Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MIŠEL ELČANINOV, francuski filozof

O „putinizmu” u Francuskoj i kosmizmu u Rusiji

Francuzi hrle na Čehovljeve komade, gledaju filmove Sokurova, čitaju Dostojevskog i Bulgakova, a ja sam nedavno u Parizu držao predavanja o ruskim filozofima ne primetivši nikakvu uzdržanost publike
(Фото Manon Jalibert)

Kako Francuzi gledaju na rat u Ukrajini i koliko je u Francuskoj snažan glas zastupnika „putinizma” – samo su neke od tema o kojima će govoriti francuski filozof Mišel Elčaninov, gost Francuskog instituta u Srbiji, na večerašnjoj debati u Beogradu, koja počinje u 18 sati. Takođe danas, u 12 sati, biće organizovan i stručni skup u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, gde će Elčaninov predstaviti časopis „Filozofija”, čiji je on glavni urednik, dok će na filozofskim fakultetima u Nišu i Novom Sadu ovih dana razgovarati o savremenim tendencijama francuske i ruske misli.

Mišel Elčaninov je specijalista za rusku filozofiju, a doktorirao je na temi „Telesno kod Dostojevskog”. Knjigu „U glavi Putina” objavio je 2015, a ove godine je izašlo njeno prošireno izdanje. Takođe ove godine, objavljena je i njegova nova knjiga „Lenjin je hodao po Mesecu”, koja govori o kosmizmu, jednoj od struja u ruskoj filozofiji.

Koje su osnovne tendencije savremene francuske misli i može li ona da parira nekadašnjoj?

Velikih učitelja koji su obeležili sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, kakvi su bili Mišel Fuko, Žil Delez, Žak Derida, Žan Bodrijar – više nema, a nedavno nas je napustio i Bruno Latur. Ali jedna nova generacija preuzima kormilo i pokušava da pronađe ključ za razumevanje turbulentnih vremena kroz koja svi prolazimo. Upravljanje krizom izazvanom virusom korona iznedrilo je pitanje biopolitike, kontrole nad našim životima i našim telima, o kojoj je tako često govorio i Mišel Fuko. Društvena pobuna u 2018, koju su pronosili „Žuti prsluci” u najnapuštenijim zonama zemlje, prodrmala je Francusku. Bes, ozlojeđenost i druge društvene strasti postali su predmet razmišljanja i analize. Neki mislioci su upravo time potkrepili svoju kritiku ekonomskog liberalizma. Veoma je aktuelna danas tema nasilja nad ženama, koja otvara nove pristupe feminizmu, kroz pitanja o (ne)pristajanju, ili o eko-feminizmu. Problemu rasizma pojedini pristupaju kroz istraživanja postkolonijalizma. Čak i metafizika, pod impulsom Alena Badjua, doživljava svoju renesansu. Najzad, rat u Ukrajini naterao je mnoge mislioce da se posvete jednoj temi koju su pomalo zapostavili: rat, njegov smisao, njegove posledice po svetsku stabilnost i životnu sredinu.

Savremena francuska misao ne može se svesti na još jedan „izam”. No iako ne donosi novi filozofski sistem, ona se zanima za sve, a mnoge debate koje pokreće, na teme koje su zastupljene i u časopisu „Filozofija” (Philosophie magazine), za koji radim, pokazuju da ima i te kako važnu ulogu u našem burnom vremenu.

U knjizi „U glavi Putina” pokušavate da definišete „putinizam”. Kako biste ukratko opisali taj pojam?

„Putinizam” predlaže jednu sintezu carske Rusije i Sovjetskog Saveza, kako bi se zadobila podrška Rusa, ali i građana širom sveta. Njegovi stubovi su, pre svega konzervativizam, na koji se ruski predsednik poziva od 2013: odbrana „tradicionalne porodice” od „homoseksualne propagande”, patriotska požrtvovanost, poštovanje prošlosti nasuprot navodne zapadnoevropske težnje zaboravljanja svojih korena. Druga odlika bila bi privrženost slavofilnoj struji, koja uzdiže vrednosti ruske kulture, koja stoji nasuprot legalističkog, buržoaskog i materijalističkog duha Zapada. I treće obeležje bio bi projekat evroazijatizma, koji je dobio naziv po jednoj struji iz 1920, a koja afirmiše bliskost Rusije sa njenim istočnim susedima i njeno izdvajanje u odnosu na „latino-germansku” Evropu.

Kažete da su mnogi Francuzi već godinama zavedeni „putinizmom”. Koliko je to sada splasnulo zbog rata u Ukrajini?

Od početka ruske ofanzive u Ukrajini, pristalice Vladimira Putina, na desnici, kao i na levici, postale su mnogo opreznije. No njihova retorika ide ruku pod ruku sa inflacijom, energetskom krizom, sve većim zamorom dela stanovništva pred ratom čiji se kraj ne nazire. Neki, poput Marin le Pen, vođe Nacionalnog fronta, ukazuju na beskorisnost sankcija Rusiji. Drugi kritikuju stav Ukrajine, smatrajući da bi ona trebalo što pre da stupi u pregovore sa Rusijom. Neretko kritikuju američki uticaj na Evropu. Što sukob bude duže trajao, to će se više utemeljivati njihova uverenja.

U vašoj novoj knjizi „Lenjin je hodao po Mesecu” govorite o ruskim kosmistima i zagovornicima transhumanizma? Kosmizam je filozofska struja nastala u Rusiji krajem 19. veka, a koja je tiho prostrujala kroz sovjetski vek, što zapadni Evropljani malo poznaju. Mislioci poput Nikolaja Fjodorova smatrali su da ćemo sa tehničkim progresom uskoro steći sposobnost da pobedimo smrt, da šaljemo ljude da žive u kosmosu. Ono što je neverovatno, to je da su taj čudan san preuzeli neki od sovjetskih moćnika. Zbog čega je Lenjin balsamovan, ako ne da bi mogao jednom da bude oživljen? Ciolkovski je pak inspirisao sovjetski svemirski program. Sovjetski hipici otkrili su kosmizam šezdesetih godina i ta struja i dalje postoji u Rusiji. Ali ona je stigla i do Silicijumske doline, gde su transhumanisti preuzeli taj, po mom mišljenju, totalitarni projekat. Ilon Mask citira Ciolkovskog, a i mnogi drugi teoretičari ili pobornici transhumanizma pozivaju se na ruske kosmiste. Postoji veza između sovjetske i kalifornijske utopije. Bolje je znati unapred.

Kako gledate na odnos zapadnog sveta prema ruskoj kulturi, odnosno na bojkot te kulture?

Možda predstavnici ruske kulture bliski vlasti, kao što je dirigent Valeri Gergijev, na primer, neće biti pozivani u Francusku još dugo, ali ruska kultura neće biti podložna bojkotu u Francuskoj. Na Avinjonskom festivalu, reditelj Kiril Serebrenikov je postavio predstavu na najprestižniju scenu, kao i film na festivalu u Kanu. Rusku kulturu Francuzi su oduvek voleli, hrle na Čehovljeve komade, gledaju filmove Sokurova, čitaju Dostojevskog i Bulgakova. Proteklih nedelja držao sam predavanja u Parizu o ruskim filozofima – Berđajevu, Rozanovu, Šestovu – ne primetivši nikakvu uzdržanost publike. Francuzi prave razliku između istorijske rusofilije i osude invazije na Ukrajinu. Ali uz naklonost ruskoj kulturi, sa znatiželjom otkrivaju kulturu jedne druge slovenske zemlje koju nedovoljno poznaju, kulturu Ukrajine.

Doktorirali ste na Dostojevskom. Šta nam njegovo delo govori o ruskoj misli, o nama samima?

Poruka Dostojevskog, koja je došla iz dubine narodske Rusije – pisac se susretao sa predstavnicima svih slojeva ruskog društva, posebno u zatočeništvu – univerzalna je. Protiv ideologija, protiv pokušaja da se čovek zbije u mentalni zatvor totalitarizma i autoritarizma, to je pre svega poruka slobode. Naspram iskušenja „Velikog inkvizitora”, koji želi da upravlja poslušnim i fanatičnim masama, misao Dostojevskog preuzima rizik da prednost slobodi. Ta sloboda može nas odvesti u zlo, u apsurd, nihilizam. Ali bez nje, svaki pokušaj da se gradi kreativno i zdravo čovečanstvo biće osuđen na propast. Glas Dostojevskog je aktuelniji više nego ikada, jer nas poziva da mislimo slobodno, nasuprot našem društvu, našem okruženju. I čak ponekad – nasuprot nama samima.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Павле М. Дивнић
Кетманизам у покушају (једно говорим а друго мислим). Дакле ни речи о неонацизму у Европи који просто вришти али се ипак амортизује прикривеним наративом о агерсији (Руса на Русе - ако прочитате мало историју тог краја).
DP
Nikad čuo... A "Philosophie magazine" je kao naša "Galaksija". Simpatično štivo.
petar
Da posvedocim, zivim u Francuskoj vise decenija. U mom krugu su svi Francuzi, vecera na kojoj je bilo, advokata, notara, uspesnih poslovni ljudi i nekoliko studenata. Svi do poslednjeg su bili uz Rusiju i Putina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.