Postaje li BiH kandidat za EU do Nove godine

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nagoveštaj da bi BiH nakon sedam godina od podnošenja zahteva mogla da dobije kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji nije izazvao naročito ushićenje u Republici Srpskoj, ali ni u drugom delu zemlje.

Za razliku od klime koja je vladala do pre deceniju ili dve, kad se o evropskoj perspektivi govorilo s posebnim uzbuđenjem, ta tema više ne izaziva posebnu znatiželju u javnosti.

Naprotiv, umesto ushićenja, sve više provejava zebnja zbog moguće pozadine najnovijih signala iz Brisela, pa se upozorava na to da srpski zvaničnici ne bi trebalo da prihvataju bilo kakve ustupke, ukoliko pred njih budu postavljeni, jer se ispostavilo da su sve dosadašnje ponude bile maglovite i nerealizovane, i da one, kao u slučaju Moldavije, Gruzije i ratom zahvaćene Ukrajine, daleko više zavise od geopolitičkih okolnosti, nego od realnosti.

Uoči jučerašnjeg dolaska u Sarajevo, evropski komesar za susedske odnose i proširenje Oliver Varhelji rekao je da bi BiH do kraja godine trebalo da dobije kandidatski status, istakavši da „građani to dugo priželjkuju” i dodajući da je prošlomesečna preporuka Evropske komisije o dodeli statusa BiH „bezuslovna”, ali da Brisel očekuje nastavak sprovođenja reformi. O tome se šuška u javnosti od okončanja oktobarskih izbora. Šef predstavništva Srpske u Briselu Mario Đuragić smatra da BiH u najboljem slučaju može dobiti „uslovni kandidatski status”, obrazlažući kako takav položaj „suštinski ne znači ništa”. On kaže da stavovi Varheljija nisu podudarni u potpunosti sa zvaničnom politikom EU.

Mada većina građana i dalje želi u EU, iako je ta podrška iz godine u godinu sve slabija u oba entiteta, a i sve političke partije u programima zastupaju evropski put – uključujući i stranke iz RS – javnost brinu uslovi koje je Brisel izdiktirao domaćim vođama, a poznati su kao 14 prioriteta EU. Neki od njih odnose se na načine odlučivanja u zajedničkim organima, koji treba da budu „pojednostavljeni”, što su uslovi za čije ispunjavanje nema spremnosti u Banjaluci. Zvaničnici iz RS više puta su predlagali da se takvi zahtevi redefinišu kako se ne bi uzalud gubilo vreme. Za RS su nepovoljna najmanje tri, od kojih je ukidanje nacionalnog veta u predsedništvu i parlamentarnoj skupštini, posebno pogubno, izveštava Radio-televizija Srpske.

„Mislim da će se i dalje ići na ucenjivanje Srpske oko tih 14 prioriteta jer tamo se traži izmena Ustava BiH i izmena konstitutivnosti sva tri naroda u BiH”, komentarisao je profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.

Zahtevi Brisela pojačavaju evroskepticizam kod zvaničnika u RS i među građanima, dok javnost u Federaciji BiH sve više gubi poverenje u uspešan ishod procesa pridruživanja, koji je BiH formalno započela pre više od dve decenije ostvarivši do sada desetine traženih reformi.

Član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju u prethodnom sazivu Skupštine RS Srđan Mazalica ocenjuje da Srpska treba da bude veoma oprezna kad je reč o davanju ustupaka zarad evropskog puta BiH, posebno imajući u vidu da je i EU sklona da postupa kontradiktorno.

„Proces evrointegracija uopšte nije u interesu političkog Sarajeva ako nema centralizacije BiH”, smatra on i podseća da među 14 zahteva postoje i oni koji su neprihvatljivi za FBiH, kao što je rešavanje pitanja stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.

Profesor s FPN u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da će davanje uslovnog statusa kandidata za BiH pratiti zahtevi koje će biti teško realizovati kako bi pregovori s EU počeli, a u stvari sve znači da „i niste neki kandidat”.