Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posebna počast za Makrona u Vašingtonu

Francuski predsednik će tokom državne posete Vašingtonu tražiti bolji tretman evropskih proizvoda u SAD
Емануел Макрон са супругом Брижит по доласку у Америку (Фото Бета-АП)

Problemi u trgovini, rat u Ukrajini i cena gasa – neke su od tema koje će se nametnuti kad se danas u Beloj kući budu sastali američki i francuski predsednik. Šef Jeliseja Emanuel Makron doputovao je preksinoć u državnu posetu Americi. To je prva državna poseta koju je Vašington organizovao za stranog lidera otkako je Džozef Bajden došao na vlast.

Za Makrona je juče bio predviđen ceremonijalni program – poseta vojnom groblju „Arlington”, odlazak u sedište NASA s američkom potpredsednicom Kamalom Haris i večera s Bajdenom. Danas ga već očekuju teški razgovori u Ovalnom kabinetu, prenosi AFP.

Iako su Amerika i Francuska najbliže saveznice, u njihovim odnosima ima i problema. Bilateralne veze naglo su pogoršane prošle godine kad je Amerika s Velikom Britanijom i Australijom sklopila odbrambeni savez Aukus. Nova alijansa je, između ostalog, podrazumevala da Australija odustane od kupovine francuskih nuklearnih podmornica da bi pazarila američke. Francuski zvaničnici su tada izjavljivali da su za novi odbrambeni savez i odustajanje od posla vrednog više milijardi dolara čuli iz medija, žaleći se da su im saveznici „zarili nož u leđa”. Prvi put u istoriji francusko-američkih odnosa, Makron je nakratko povukao ambasadora iz Vašingtona. Bajden je francusko nezadovoljstvo ublažio priznanjem da je stvar s Aukusom „nespretno” izvedena, a Francuskoj je ukazana čast i time što je Makron prvi strani lider kome je upriličena državna poseta za vreme sadašnje vlade u Vašingtonu, prenosi AP.

Dok je rešavan problem u vezi s podmornicama, pojavili su se drugi problemi. Francuska je uz Nemačku vodeća zemlja Evropske unije, koja poručuje da Bajdenova administracija štiti domaće proizvođače nauštrb evropske privrede i da nešto mora da se promeni u američkom protekcionizmu da ne bi buknuo trgovinski rat između SAD i Evrope.

Peta republika se žali na američki Zakon o smanjenju inflacije, koji je donet letos, a stupiće na snagu početkom sledeće godine, predviđajući 369 milijardi dolara subvencija za energetiku i razvoj zelenih tehnologija. Prema ovim merama Bajdenove vlade, država će dotirati domaću proizvodnju baterija i odobravati poreske olakšice kupcima koji su se odlučili za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi. S druge strane Atlantika najžešće su reagovale Francuska i Nemačka, koje strahuju da će američke subvencije naštetiti francuskoj i nemačkoj auto-industriji. Zato će Makron danas tražiti od Bajdena da električni automobili napravljeni u Evropskoj uniji uživaju u Americi iste povlastice kao i automobili proizvedeni u SAD, Kanadi i Meksiku.

Pariz i Berlin nedavno su već najavili da će, ako se Vašington ogluši o njihove molbe, uslediti politika „milo za drago”, što bi moglo da preraste u trgovinski rat. I Makron i vlada kancelara Olafa Šolca pozivaju Brisel da razmisli o subvencijama za evropske proizvođače.

„Kina štiti svoju industriju, Amerika štiti svoju industriju, a Evropa je otvorena kuća”, izjavio je Makron.

I Kina je tema američko-evropskih odnosa, pri čemu Vašington očekuje da Evropljani slede SAD u rivalstvu s Pekingom, dok Brisel balansira između američkih zahteva i ekonomske saradnje s drugom najvećom ekonomijom na svetu.

Još jedan problem koji će Makron izneti pred Bajdena odnosi se na cenu američkog gasa u Evropi. Kad je izbio rat u Ukrajini, Evropska unija je odlučila da smanji uvoz energenata iz Rusije pa se okrenula američkom prirodnom gasu. Ispostavilo se da je američki gas u Evropi četiri puta skuplji nego u Americi, za šta je Evropska unija okrivila američku vladu i američke privatne kompanije tražeći nižu cenu. Mediji ne očekuju da će Bajden i Makron postići dogovor jer u Vašingtonu veruju da za skup gas na Starom kontinentu ne treba kriviti teksaske proizvođače, već evropske kompanije koje kupuju američki gas i preprodaju ga krajnjim korisnicima po znatno višim cenama.

„SAD proizvode jeftin gas koji nam skupo prodaju. Mislim da to nije prijateljski”, izjavio je Makron, dok su pojedini evropski zvaničnici optužili SAD da su „ratni profiter” konflikta u Ukrajini.

Zbog gasa koji je na Starom kontinentu daleko skuplji nego u SAD, mnoge evropske vlade očekuju da će investitori napustiti njihove zemlje i preseliti firme u Ameriku. Cena energenata u Evropi naglo je skočila posle izbijanja rata u Ukrajini, što povećava inflaciju i otežava oporavak ekonomije posle epidemije virusa korona. Zvaničnici sve glasnije upozoravaju da je teret evropske podrške Ukrajini sve teži i traže od Amerike da pokaže više solidarnosti s transatlantskim saveznicima.

Za Francusku važi i da je njena politika prema Rusiji mekša nego američka, što se videlo i ranije ovog meseca na Samitu G20 na Baliju, kad je Makron pozvao Kijev na pregovore s Moskvom. Iako je izrazio podršku Ukrajini, koja i dalje odbija razgovore s Kremljom, prvi čovek Jeliseja ipak je tada dodao da je potrebno „ponovo započeti pregovore” o trajnom miru.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.