, što je i definisano Pravilnikom o bližim uslovima za obrazovanje centra za mentalno zdravlje u zajednici – navodi se u odgovoru koji je Sekretarijat za socijalnu zaštitu uputio Srpskom udruženju za Alchajmerovu bolest.

Kako kaže Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest i predsednica Udruženja „Snaga prijateljstva – Amiti”, ova odluka grada ih je više nego iznenadila.

– Udruženje „Amiti” sa još 14 udruženja i organizacija civilnog društva iz Beograda, koji rade sa starijima i za starije, podnelo još 2014. godine inicijativu Gradskoj upravi za izmenu odluke o pravima iz socijalne zaštite i razvoj dnevnih boravaka za obolele od demencije. Već 2015. godine dobili smo odgovor od sekretarke Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu, Nataše Stanisavljević, da je usluga dnevnog boravka za obolele od demencije potrebna gradu, ali da ne može da se uvede u Odluku o pravima iz socijalne zaštite dok ne se kroz projekat ne vidi kako funkcioniše – ističe Satarićeva.

Ista sekretarka je 21. septembra 2021. godine, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, najavila otvaranje dnevnog boravka za obolele od demencije u 2023. godini, pri Gerontološkom centru Beograd.

– Iako smo mi sve uradili što je zahtevano 2015, sada nas nova sekretarka, u odgovoru na peticiju Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, upućuje na zdravstveni sistem – rekla je Satarićeva.

Dobijeni odgovor su, ističe, već prosledili novoj ministarki u Ministarstvu zdravlja i molili da se zauzme i pomogne da se ova situacija prevaziđe.

– U toku ove nedelje imaćemo i sastanak sa novom gradskom sekretarkom za socijalnu zaštitu, Aleksandrom Čamagić po pitanju otvaranja dnevnog boravka – najavila je Satarićeva.

Koliko su važni dnevni boravci već se moglo videti u praksi. Ovakav dnevni boravci postojali su kao pilot-projekat u Novom Beogradu i to se pokazalo kao dobro i korisno rešenje. Dnevne boravke pokrenuo je Crveni krst Srbije još pre nekoliko godina u Somboru i Pirotu i, prema procenama ljudi koji se bave ovom tematikom, trebalo bi da ih ima svaki veći grad.

Postoji nada

Izgleda da ima nade da će se gradska uprava pozbaviti pitanjem otvaranja Dnevnog boravka za obolele od demencije. Na poziv kabineta Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu održan je sastanak sa predstavnicima organizacija i udruženja koji su potpisali peticiju. Sastanku su prisustvovale Nadežda Satarić, Slavica Končarević, predsednica udruženja „Hleb života” i Aleksandra Čamagić, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu. Bilo je reči o ovom aktuelnom problemu i mogućnostima kako da se on reši.