Svaki treći zaraženi HIV-om mlađi od 30 godina

U ovoj godini u Srbiji je kod 152 osobe dijagnostifikovan virus HIV-a, što je za četvrtinu više u poređenju s istim periodom prošle godine. Kod većine ljudi kod kojih je otkriven ovaj virus dominantan put zaraze bio je seksualni odnos bez zaštite, što je čak 115 osoba prijavilo.

Kako je juče istakla primarijus dr Danijela Simić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, potrebno je podići svest da je važno testiranje, ako postoji rizik i više puta tokom godine. Među prijavljenim dijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u ovoj godini bilo je 18 puta više muškaraca u odnosu na žene.

– Najveći broj zaraženih HIV-om je iz Beograda (62 osobe), a svaki treći oboleli ima između 20 i 29 godina. U 43 odsto slučajeva HIV je otkriven kod ljudi kod kojih je već došlo do narušavanja imunosistema. U istraživanju o zdravlju nacije koje je obavljeno 2019. godine, samo osam odsto ljudi je izjavilo da se testiralo na HIV – naglasila je dr Simić na konferenciji „Izjednačimo” u Beogradu.

Prema rečima dr Vicka Ferenca, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, glavni cilj je da bude što manje novoinficiranih, da se radi na prevenciji i otklanjanju svakog oblika diskriminacije i stigmatizacije osoba obolelih od HIV-a. On je ukazao na to da je naša zemlja donela Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i side do 2025. godine, čiji je cilj prevencija infekcije, smanjenje mortaliteta, kao i unapređenje kvaliteta života svih koji žive s tom infekcijom.

– Antiretrovirusna terapija koja se koristi u lečenju HIV-a dostupna je u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Pre 20 godina kod nas je od HIV-a lečeno samo oko 300 osoba, a u prošloj godini čak 2.300 ljudi – dodao je dr Ferenc.

Govoreći o stigmi i diskriminaciji s kojom se suočavaju oboleli od HIV-a, ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov naglasio je da kao društvo nismo daleko odmakli u suštinskom razumevanju ove infekcije, a još manje u razumevanju socijalnih teškoća s kojima se suočavaju obolele osobe.

– Nažalost, daleko smo od trenutka kada će prevencija HIV infekcije biti shvaćena kao stvar odgovornog ponašanja i brige o sopstvenom i tuđem zdravlju i izaći iz domena osuđivanja, sažaljenja i socijalnog isključivanja. Diskriminacija je veći problem za osobe koje žive sa HIV-om nego njihovo zdravstveno stanje – smatra Žigmanov.

Goran Radisavljević, iz Timočkog omladinskog centra, naglasio je da se sa HIV-om danas može živeti dugo i kvalitetno, kao i da se takozvanim prep i pep terapijama štedi veliki novac kao i resursi zdravstvenog sistema.

– Drago mi je što će Srbija dobiti nacionalni vodič za lečenje HIV-a koji će biti najmoderniji na Balkanu. Bitno je i to što će naša zemlja dobiti nova sredstva od donatora kako bi se nastavio predan rad – kaže Radisavljević.

Prema rečima dr Fabija Skana, direktora Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, kovid 19 je naneo veliki udar u borbi protiv eliminacije HIV-a do 2030. godine.

– Od HIV terapije nemaju samo korist zaraženi za koje je najvažnije da ne dođe do progresije bolesti, već čitava populacija jer je bitno da se zaustavi HIV epidemija. Personalizovane, inovativne terapije imaju veliki značaj – smatra profesor dr Jovan Ranin iz Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS-a.

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji, pa i u Srbiji, do 2025. godine, 95 odsto svih osoba inficiranih tim virusom bude dijagnostikovano, zatim da 95 odsto inficiranih HIV-om bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima (ART) i da 95 odsto osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. Rizik od inficiranja HIV-om je 35 puta veći među osobama koje injektiraju droge, 28 puta je veći među muškarcima koji imaju seks s muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe u odnosu na opštu populaciju.