Šta Srbija ima od sporazuma sa ASEAN-om

Očekuje se da do 2030. savez država jugoistočne Azije postane četvrta svetska ekonomija po veličini Singapur će podržati članstvo Srbije u Asocijaciji zemalja jugoistočne Azije (ASEAN), političkoj, ekonomskoj i kulturnoj organizaciji u kojoj su Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam, rekla je nedavno predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić prilikom posete Singapuru. Naglasila je da je to strateški i suštinski veoma važno za Srbiju.

„Da zemlja koja nije deo jugoistočne Azije potpiše sporazum o saradnji i prijateljstvu sa ASEAN-om, za to je potrebna podrška svih članica ASEAN-a, ali Singapur je jedna od najvažnijih. Imaćemo njihovu punu potporu”, rekla je Brnabićeva za RTS.

Prema podacima Privredne komore Srbije robna razmena sa ovim azijskim regionom u prvih devet meseci ove godine iznosi 521 milion dolara. Naša zemlja beleži deficit jer izvozimo drvo, mašine za pakovanje, fosfate kalcijuma, kombinovane frižidere i zamrzivače u vrednosti od svega 30 miliona dolara. Dok uvozimo pametne telefone, kaučuk, palmino ulje, kola integrisana elektronska, kafu, mašine za prenos glasa u vrednosti od 491 milion dolara. Prošle godine je robna razmena bila 621 milion, uz deficit od 535 miliona dolara.

Zbog čega je za nas važan region jugoistočne Azije?

Zbog niza problema tokom pandemija virusa korona drastično je poskupeo transport robe iz Kine, što je uzrokovalo porast cena sirovina i finalnih proizvoda. Savez država jugoistočne Azije – ASEAN nametnuo se kao alternativa. Svaka od članica ASEAN-a ima svoju specijalnost i proizvode koje izvozi po kojima je poznata. Usled tog njihovog profilisanja, postali su prepoznatljivi svetskoj javnosti kao odgovorni snabdevači i pouzdani partneri. Tako su recimo Malezija i Vijetnam poznati po proizvodnji elektronskih uređaja, Filipini po tekstilu i procesiranoj hrani, Tajland po automobilima i hrani, a kod ekonomski razvijenijeg Singapura reč je o poluprovodnicima i biofarmaceutskim proizvodima.

Manje razvijene zemlje ASEAN-a dodatno izdvaja i niža cena proizvoda u odnose na one koje poslednjih godina nudi Kina. Cena njihove radne snage je niža od kineske i to je razlog što sve veći broj inostranih investitora otvara svoju proizvodnju tamo i što se njihov izvoz povećava. Srpski privrednici shodno svim poskupljenjima sirovina i materijala koje su do sada koristili, a koje dolaze iz Kine, sa poskupljenjima transporta i energije, i te kako će gledati da smanje troškove.

Ne postoji nikakva prepreka za povezivanje naših privrednika, uvoznika sirovina, sa regionom ASEAN-a, jer je transport robe do Evrope dobro pokriven. Preko slovenačke luke Kopar, brža je isporuka u odnosu na severne luke poput Hamburga. Od Tajlanda do našeg dela Evrope roba stiže za 25 dana, od Vijetnama za 25 do 28. Iz Singapura za 22 dana stiže do slovenačkog Kopra. Železnicom iz Hanoja do Hamburga za 22 dana, a Tajland, Malezija i Vijetnam povezani su drumsko-železničkim saobraćajem sa Hamburgom, do kog roba dolazi za 18 do 22 dana. Iz Bangkoka brodom i železnicom za 19 dana.

Očekuje se da do 2030. godine, savez država jugoistočne Azije postane četvrta svetska ekonomija po veličini. Trenutno je treća u svetu po iznosu stranih investicija, a ono što je izuzetno važno jeste to da se 99 odsto unutrašnje trgovine odvija bez naknade i taksa. Osim toga, neprestano se radi na unapređivanju tih olakšica. Sve to može da podrazumeva jeftiniji transport, pa samim tim i manju krajnju cenu proizvoda koju plaćaju potrošači.