Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ame­rič­ka i ru­ska voj­ska održavaju kontakt pre­ko „vru­će li­ni­je” - šta se krije iza sastanka prvih ljudi tajnih službi

​Ot­ka­ko je po­čeo rat u Ukra­ji­ni, Evrop­ska ko­man­da ame­rič­ke voj­ske jed­nom je po­zva­la ru­sku ar­mi­ju, pret­po­sta­vlja se zbog bor­bi u bli­zi­ni nu­kle­ar­ne cen­tra­le u Za­po­rož­ju
EPA-EFE/Chris Kleponis

Ame­rič­ka i ru­ska voj­ska su to­kom ra­ta u Ukra­ji­ni sa­mo jed­nom ko­ri­sti­le „vru­ću lini­ju”, ko­ja slu­ži za iz­be­ga­va­nje ne­spo­ra­zu­ma i uvla­če­nja u direktan kon­flikt, a Penta­gon je upu­tio po­ziv Mo­skvi zbog bor­bi u bli­zi­ni ukra­jin­ske infrastrukture.

Pr­vi i do­sad je­di­ni raz­go­vor s ru­skom ar­mi­jom Pen­ta­gon je ini­ci­rao da bi pokrenuo pi­ta­nje ru­skih na­pa­da na ukra­jin­sku in­fra­struk­tu­ru, sa­zna­je Rojters pozivajući se na ne­i­me­no­va­ni iz­vor u američkoj vla­di. Iako ne­ma zva­nič­ne po­tvr­de, pretposta­vlja se da je reč o bor­ba­ma u bli­zi­ni ukrajinske nu­kle­ar­ne centra­le u Zaporož­ju. Vla­da u Ki­je­vu upo­zo­ra­va da bi ru­ska voj­ska mo­gla da ga­đa i bra­nu „No­va Ka­hov­ka”, što bi iza­zva­lo ve­li­ke po­pla­ve, iz­me­đu osta­lih i u Hersonu, ko­ji je ukrajin­ska vojska oslo­bo­di­la ovog me­se­ca. Ne­i­me­no­va­ni iz­vor tvr­di da se je­di­ni ame­rič­ki po­ziv ni­je ti­cao tra­gedije u Polj­skoj, kad su za­lu­ta­le ukra­jin­ske ra­ke­te nedav­no usmrti­le dvo­je ci­vi­la.

Evrop­ska ko­man­da ame­rič­ke voj­ske i ru­ska ar­mi­ja otvo­ri­le su na po­čet­ku ra­ta u Ukra­ji­ni ka­nal ko­mu­ni­ka­ci­je, ta­ko­zva­nu vru­ću li­ni­ju, da bi iz­be­gle ne­spo­ra­zu­me i sce­na­rio u ko­jem bi dve nu­kle­ar­ne super­si­le bi­le uvu­če­ne u di­rek­tan su­kob. Jedna od in­ci­dent­nih si­tu­a­ci­ja bi­la je upra­vo ona u Poljskoj, jer se u pr­vim satima ni­je znalo oda­kle su do­le­te­le ra­ke­te. Da se is­po­sta­vi­lo da je reč o ru­skim ra­ke­ta­ma, to je moglo bi­ti pro­tu­ma­če­no kao ru­ski na­pad na čla­ni­cu Severnoatlant­ske ali­jan­se. NATO je za­klju­čio da je reč o za­lu­ta­lim ukra­jin­skim ra­ke­ta­ma, ali je ipak okri­vio Mo­skvu, tvrde­ći da je ona u kraj­njem kri­va jer je napa­la Ukra­ji­nu, ko­ja se sa­mo brani.

Slič­na vru­ća li­ni­ja iz­me­đu SAD i Ru­si­je po­sto­ji i u Si­ri­ji. Ta­mo su američ­ke i ru­ske tru­pe uklju­če­ne u rat na raz­li­či­tim stra­na­ma, ali vo­de ra­čuna da se direktno ne su­ko­be.

Pen­ta­gon je po­tvr­dio da iz­me­đu dve voj­ske po­sto­ji vi­še ka­na­la komunikacije, dok Kremlj ni­je ko­men­ta­ri­sao me­dij­ske na­vo­de. Po­sto­ji i lini­ja ko­ja ne­po­sred­no povezuje še­fa Pen­ta­go­na Loj­da Osti­na s ru­skim mini­strom od­bra­ne Ser­ge­jem Šojguom, a i dvo­ji­ca naj­vi­ših ge­ne­ra­la obe stra­ne, ame­rič­ki ge­ne­ral Mark Mi­li i nje­gov ru­ski ko­le­ga Va­le­rij Gerasimov, dva­put su se ču­li od po­čet­ka ra­ta.

Po­sto­je i dru­gi ka­na­li ko­mu­ni­ka­ci­je, kao što je po­tvr­dio i Džejk Sa­li­van, savetnik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost še­fa Be­le ku­će Džo­ze­fa Baj­de­na. Sali­van je ista­kao da se te­le­fo­nom čuo s vi­so­kim ru­skim zva­nič­ni­ci­ma, ma­da ni­je ot­krio njiho­va ime­na. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, svr­ha ovih kontaka­ta je da se iz­beg­ne nuklear­ni rat.

Ne­dav­no su se u An­ka­ri sa­sta­li i di­rek­tor Cen­tral­ne oba­ve­štaj­ne agencije Vilijam Berns i pr­vi čo­vek ru­ske Spolj­ne oba­ve­štaj­ne agen­ci­je Ser­gej Na­ri­škin. I u Be­loj ku­ći i u Kre­mlju po­tvr­di­li su ovaj su­sret, ali je te­ma sa­stan­ka osta­la ne­ja­sna. Iz Vašing­to­na su in­si­sti­ra­li na to­me da je Berns upo­zo­rio Mo­skvu da ne ko­ri­sti nuklear­no oruž­je u Ukra­ji­ni i da se in­te­re­so­vao za sud­bi­nu ame­rič­kih osu­đe­ni­ka u Rusiji, po­put ko­šar­ka­ši­ce Brit­ni Graj­ner, osu­đe­ne na de­vet go­di­na za­tvo­ra zbog ula­ska u ze­mlju s uljem ka­na­bi­sa.

Me­di­ji su ovaj su­sret sme­sti­li u kon­tekst mo­gu­ćih taj­nih ame­rič­ko-ru­skih pregovora o kra­ju ra­ta u Ukra­ji­ni. Ave­ni­ja Pen­sil­va­ni­ja je to po­re­kla, saopštavaju­ći da Berns i Na­ri­škin „ni­su do­go­va­ra­li kraj ra­ta u Ukra­ji­ni” jer je ame­rič­ki stav – „ništa o Ukra­ji­ni bez Ukra­ji­ne”.

Ipak, pr­vi lju­di taj­nih slu­žbi sa­sta­li su se na­kon što su ame­rič­ki zvanič­ni­ci više pu­ta na­go­ve­sti­li Ki­je­vu da je do­šlo vre­me za pre­go­vo­re s Mo­skvom. I „Vašington post” je pi­sao da su ame­rič­ki zvanič­ni­ci u privatnim raz­go­vo­ri­ma „ohra­bri­li” ukra­jin­ske funk­ci­o­ne­re da po­ka­žu sprem­nost za pre­go­vo­re s Ru­si­jom. Zva­ni­čan odgovor vla­de u Ki­je­vu je da ne­će pre­go­va­ra­ti s Kre­mljom sve dok ne isteraju ru­ske tru­pe s ce­le ukrajin­ske te­ri­to­ri­je, uklju­ču­ju­ći Krim, i dok ru­ski pred­sed­nik Vladi­mir Pu­tin ne si­đe s vla­sti.

Ka­ko je sa­znao „Po­li­ti­ko”, Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ne oče­ku­je da ukrajinski predsed­nik Vo­lo­di­mir Ze­len­ski od­mah sed­ne za pre­go­va­rač­ki sto, ali oče­ku­je da usko­ro po­ka­že da je spre­man za raz­go­vor s Ru­si­jom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.