Evropljani grabe klima- uređaje i kaljeve peći

Arktička studen stiže od ponedeljka. Temperature vazduha pašće ispod proseka širom severne Evrope, dok će Nemačku zadesiti ledeni talas. Samo će jug kontinenta, do Alpa, biti pošteđen neuobičajene hladnoće u decembru. Ove, odvojene vremenske prognoze američke meteorološke agencije „Maksar tehnolodžiz” i nemačke „Dojčer veterdinst”, podstakle su juče novi rast cene prirodnog gasa u EU (oko 156 evra za megavat-sat, odnosno 13 odsto skuplje nego sredinom oktobra).

Koliko će nastupajuća zima biti „smrzavajuća” na evroazijskom kontinentu (temperature u Norveškoj su 6,9 stepeni Celzijusa niže od uobičajenih za ovo doba godine, dok su u Mongoliji pale na minus 47 stepeni), direktno će uticati na profil energetske krize u EU, ali i u Kini – vodećem konkurentu Evropljana u grozničavoj trci za „zamenskim” tečnim gasom (LNG). I dok na berzama budno prate prve znake pražnjenja evropskih gasnih skladišta (rezerve su oko 94 odsto, u Nemačkoj, kažu celih 99 odsto), prvi znaci evropske energetske drame već su tu.

Tako je najveća nemačka pokrajina Severna Rajna-Vestfalija (sedište 20 od 50 vodećih domaćih kompanija i oko 700.000 malih i srednjih firmi), sredinom sedmice proglasila „vanrednu hitnu situaciju” zbog energetske krize. Suočena s najvećim padom BDP-a u svojoj istoriji (2,8 odsto u trećem kvartalu ove godine), Severna Rajna-Vestfalija u novonastaloj energetskoj oskudici, a radi zaštite privrede i standarda stanovništva, planira da se dogodine dodatno zaduži za još pet milijardi evra, preneo je Blumberg. Gde i pod kojim uslovima – nije objavljeno.

Istovremeno, strepnju od oskudice gasa u najhladnijem delu godine izražavaju i u Irskoj. Energetski smo 70 odsto zavisni od isporuka gasa iz Velike Britanije, šta će biti s našim snabdevanjem ako na Ostrvu dođe do nestašica, pita se irski evroposlanik Bili Keleher.

Da nevolja bude veća, čak i meteorolozi najavljuju da je, nakon izuzetno tople jeseni, u Evropi izgledna sezona grejanja „bez kočnice”.

„Povećana tražnja za ogrevom sledi širom Britanije, severne Evrope, Skandinavije i zapadne Rusije”, prognozira Olivija Berč, meteorolog iz „Veder ko”.

S takvim košmarnim prognozama nadležnih, evropski potrošači odlučni su da se naredne zime, u novonastaloj situaciji bez ruskog gasa, ogreju kako god mogu. „Gasprom” je, inače, pre ukrajinske krize podmirivao 40 odsto gasnih potreba EU i 55 odsto Nemačke.

„Globalna prodaja klima-uređaja skočila je za 15 odsto, a najviše u EU, gde je porasla 35 odsto”, navodi izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) objavljen u sredu. Evropsku jagmu za klima-uređajima predvode Poljska, Holandija, Italija i Austrija, gde je njihova prodaja u prvom polugođu 2022. udvostručena u odnosu na isti period lane, navodi IEA.

Istovremeno, platežno imućniji Evropljani izgleda da se otimaju za visoke kaljeve peći švedske firme „Gabrijel Kakelungar AB” po „sitnoj” ceni od oko 8.200 dolara, ozidane korišćenjem više od 80 keramičkih ploča, u pojedinim verzijama rukom oslikanih. „Peći na drva sve su traženije”, potvrđuju u toj firmi.

Između kupaca klima-uređaja i švedskih kaljevih peći mogla bi se uočiti i zjapeća imovinska razlika među Evropljanima, koja već zabrinjava i Brisel. Članice EU utrošile su od prošlog septembra više od 700 milijardi evra za sanaciju nastale krize, izvestio je ove nedelje briselski istraživački institut „Brojgel”. Ni to neće biti dovoljno, smatra Irene Tinagli, šef Komiteta za ekonomske i monetarne poslove Evropskog parlamenta.

Tekući resursi neće biti dovoljni za stvarno rešavanje problema energetske zavisnosti i energetskog siromaštva, upozorava ona. Evropska komisija u septembru je procenila da 34 miliona Evropljana žive u raznim stepenima energetskog siromaštva, bez mogućnosti da se adekvatno ogreju. Koliko će ih još biti ove zime – neizvesno je.