Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PROTESTI U KINI ZBOG STROGIH ANTIKOVID MERA

Neprijatna poruka Si Đinpingu

Iako pojedini mediji tvrde da je ovo najveći talas političkog nezadovoljstva u poslednje tri decenije, malo je verovatno da će ozbiljnije uzdrmati vladavinu kineskog predsednika
Полицајци у униформи и цивилу надгледају протест у Пекингу (Фото: Бета-АП/Ng Han Guan)

Da li je stroga kineska politika nulte tolerancije na kovid 19, za koju je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus još proletos rekao da je neodrživa, pala na ispitu?

Zbog zamora od strogog zaključavanja miliona ljudi u stanovima, tokom prošlog vikenda u nekoliko kineskih gradova su izbili protesti bez presedana. Osim u Šangaju i Pekingu, demonstriralo se i u univerzitetskim kampusima u Nanđingu, Čengduu i Vuhanu. U Šangaju je uhapšeno više ljudi, a novinar Bi-Bi-Sija koji je pratio proteste pretučen je i priveden.

Snimci nemira u kineskim gradovima na kojima se vidi kako se policija suzavcem suprotstavlja demonstrantima prostrujali su brzinom munje društvenim mrežama. Još nema tačnih informacija koliko je ljudi privedeno, a vlasti u Šangaju juče su blokirale ulice velikim metalnim ogradama kako bi se sprečila nova okupljanja. Policija je u finansijskoj prestonici zaustavljala ljude na ulici i proveravala njihove mobilne telefone. Ako su imali fotografije protesta, one su odmah brisane.

Državni mediji i predstavnici vlade u Pekingu za sada nisu javno komentarisali proteste. Da strategija nulte tolerancija na kovid 19, koju Kina dosledno primenjuje, ne daje baš očekivane rezultate, pokazuje i porast slučajeva zaraze. Juče su u Kini evidentirana 40.052 nova slučaja obolelih, što je šesti uzastopni rekordni dan.

Nije mali broj onih koji su zbog takve rigidne politike bukvalno mesecima morali biti zatvoreni u stanovima. Zbog policijskog časa mnogi su izgubili posao i zaradu, tako da se tinjajući revolt zbog ovakve represije izlio i na ulice gradova koji su najduže bili u „lokdaunu”.

Iako su građani pre svega tražili ukidanje korona restrikcija, demonstracije su bacile rukavicu u lice novom partijskom rukovodstvu. Ono što je bilo doskora nezamislivo u Kini, na protestima se javno tražila i ostavka Si Đinpinga, koji je tek pre nešto više od mesec dana učvrstio vlast dobivši treći mandat na 20. kongresu Komunističke partije.

Prkos režimu protestanti su iskazali tako što su nosili bele prazne papire formata A4. Suština ove poruke, da bi se izbegla cenzura, kako navodi Bi-Bi-Si, glasi: „Na njima nema ništa, ali mi znamo”.

Iako pojedini mediji tvrde da je ovo najveći talas političkog nezadovoljstva u poslednje tri decenije, malo je verovatno da će ozbiljnije uzdrmati Sijevu vladavinu. Za Zapad potajno primamljiva ideja da bi Kinezi na ulici možda mogli da sruše autoritarni režim Si Đinpinga jednostavno nije ostvariva. Druga ekonomija sveta isuviše je daleko od pravog narodnog revolta. Broj učesnika na protestima je kap u moru odnosu na broj stanovnika.

„Od demokratskog pokreta 1989. nije se na kineskim ulicama ovako otvoreno pozivalo na rušenje vođe. Ipak je preuranjeno i pogrešno verovati da pojedinačne akcije mogu biti ozbiljna opasnost za komunistički režim”, ocenjuje „Frankfurter algemajne cajtung” navodeći da je komunističko vođstvo zatečeno brzinom kojom su se protesti proširili.

Viktor Gao, veteran Kineske komunističke partije i bivši diplomata, za Bi-Bi-Si kaže da su ovako veliki protesti u više gradova jako retki u Kini. Gao, koji radi kao analitičar u pekinškom tink-tenku „Centar za Kinu i globalizaciju”, kaže da vlast treba da se pobrine da problemi koji su se čuli budu rešeni. Po njemu, demonstracije su omogućile „retku priliku” Kini da promisli o strategijama borbe protiv kovida 19.

Po oceni pojedinih zapadnih medija svet je barem na trenutak video „nezadovoljstvo u carstvu Komunističke partije”, koje će biti ugušeno. Minimalne su šanse da se protesti održe ili prošire. Peking je praktično digitalizovao kontrolu stanovništva tako da lako može da otkrije inspiratore i podstrekače demonstracija.

Neposredan povod za proteste je požar u stambenom bloku u gradu Urumći, u kojem je poginulo najmanje 10 osoba, jer zbog kovid mera nisu mogli da otključaju kapiju, a vatrogasci nisu mogli da uđu. Kineske vlasti negiraju da je to uzrok, a nadležni u Urumćiju izdali su neobično izvinjenje, obećavajući da će se mere postepeno gasiti. Zbog ovog slučaja lokalne vlasti u Pekingu objavile su da više neće zatvarati čitave stambene blokove u kojima su otkriveni zaraženi kovidom 19.

Zbog protesta, odnosno zabrinutosti oko reakcije vlade na nemire, juče je zabeležen i pad kineskih berzi i juana. Iako su demonstracije dospele na naslovne strane medija u svetu, kineska sredstva javnog informisanja i dalje naglašavaju opasnost od pandemije i važnost strogih mera.

„Praksa je dokazala da naše mere mogu izdržati test istorije, one su naučno utemeljene i delotvorne”, izvestila je juče državna agencija Sinhua.

Tiražno partijsko glasilo na engleskom jeziku „Global tajms” u komentaru optužuje zapadne medije za raspirivanje nezadovoljstva kineskom politikom borbe protiv korone. Citirajući jednog profesora s Univerziteta Fudan, pekinški tabloid piše: „Zbog ideoloških razloga, zapadne zemlje i mediji gotovo instinktivno kritikuju komunističke vlade s ciljem svrgavanja istih takozvanim obojenim revolucijama.”

Da će se možda nešto promeniti u toj rigidnoj politici „Globaj tajms” indirektno nagoveštava tako što navodi da kineske mere protiv kovida 19 nikada nisu statične i da se konstantno prilagođavaju. „Čajna dejli” piše kako se lokalne vlasti podstiču da poprave greške načinjene prilikom sprovođenja mera za kontrolu ove zarazne bolesti.

Peking: privedeni novinar nije se predstavio kao izveštač Bi-Bi-Sija

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da se novinar Bi-Bi-Sija koji je priveden i pušten nekoliko sati kasnije, tokom izveštavanja o protestima u Šangaju, nije predstavio policiji kao novinar. Portparol ministarstva Džao Liđan ocenio je da saopštenje britanskog javnog servisa o ovom incidentu ne odražava ono što se zaista dogodilo, preneo je Rojters.

„Prema našem shvatanju, izjava Bi-Bi-Sija nije tačna. Vlasti u Šangaju potvrdile su da dotični novinar nije otkrio svoj novinarski identitet, nije otvoreno pokazao svoju stranu novinarsku karticu. Incident se dogodio nakon što su pripadnici policije tražili od ljudi da se raziđu, a ako neki od njih nisu sarađivali, odvedeni su s lica mesta”, rekao je Džao.

Od stranih novinara u Kini traži se da nose karticu koju im izdaje vladina služba za akreditaciju da bi mogli da se identifikuju kao akreditovani novinari kad izveštavaju o nekim događajima.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragisa Jocic
Opet Amerika i Englesk

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.