Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

U susret novom svetu

Najveća kontroverza i ’kost u grlu’ Srbije je Evropska unija. Ako ne dođe do revolucionarnih promena u njoj samoj, naše punopravno članstvo je nezamislivo bez priznanja nezavisnosti „Kosova” i pogoršanja odnosa sa Rusijom
Председник Русије Владимир Путин (EPA/Sergey Guneev)

Ljudsko stvaralaštvo je kolektivni čin. Ipak, od Starog Rima do danas, zapadne sile su bile uzročnik nebrojenih ratova i patnji najvećeg dela čovečanstva. Odnosno odlazeća dominacija Zapada nije bila zasnovana na stvaralaštvu nego na razaranju i pljački.

Srbi i Rusi su nosioci visokih pravoslavnih duhovno-moralnih vrednosti. Slično je i sa Kinezima i njihovom konfučijanskom tradicijom. Za sve nas je dominantan princip u međuljudskim odnosima saradnja  („cooperation”), a ne nadmetanje i sukob („competition”) kao u slučaju Zapada.

Na naše oči, podstaknut srpskim otporom agresiji zapadnog „unipolarizma”, kao poslednjeg trzaja viševekovne zapadne dominacije, počinje nova epoha i rađa se kvalitativno bolji Novi svet, koji predvode Rusija i Kina.

Za razliku od starog, zapadnog, zasnovanog na zloupotrebi ljudskih nedostataka, Novi svet se zasniva na korišćenju ljudskih vrlina. Zato su u njemu duhovno-moralne vrednosti ključne.

Poredak koji se rađa, Rusi zasad zovu „pravedni multipolarni sistem”, a Kinezi „zajednica zajedničke budućnosti čovečanstva”. Taj Novi svet je čvrsto utemeljen na međunarodnom pravu nastalom kao rezultat Velike pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Za samo nekoliko decenija, bez pljačke, agresije i ratova, Rusija – na vojnopolitičkom polju, Kina – na ekonomskom, postale su vodeće svetske sile. Time se dokazuje superiornost stvaralaštva nad destrukcijom, što je i definitivni krah zločinačke dominacije Zapada.

Zapadni svet se lažno predstavlja kao progresivan i demokratski, a u stvari predstavlja međunarodnu diktaturu neizabranih pojedinaca i grupa, odgovornih za patnju, poniženje i smrt mnogih miliona ljudi, koja za „demokratske” priznaje samo zemlje spremne da im se podrede.

U očajničkom pokušaju da bar odloži i ublaži svoj definitivni istorijski poraz, zapadni kapitalistički sistem je u bitku ubacio svoj poslednji, dugo pripremani adut. Izazvao je veliki oružani sukob na prostoru istorijske Rusije – bivšeg SSSR, po modelu isprobanom 90-ih, u takođe od Zapada izazvanom, i takođe uz korišćenje fašističkih elemenata, oružanom sukobu na prostoru bivše Jugoslavije.

Osim što izaziva ogromne žrtve i razaranja, ovaj novi sukob ne ostavlja Zapadu nikakve šanse na uspeh. Ne samo zbog ogromne vojne i moralne snage oporavljene Rusije, već i zato što su lekciju iz 90-ih dobro naučili i Srbi, i Rusi, i Kinezi.

Strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom u mnogome je ojačalo poziciju Srbije i u značajnoj meri obnovilo njen suverenitet privremeno izgubljen 5. oktobra 2000. Danas Srbija napreduje i odoleva iskušenjima, ali ipak ne možemo reći da je u potpunosti spremno dočekala rađanje Novog sveta, a pogotovu ne aktuelnu međunarodnu krizu izazvanu agonijom Zapada.

U Srbiji još postoji ogromna i nedirnuta mreža zapadnih NVO, medijskih i obaveštajnih struktura, koje se nesmetano finansiraju iz inostranstva, a njihovo dejstvo nije fatalno samo zahvaljujući dubini krize u kojoj se Zapad nalazi. Saradnja jeste naš osnovni princip, ali ovde se ne radi o saradnji, već o nedopustivoj subverziji.

Ipak, najveća kontroverza i „kost u grlu” Srbije je Evropska unija. Ako ne dođe do revolucionarnih promena u njoj samoj, naše punopravno članstvo je nezamislivo bez priznanja nezavisnosti „Kosova” i pogoršanja odnosa sa Rusijom. Od daljeg „približavanja” imamo više štete nego koristi jer se povećava naša zavisnost od Zapada i njegov ucenjivački potencijal. A mi nikako nismo ti koji nešto duguju Zapadu, nego obrnuto. Zapad nama duguje bar 100 milijardi dolara ratnih reparacija. Pored toga, EU ubrzano postaje nerešiv problem i samoj sebi, a poslednje zemlje koje su od pridruživanja imale neke koristi bile su Grčka i Portugalija. EU na svoju štetu ostaje podređena gubitničkom angloameričkom bloku. Srbija i Rusija baštine najveće evropske vrednosti i to nam je značajan zalog bolje budućnosti.

Treba hitno okupiti ekonomske stručnjake i dati im realan zadatak da naprave plan supstitucije nevelikih sredstava iz evropskih fondova i mogućeg smanjenja investicione aktivnosti iz EU u slučaju da odlučimo da se zadržimo na pridruženom članstvu. Pored toga, veoma je bitno da se „saradnja sa NATO-om” svede sa sadašnje široke na neophodni minimum.

Bilo bi prirodno, a više je nego neophodno, dalje jačanje ili uključivanje u integracione procese sa Rusijom i Belorusijom, EAES, ŠOS i BRIKS, a koje okupljaju većinu čovečanstva, u čemu Srbija neopravdano strateški kasni. Pritom, činjenica „da se ne graničimo” sa Rusijom uopšte nije presudna, jer je u sličnoj situaciji, na primer, Jermenija.

Održavati u sopstvenom interesu saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, važno je, ali u današnjim okolnostima nije lako. Prilike su nas naterale da naučimo i to da se sa velikim prijateljima na Istoku može i mora razgovarati iskreno, a sa neprijateljima na Zapadu se (bar do njegovog kraha) mora razgovarati neiskreno, jer oni ne umeju drugačije. Ipak, priključivanje zapadnom propagandnom narativu o „ruskoj agresiji” je loše za Srbiju. Posebno su nepotrebne dnevnopolitičke poštapalice da se ne podređujemo „uticaju velikih sila”, da „srpski interes” znači „ni Istok ni Zapad” i druga slična retorska izjednačavanja braće i neprijatelja, posebno s obzirom na njihove civilizacijske razlike, koje smo jako dobro osetili na svojoj koži. Dovoljno je reći: mi vodimo nezavisnu politiku.

Intenziviranje bratske humanitarne saradnje Rusije i Srbije, strateški je važno, a neopravdano kasni, posebno imajući u vidu prekide 1948–1988. i 2000–2012. To je odgovornost obe zemlje, a s obzirom na njihovu veličinu, veća je na ruskoj strani. Očekujemo da se i to promeni.

Mi smo žrtva zapadne agresije. Otrgnuti su nam značajni delovi teritorije i stanovništva. Jedini način da vratimo bar deo otetog je savezništvo sa Rusijom. A ekonomski moćna Kina će, kao i dosad, prosuđivati koliko poverenja da nam pokloni na osnovu toga koliko smo bliski sa svojim duhovno i istorijski najbližim saveznikom – Rusijom.

Veliki deo svog poštovanja prema nama, Rusija i Kina zasnivaju na našem otporu NATO agresiji 90-ih. Na tome se zasniva i sav naš međunarodni ugled. Da bismo sačuvali to poštovanje i taj ugled, moramo sami gajiti uspomenu na rukovodioce i heroje tog otpora.

Veoma je važno da se poveća  javno delovanje i uticaj srpsko-ruskog bratstva, u susret očekivanoj ruskoj pobedi u sadašnjem rezidualnom svetskom sukobu, koja će širom otvoriti vrata za epohu mira, stvaralaštva, ljudskog dostojanstva, ekonomskog napretka i socijalne pravde – za Novi svet!

Potpredsednik Međunarodne slovenske akademije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Србија не сме прећи на криву страну историје. Не сме да прода душу овом и оваквом Западу. Била би то њена морлана смрт. Могуће је само да једна или друга стране победи, као и кад се над светом појавио фашизам у првој половини прошлога века. Промислите како би свет изгледао да је Хитлеорва Немачка победила! На сву срећу, победила је људскост и највећу жртву су дали праовславни Словени, Руси и Срби, сваки у свом капацитету, да до тога не дође. И не сме доћи.
Lena
Kosta, pravu stranu istorije ce definisati pobednik a mi da gledamo nas interes i da ne stradamo kao u Prvom i Drugom Svetskom ratu.
Lena
Kosta, pravu stranu istorije ce definisati pobednik a mi da gledamo nas interes i da ne stradamo kao u Prvom i Drugom Svetskom ratu.
lekar
Америка и ЕУ (под америчким притиском) у име уништења СССР и касније Русије, руше режиме са граница те земље већ од 50тих година. Циљ је Русија и њена нуклеарна моћ. У то име се систематски руши и међународно право и то се оправдава високим циљем: уништењем Русије. Последњих година се та намера конкретизовала: 14 земаља са граница Русеје увучене у НАТО после 1999, стални ратови дуж јужних граница Русије, банализовање нео-нациста... Западни РЕЖИМИ су проблем а не ЗАПАД.
Hajduk Veljko
Vi stvarno mislite da ce se nesto promeniti. Naivno. Nece se nista promeniti. Zapad I istok zavise jedini od drugih. Jedini bez drugih ne mogu da postoje.
Lena
Kao sto kaze autor, mi gajimo prijateljske odnose sa Rusijom i Kinom. To je za svaku pohvalu ali te dve zemlje su daleko. Mi smo evropski narod, okruzen evropskim narodima. Nasa sadasnjost i nasa buducnost su u kolu evropskih naroda, ne u Aziji.
Gagi
Rusija je i evropska država. I Belorusija.
EvGenije
Kažu da ti je domovina tamo gde ti je dobro. Ako nam je dobro u toj Jevropi koja nas na različite načine kinji i istrebljuje već više od sto godina, onda dobro - u Jevropi smo.
Vuk
Svaku rec potpisujem uvazenog autora. Hvala

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.