Manje novca za izgradnju nacionalnog stadiona

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ipak je odlučilo da ove godine odustane od određenog broja investicionih projekata, odloži ih ili sporije krene u njihovu realizaciju. Ulaganja su smanjena za 38 milijardi dinara, vidi se iz rebalansa republičkog budžeta. To je nagovestio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je pre nekoliko meseci rekao da će zbog energetske krize država možda morati da odustane od nekih infrastrukturnih projekata. Tada je bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović kazao da se nastavlja realizacija svih projekata jer su svi podjednako važni, ali će se pratiti kretanja na globalnom tržištu kapitala, promene u lancima snabdevanja i odražavanje energetske stabilnosti.

Predstavnici Fiskalnog saveta uočavaju pad sa 78 milijardi dinara iz originalnog budžeta na 40 milijardi iz rebalansa. Najveće smanjenje pretrpela je pozicija na kojoj je bilo predviđeno finansiranje početka izgradnje nacionalnog stadiona – pad od oko sedam milijardi dinara. Velike promene su načinjene i na polju izgradnje drumske infrastrukture, pa će sedam važnih saobraćajnica (među kojima su obilaznica oko Kragujevca, deonica auto-puta Niš–Merdare i deonica auto-puta od Beograda do Zrenjanina) doživeti zbirnu redukciju investicija od 18 milijardi dinara. Uz to, još pet milijardi se odnosi na smanjenje aproprijacije za izgradnju i modernizaciju železnica (uključujući modernizaciju pruge Subotica–Segedin), oko sedam milijardi manje za izgradnju komunalne infrastrukture i oko jedne milijarde manje za ostale sitnije projekte.

Prema rebalansu budžeta ovo ministarstvo trebalo bi da godinu završi sa 248,8 milijardi dinara rashoda, što je za skoro sedam milijardi manje nego što je previđeno originalnim budžetom. Iz Fiskalnog saveta u oceni rebalansa budžeta za 2022. naglašavaju da iako je na prvi pogled reč o malom padu, za svega 2,6 odsto, došlo je do primetnih promena u strukturi kapitalnih rashoda ovog ministarstva.

– Uočavamo nekoliko krupnih kapitalnih projekata kod kojih je budžetirani iznos porastao, i to za više od 21 milijardu dinara u zbiru – uvećanje ulaganja u projekte mađarsko-srpske železnice, deonice auto-puta E-763 (Preljina–Požega, Novi Beograd – Surčin), brzu saobraćajnicu E-75 i izgradnju beogradske obilaznice. Rastu i ostali (nekapitalni) rashodi ovog ministarstva za skoro 10 milijardi dinara. Povećavaju se subvencije javnim putarskim preduzećima „Putevima” i „Koridorima Srbije” (za 12 milijardi dinara) ali padaju za vazdušni saobraćaj (za oko dve milijarde) – navode iz Fiskalnog saveta.

Inače, ukupna republička ulaganja u infrastrukturu (kapitalni rashodi bez sektora bezbednosti i bez robnih rezervi) približno će iznositi 2,7 milijardi evra u 2022. Kada se dodaju investicije drugih nivoa vlasti (lokal, APV, putarska preduzeća i fondova) dolazi se do sume od 3,6 milijardi evra, to jest šest odsto BDP-a, koja odgovara ukupnim infrastrukturnim investicijama opšte države. Prema oceni predstavnika Fiskalnog saveta to je iznad proseka centralnoistočne Evrope i osetno više od budžetskih sredstava koja su se za ove namene izdvajala do pre nekoliko godina, što je izuzetno pozitivan trend.

Glavni nedostatak, s druge strane, je i to što se rebalansom umanjuju ionako nedovoljna ulaganja u komunalnu infrastrukturu, budući da je reč o oblasti u kojoj je infrastrukturna mreža najmanje razvijena (kanalizacija, prečišćivači otpadnih voda). Prema proračunima Fiskalnog saveta, republičke investicije u komunalnu mrežu i zaštitu životne sredine u 2022. zajedno sa kapitalnim transferima iznosiće tek nešto više od 100 miliona evra, što je nekoliko puta manje od godišnjeg iznosa koji bi prema njihovim procenama država trebalo da realizuje u dužem vremenskom periodu.

Težnja očuvanju visokog nivoa javnih investicija oko 7,5 odsto na nivou cele države u 2022. je pohvalna, premda upravljanje kapitalnim projektima u Srbiji i dalje nije na odgovarajućem nivou– navode iz Fiskalnog saveta.