Četvrtak, 26.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zapad još licitira maksimalnu cenu ruske nafte

Uoči EU zabrane prekomorske trgovine sibirskom naftom, Poljska zagovara što nižu dozvoljenu cenu, a Malta, Grčka i Kipar su za što višu, dok SAD predlažu da ona bude između 65 i 70 dolara
„Гаспромова” рафинерија у Москви: од 5. децембра престаје извоз нафте у ЕУ (EPA-EFE/Maxim Shipenkov)

Koliko sme da košta ruska nafta na svetskom tržištu? Ministri energetike EU toliko su zavađeni oko odgovora, da su im ostala samo 144 sata da donesu jednoglasnu odluku ako ne žele da ugroze dva ključna plana Zapada kao odgovor Moskvi povodom „nelegalne agresije Kremlja na Ukrajinu”.

S jedne strane, lideri G7 zvanično su se u septembru dogovorili da oni odrede maksimalnu dozvoljenu cenu sibirskih barela od idućeg meseca. S druge, EU je u oktobru odlučila da od 5. decembra zabrani prekomorski uvoz ruske nafte na svoje tržište i istovremeno onemogući svetsku trgovinu ruskom naftom ako je kupljena po ceni višoj od „plafona” koji je za te barele prethodno postavljen na Zapadu. Međutim, sloge oko te maksimalne cene još nema na vidiku.

Višednevna oštra sporenja ministara energetike EU tim povodom dovela su do otkazivanja njihove najavljene sednice prošlog petka, prekida međusobne komunikacije proteklog vikenda i najave da se rasprava nastavlja „ove sedmice”, javio je „Blumberg”.

Cena barela brenta juče je iznosila oko 81,16 dolara, a ključne ruske vrste nafte („ural”) oko 52 dolara. Nezavisni berzanski posmatrači inače tvrde da cena proizvodnje ruske nafte iznosi između 20 i 50 dolara.

U evropskoj areni svađe oko maksimalne cene, dva suprotstavljena tabora ovog puta predvode Poljska i baltičke zemlje s jedne strane, dok su na drugoj Malta, Grčka i Kipar. Uz to, Ukrajina je aktivan glas sa strane. Bitka se vodi oko predloga Evropske komisije da se ruskoj nafti zacrta cena između 65 i 70 dolara za barel.

Zvanična Varšava smatra da maksimalna cena po kojoj Zapad može da dozvoli Rusiji trgovinu svojom naftom treba da bude „što niža” (kako bi Moskva zaradila što manje).

Litvanija, Letonija i Estonija pritom licitiraju da dozvoljena cena ruske nafte bude oko 30 dolara.

S druge strane, Malta, Grčka i Kipar – pod čijim zastavama svetskim morem plovi veliki broj tankera – traže da ta „rampa” bude na što višem nivou.

Nesuglasice među Evropljanima toliko su velike da je Varšava zapretila da neće glasati za „rampu” ako bude „oko 70 dolara”. Istovremeno, Valeta je najavila da neće dati glas „za” ako rampa bude ispod 70 dolara, preneo je „Volstrit džornal”. Ukrajinski lider Volodimir Zelenski ocenio je da bi „rampa 70” predstavljala „ustupak Rusiji”. On se zahvalio Poljskoj i baltičkim zemljama na odlučnosti da se naftni „plafon” Rusiji spusti nisko.

Istovremeno, s one strane Atlantika imaju drugačiji pristup kad je reč o budućoj sudbini prometa ruskim barelima.

Za američku ministarku finansija Dženet Jelen i zvanični Vašington, inače (pored bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija) protagoniste plana da se uvede rampa ceni ruske nafte, dilema je mesecima ista. Naime: gde tu treba postaviti „crtu” tako da Kremlj ostane bez glavnog izvora prihoda zbog „agresije na Ukrajinu”, ali da Rusija istovremeno nastavi s izvozom nafte toliko da se izbegnu poremećaji na globalnom tržištu i neželjeni novi skok cene nafte, benzina, dizela, kerozina... Vašington razmatra „rampu” od oko 65 dolara.

Inače, zvanični Vašington od proletos zabrinjava spremnost EU da spreči svetsku trgovinu ruskom naftom. Na signal iz Vašingtona tim povodom Brisel je u junu prilično nevoljno revidirao deo plana „5. decembar” u poglavlju o tankerskom prevozu ruske nafte nezapadnim kupcima. Neki kažu, nakon lobiranja evromediteranskog tankerskog lobija.

Istovremeno, SAD pritiskaju EU da vremenski odredi do kada bi naftne zabrane najavljene iz Brisela trebalo da važe. Zbog neizvesnosti koje izgleda čekaju tržište nafte već od 5. decembra, berze najavljuju da bi barel početkom 2023. mogao da poskupi na više od 120 dolara.

Evropska nesloga oko maksimalne buduće cene ruske nafte je ogromna, pitanje je da li će Vašington u sledećih nekoliko dana moći da „ispegla stvar”, prenosi Rojters procenu iz Brisela.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Koliko vidim problem nije cijena ruske nafte i gasa nego americke cijene.
Zikica
To primecuju i ovi na zapadu samo su nekako slabi na SAD takoreci plasljivi te stoga vrlo bojazljivo tu trivijalnost kadtkad tu i tamo spomenu.
Gagi
Račun bez krčmara

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.