Zapad još licitira maksimalnu cenu ruske nafte

Koliko sme da košta ruska nafta na svetskom tržištu? Ministri energetike EU toliko su zavađeni oko odgovora, da su im ostala samo 144 sata da donesu jednoglasnu odluku ako ne žele da ugroze dva ključna plana Zapada kao odgovor Moskvi povodom „nelegalne agresije Kremlja na Ukrajinu”.

S jedne strane, lideri G7 zvanično su se u septembru dogovorili da oni odrede maksimalnu dozvoljenu cenu sibirskih barela od idućeg meseca. S druge, EU je u oktobru odlučila da od 5. decembra zabrani prekomorski uvoz ruske nafte na svoje tržište i istovremeno onemogući svetsku trgovinu ruskom naftom ako je kupljena po ceni višoj od „plafona” koji je za te barele prethodno postavljen na Zapadu. Međutim, sloge oko te maksimalne cene još nema na vidiku.

Višednevna oštra sporenja ministara energetike EU tim povodom dovela su do otkazivanja njihove najavljene sednice prošlog petka, prekida međusobne komunikacije proteklog vikenda i najave da se rasprava nastavlja „ove sedmice”, javio je „Blumberg”.

Cena barela brenta juče je iznosila oko 81,16 dolara, a ključne ruske vrste nafte („ural”) oko 52 dolara. Nezavisni berzanski posmatrači inače tvrde da cena proizvodnje ruske nafte iznosi između 20 i 50 dolara.

U evropskoj areni svađe oko maksimalne cene, dva suprotstavljena tabora ovog puta predvode Poljska i baltičke zemlje s jedne strane, dok su na drugoj Malta, Grčka i Kipar. Uz to, Ukrajina je aktivan glas sa strane. Bitka se vodi oko predloga Evropske komisije da se ruskoj nafti zacrta cena između 65 i 70 dolara za barel.

Zvanična Varšava smatra da maksimalna cena po kojoj Zapad može da dozvoli Rusiji trgovinu svojom naftom treba da bude „što niža” (kako bi Moskva zaradila što manje).

Litvanija, Letonija i Estonija pritom licitiraju da dozvoljena cena ruske nafte bude oko 30 dolara.

S druge strane, Malta, Grčka i Kipar – pod čijim zastavama svetskim morem plovi veliki broj tankera – traže da ta „rampa” bude na što višem nivou.

Nesuglasice među Evropljanima toliko su velike da je Varšava zapretila da neće glasati za „rampu” ako bude „oko 70 dolara”. Istovremeno, Valeta je najavila da neće dati glas „za” ako rampa bude ispod 70 dolara, preneo je „Volstrit džornal”. Ukrajinski lider Volodimir Zelenski ocenio je da bi „rampa 70” predstavljala „ustupak Rusiji”. On se zahvalio Poljskoj i baltičkim zemljama na odlučnosti da se naftni „plafon” Rusiji spusti nisko.

Istovremeno, s one strane Atlantika imaju drugačiji pristup kad je reč o budućoj sudbini prometa ruskim barelima.

Za američku ministarku finansija Dženet Jelen i zvanični Vašington, inače (pored bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija) protagoniste plana da se uvede rampa ceni ruske nafte, dilema je mesecima ista. Naime: gde tu treba postaviti „crtu” tako da Kremlj ostane bez glavnog izvora prihoda zbog „agresije na Ukrajinu”, ali da Rusija istovremeno nastavi s izvozom nafte toliko da se izbegnu poremećaji na globalnom tržištu i neželjeni novi skok cene nafte, benzina, dizela, kerozina... Vašington razmatra „rampu” od oko 65 dolara.

Inače, zvanični Vašington od proletos zabrinjava spremnost EU da spreči svetsku trgovinu ruskom naftom. Na signal iz Vašingtona tim povodom Brisel je u junu prilično nevoljno revidirao deo plana „5. decembar” u poglavlju o tankerskom prevozu ruske nafte nezapadnim kupcima. Neki kažu, nakon lobiranja evromediteranskog tankerskog lobija.

Istovremeno, SAD pritiskaju EU da vremenski odredi do kada bi naftne zabrane najavljene iz Brisela trebalo da važe. Zbog neizvesnosti koje izgleda čekaju tržište nafte već od 5. decembra, berze najavljuju da bi barel početkom 2023. mogao da poskupi na više od 120 dolara.

Evropska nesloga oko maksimalne buduće cene ruske nafte je ogromna, pitanje je da li će Vašington u sledećih nekoliko dana moći da „ispegla stvar”, prenosi Rojters procenu iz Brisela.