Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Treći protest građana u Podgorici

(Принтскрин)

PODGORICA - Hiljade građana iz svih krajeva Crne Gore učestvovale su danas na protestu u Podgorici, trećem u poslednjih 20 dana, na kojem je zatraženo povlačenje izmenjenog Zakona o predsedniku, organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora i dogovor o izboru sudija Ustavnog suda.

Nakon govora ispred Skupštine Crne Gore, građani su krenuli u protestnu šetnju glavnim gradskim bulevarom uz „Odu radosti”.

Okupljeni, uz zastave Crne Gore, nose i zastave SAD, EU, Ukrajine... Nose i transparente s natpisima - „Ima nas”, „Đe divlja nacionalizam, tu pada Ustav”, „Mi nećemo (s)pakovati kofere”, „Ne damo te Crna Goro”...

Formalni organizatori protesta su udruženja građana, a na skupu su govorili funkcioneri opozicionih stranaka i građanski aktivisti.

Protest građana ispred Skupštine Crne Gore podržalo je više opozicionih stranaka, Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD) i Liberalna partija (LP).

Član Predsedništva Demokratske partije socijalista (DPS) Nermin Abdić kazao je da su se okupili da brane svaki pedalj jedine domovine.

„Svi ovde moramo poručiti da Crnogorci ne ljube lance. Crna Gora nema alternativu, mora ići sigurnim korakom u porodice evropskih naroda. Crna Gora mora da sačuva građanski karakter i multietnički i multiverski sklad”, poručio je Abdić.

On je istakao da je građane ispred Skupštine okupila ljubav prema državi, poručujući da će ih biti još više.

Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković kazala je da „neće proći Vučićeve sluge sa svojim zlim naumima pokoravanja Crne Gore”.

„Nisu prošle sluge Beograda ni 90-ih, pa neće ni danas u nezavisnoj i NATO Crnoj Gori”, ; poručila je ona.

„Ima nas i vazda nas je bilo da anticrnogorskoj, antigrađanskoj, antievropskoj, primitivnoj, nacionalističkoj, velikosrpskoj politici kažemo veliko 'ne'. Ne kao Lovćen, ne kao Durmitor, ne kao Rumija”, istakla je Vuksanović Stanković.

U međuvremenu je Skupština Crne Gore danas odložila glasanje o izboru sudija Ustavnog suda, čiji je rad blokiran od septembra ove godine.

Glasanje je odloženo za 12. decembar na zahtev opozicione Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) koja najpre traži parlamentarni dijalog o „izlasku iz institucionalne krize”.

DPS predsednika Crne Gore Mila Đukanovića uslovljava podršku izboru sudija i traži dogovor kojim bi se u najkraćem roku utvrdio datum prevremenih parlamentarnih izbora i odustalo od spornih izmena Zakona o predsedniku države kojim su mu smanjena ovlašćenja.

Izborom jednog sudije bi se odblokirao rad Ustavnog suda koji mesecima ima samo troje od sedam sudija i nema kvorum za odlučivanje. Za izbor u drugom krugu je potrebna većina od 49 poslanika od ukupno 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.

Predstavnici Evropske unije i Venecijanske komisije - savetodavnog tela Saveta Evrope, pozvali su na deblokadu Ustavnog suda.

Skupštinska većina predvođena Demokratskim frontom (DF) pokušava da kroz izmene Zakona o predsedniku Republike, obezbedi formiranje treće vlade na čijem bi čelu bio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić.

Partije koje su podržale izmene zakona kažu da su to učinile da bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka” i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.

Zakon je predsednik Milo Đukanović vratio skupštini na ponovno odlučivanje i tražio mišljenje Venecijanske komisije o tom dokumentu. Brojni pravnici tvrde da su izmene zakona neustavne.

Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastavljanje vlade pripada predsedniku. Spornim izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina je taj proces ;prenela na skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je prethodna vlada premijera Dritana Abazovića u avgustu izgubila podršku većine.

Ustavom nije predviđeno rešenje za stanje u kojem je Crna Gora: kada je vladi, u ovom slučaju premijera Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik Republike odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.

Tanka većina od 41 poslanika među ukupno 81, predvođena Demokratskim frontom, Demokratama i pokretom URA, tražila je u septembru da se izabere nova vlada s mandatarom Miodragom Lekićem.

Predsednik Đukanović je iz formalnih razloga - zbog neblagovremenog dostavljanja 41 potpisa podrške, odbio da Lekiću da mandat za sastavljanje vlade.

  oln/ibj/jor

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.