Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Smrt ministra spoljnih poslova zabrinula Lukašenka

Nakon što je Vladimir Makej iznenada preminuo pojavile su se spekulacije da li je njegov odlazak posledica stvarnih zdravstvenih problema ili možda poruka beloruskom predsedniku, kao i o tome ko je takvu poruku mogao poslati
Владимир Макеј је био „десна рука” Александра Лукашенка (Фото Руско министартво спољних послова)

Iznenadna smrt ministra spoljnih poslova Belorusije Vladimira Makeja (64) izazvala je velike sumnje i podstakla iznošenje različitih intriga u javnosti. Dok su iz Ruske Federacije stizali izrazi saučešća zvaničnom Minsku, brojni ukrajinski mediji odmah su plasirali tezu da je „desnu ruku” Aleksandra Lukašenka otrovala ruska Federalna služba bezbednosti (FSB). U celom slučaju ima mnogo neverovatnih tvrdnji, ali i nekih detalja koji bi mogli da ukažu na izvesnu sinhronizaciju događaja.

Beloruski opozicioni lider i bivši ministar kulture Belorusije Pavel Latuško odmah je rekao da bi smrt ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja mogla da bude upozorenje za Aleksandra Lukašenka. On je podsetio da je Makej bio prvi Lukašenkov pomoćnik i osoba koja je uvek imala pristup beloruskom predsedniku. Makej je navodno dobijao direktna uputstva i bio odgovoran za njihova izvršenja. Jedan od detalja koje je izneo Latuško glasi da je smrt ministra spoljnih poslova mogao da organizuje FSB, jer je planirao da prisustvuje samitu OEBS-a u Poljskoj.

„Čudne okolnosti. Ovo je četvrti slučaj u istoriji beloruskog Ministarstva spoljnih poslova da se dešavaju slični događaji. Tri ministra spoljnih poslova – Sinko, Antonovič, Latipov – smenjeni su sa svojih funkcija tokom učešća na samitima ministara spoljnih poslova OEBS-a”, tvrdi Latuško i dodaje da je Makej planirao da učestvuje na samitu ministara spoljnih poslova OEBS-a i „verovatno mogao da iznese nešto važno”.

U Varšavi se početkom decembra organizuje ministarski sastanak OEBS-a, a poljska vlada je odbila da dozvoli ulazak u zemlju ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, što je u Moskvi ocenjeno kao provokativna i skandalozna odluka. Poljska ove godine predsedava tom organizacijom, a neizdavanje dozvole za ulazak Lavrovu je obrazloženo sankcijama koje mu je uvela EU zbog rata u Ukrajini.

Juče je u Minsku trebalo da se Lavrov i Makej susretnu s delegacijama i susret je, naravno, otkazan. Beloruski ministar spoljnih poslova bio je dobrog zdravlja i aktivan. Dan pre iznenadne smrti sastao se s apostolskim nuncijem nadbiskupom Antom Jozičem, a u sredu je bio član beloruske delegacije na samitu ODKB.

Smrt Makeja od posledica infarkta, kako je zvanično navedeno, dogodila se u subotu u njegovoj kući, samo dan posle analize koju je objavio američki tink-tenk, koji čine veterani CIA. Institut nosi ime Roberta Lansinga, 42. američkog državnog sekretara, i bavi se analizama političkih rizika i hibridnih sukoba.

Ova agencija je u petak objavila analizu da Kremlj planira da likvidira Lukašenka i preuzme kontrolu nad beloruskom armijom sprovodeći oružanu agresiju na Ukrajinu s teritorije Belorusije. U tekstu se tvrdi da je, po uputstvu Vladimira Putina po povratku s poslednjeg sastanka ODKB-a, ruska obaveštajna služba mogla da pokuša „u narednim danima” da izvrši ubistvo Lukašenka ili inscenira ubistva kako bi ga zastrašila i naterala da konačno izda naređenje svojoj vojsci da se uključi u rat u Ukrajini.

Tvrdi se da ruska vojna obaveštajna služba (GRU) navodno razmatra scenario prema kojem bi Lukašenko bio ubijen, a njegovo mesto bi bilo povereno sadašnjem generalnom sekretaru ODKB-a Stanislavu Zasu, koji je u potpunosti lojalan Rusiji. U nevelikoj analizi ove agencije navodi se da bi Zas po preuzimanju dužnosti odmah proglasio prijem Belorusije u sastav Rusije, kako bi se, navodno, sprečila vojna pretnja državi od Ukrajine i Poljske. Takođe se naglašava da bi ujedinjenje vojski lišilo Lukašenka mogućnosti da vodi državu, učinilo ga ranjivijim i pokrenulo proces njegove smene, a Rusija bi „progutala” Belorusiju. Zaključeno je da bi ubistvo ili pokušaj ubistva Lukašenka bili pripisani umešanosti Ukrajine i Poljske pod vođstvom obaveštajnih službi NATO-a.

Lukašenko je na teritoriju Belorusije primio kontingent ruske vojske s naoružanjem i do sada je severni sused Ukrajine figurirao kao vojna baza. Američki institut dalje navodi da Moskva sada vidi ODKB kao neefikasnu organizaciju i namerava da stekne punu kontrolu nad državama članicama „obezbeđivanjem njihove integracije u Rusiju ili primoravanjem da se pridruže novoj verziji Sovjetskog Saveza”. Ova analiza je nastavak procene i hipoteze njenih analitičara iz juna ove godine da Rusija nastoji da uvuče Belorusiju u rat u Ukrajini, s ciljem da je apsorbuje i liši suvereniteta.

Pritisak na Belorusiju sa Zapada nije prestao ni posle neuspešnog pokušaja „obojene revolucije”. Evropski parlament je većinom glasova usvojio rezoluciju o represiji u Belorusiji, u kojoj je, između ostalog, navedeno da Lukašenko treba da se suoči s međunarodnim sudom.

Makej, koji je ranije bio na čelu predsedničke administracije, pridružio se Ministarstvu spoljnih poslova 2012. godine. Pre nemira 2020. važio je za „najprozapadnijeg Lukašenkovog saveznika” i za jednog od malobrojnih koji su zadržali svoju poziciju posle protesta. Preko njega je Lukašenko, koji je izvesno vreme pokušavao da vodi političku igru i sa Zapadom i sa Rusijom, komunicirao s EU i SAD.

Makej je aktivno učestvovao u pregovorima Belorusije sa zapadnim zemljama tokom migracione krize 2021. godine i pomogao je u organizaciji pregovora između ukrajinske i ruske delegacije nakon izbijanja rata. Krajem septembra ovaj diplomata je rekao da Minsk želi da bude posrednik u rešavanju sukoba, ali konačni mirovni sporazum „treba da uzme u obzir interese Belorusije”.

Argument američke obaveštajne agencije glasi da bi u slučaju pokušaja ubistva Lukašenko shvatio ko stoji iza njega. Ukoliko beloruski predsednik posumnja da smrt njegovog bliskog saradnika nije prirodna i da predstavlja upozorenje – moraće da razmisli ko zaista stoji iza njega.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.