Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAJKO PETROV NOGO (1945–2022)

Pesnik kome je ćirilica bila više od identiteta

Sam je govorio da je bio siroče koje nikog i ništa nije imalo i da je našao jezik, u kojem se ni od čega sastavio, a da mu je ćirilica i više od identiteta
​(Фото: Т. Јањић)

Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar, preminuo je juče u 78. godini, preneo je Tanjug.

Rođen je 13. maja 1945. u selu Borija, Kalinovik, učiteljsku školu završio je u Sarajevu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu, takođe u Sarajevu. Postdiplomske studije pohađao je u Beogradu, gde je 1977. na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranio magistarski rad „Soneti i poeme Skendera Kulenovića”. Kako navode iz Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, bio je urednik časopisa „Lica” (1967–1968), sekretar Udruženja književnika BiH (1970–1972), urednik u izdavačkoj kući „Veselin Masleša” (1972–1982).

Od 1982. živeo je u Beogradu, gde je do 2000. radio kao urednik u izdavačkoj kući BIGZ, a zatim kao predavač književnosti na Filozofskom fakultetu u Srpskom (Istočnom) Sarajevu (na Palama). Za dopisnog člana Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske izabran je 1997, a za redovnog 2004. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije 2012. predložio ga je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je član prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 2009. godine.

Među mnogobrojnim knjigama, kojih ima više od pedeset, nalaze se i „Zimomora” (1967), „Zverinjak” (1972), (1977), „Bezakonje” (1977), „Planina i počelo” (1978), „Na kraju milenija” (1987), „Lazareva subota” (1989), „Lazareva subota i drugi dani” (1993), „Na kapijama raja” (1994), „Lirika” (1995), „Nek pada snijeg gospode” (1999), „Najlepše pesme Rajka Petrova Noga” (2001), „Neodremano oko” (2002), „Nije sve propalo” (2004), „U Vulovome dolu” (2005), Ječam i kaloper – glosa” (2006) „Ne tikaj u me” (2008), „Čovek se vraća kući (2010), „Preko pepela” (2015)...

Dobitnik je više od dvadeset nagrada, među kojima su: „Brankova nagrada”(1968), Nagrada „Svjetlosti” (1972), „Zmajeva nagrada” (1978), „Đura Jakšić” (1985), „Milan Rakić” (1990), „Branko Miljković” i „Princ riječi” (1993), „Sveti Sava” (1994), „Jovan Dučić” (1995), „Pjesnik – svjedok vremena” (2001), „Skender Kulenović” (2001), „Zlatni krst kneza Lazara” (2001), Vitalova nagrada „Zlatni suncokret” (2003), „Meša Selimović” (2003), „Nagrada Vukove zadužbine” (2003), „Žička hrisovulja” (2003), „Izviiskra Njegoševa” (2010), Povelja grada Trebinja (2015), Povelja opštine Kalinovik (2015), Spomen-plaketa sa likom Sime Matavulja (2015), Oktobarska spomenica 1991. (2015), „Izvanredni zlatni beočug” (2015), „Marko Miljanov” (2018) i „Petar Kočić” (2019)...

Primajući jednu od njih – „Izviiskru Njegoševu” – Nogo je rekao, a naš list tada preneo, da ima iluziju da je barem jedna iskra u „Izviiskri Njegoševoj”, a potom je govorio o Andrićevom eseju o Njegošu i jednoj rečenici: „Ala se mi Sloveni narobovasmo”, koju je parafrazirao: „Ala se mi Srbi narobovasmo”, uz napomenu da smo tom robovanju i sami doprineli.

Na jednom od skupova održanih njemu u čast, u Trebinju, 2014, istaknuto je da je Nogo bio priređivač zbirki nekih značajnih srpskih pesnika, kao i antologija naše narodne poezije, da je bio i autor ogleda i studija o srpskim pesnicima, čiji glasovi odjekuju i u njegovoj poeziji, a posebno je bilo naglašeno da je jedan je od onih naših pesnika koji je učinio sve što je mogao za ispunjenje Dučićevog testamenta i za Dučićev povratak u zavičaj, kao član delegacije Republike Srpske koja je išla po Dučićeve posmrtne ostatke u Ameriku 2000.

Sam je govorio u brojnim intervjuima da mu je intenzitet u poeziji važniji od kvantiteta, da je bio siroče koje nikog i ništa nije imalo i da je našao jezik, u kojem se ni od čega sastavio, a da mu je ćirilica i više od identiteta.

Zabeleženo je da je u junu i julu 1997. u Zadužbini Ilije M. Kolarca i manastiru Studenici horski izvedena muzičko-poetska rukovet „Vrata Spasa” Svetislava Božića i Rajka Petrova Noga (objavljen kompakt-disk i video-kaseta), a 1999, takođe u Zadužbini Ilije M. Kolarca, horski je izvedena muzičko-poetska rukovet „Serbijo, iže jesi (hilandarski palimpsest)” istih autora (objavljeni knjiga i kompakt-disk). 

Vučić: Uvek bio uz svoj narod

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je juče saučešće povodom smrti pesnika Rajka Petrova Noga, člana Udruženja književnika Srbije i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, prenosi Tanjug. „Sa tugom sam primio vest o smrti pesnika Rajka Petrova Noga, čoveka i patriote koji je na tragu Dučića i Kočića ispisao neke od najlepših i najupečatljivijih stihova u opisu našeg nacionalnog duha i stradanja”, napisao je predsednik Srbije u telegramu saučešća.

Navodi da je Petrov Nogo, „potekao sa krša koji pamti najkrvaviji period naše istorije u 20. veku, taj iskonski naboj srpskog prkosa i opstanka na jedinstven način pretočio u brojne književne forme”. „Naš narod zapadno od Drine, od Krajine do Republike Srpske, uvek je imao najveću podršku u Nogovom stihu i reči. Njegova percepcija stvarnosti kao odraza nikada zaceljenih rana prošlosti, verno je odslikavala naš etos i karakter, ideale i nacionalne zanose, svu dubinu patnje i praštanja, ali i uzdizanje nakon padova i razočaranja, poraza i bola. I upravo je taj epski naboj, tako moćan u njegovom pesničkom izrazu, bio podstrek našem narodu u najtežim trenucima, kojih je bilo tako mnogo u savremenoj istoriji”, naveo je Vučić.

Predsednik je naveo da je Petrov Nogo uvek bio uz svoj narod, da je „plamen njegove reči žestoko unosio ohrabrenje i nadu, vraćajući svako naše posrnuće na put duhovne pobede, na predačku stazu kojom je oduvek bilo najteže hoditi i kojom su išli samo oni najhrabriji i najponositiji među nama”. „Njegove poruke ostaju uklesane u nacionalno biće našeg naroda, kao večita arhetipska iskra slobodarstva i heroizma koja će nastaviti da inspiriše i buduće naraštaje”, saopštio je Vučić, izrazivši duboko saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima Nogove reči.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Шантић, Дучић, Екмечеић, Ђоровић, Ђикић, Ного... Рађа та Херцеговина плементим људски сој.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.