Pandemija kovida 19 je delovala kao „cunami”

Za dve godine rada u Kovid bolnici „Batajnica” lečeno je čak 23.200 obolelih od kovida 19 iz cele Srbije, koji su imali najtežu formu bolesti. Ova bolnica otvorila je vrata za pacijente 4. decembra 2020. godine.

Kako ističe za „Politiku” profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, direktor ove bolnice, najčešće komplikacije koje su imali pacijenti bile su teške obostrane upale pluća koje su zahtevale visoku kiseoničnu potporu putem neinvazivne ili invazivne mehaničke ventilacije. Zabeležene su i kardiološke komplikacije u vidu infarkta srca, poremećaja srčanog ritma ili pojave izliva u srčanoj kesi – perikardu. Zbog infarkta srca više od 150 ljudi dobilo je stentove u angiosali „Batajnice”. Veoma su česte bile vaskularne komplikacije u vidu tromboze gornjih ili donjih ekstremiteta s pratećom ishemijom i gangrenom, zbog čega je urađeno oko 30 ortopedskih operacija (najčešće amputacije nogu i ruku) i oko 15 vaskularnih operacija.

– Velike probleme predstavljala su nam spontana krvarenja, najčešća u abdomenu, koja su se morala rešavati hirurški. Od 14. marta 2021, od kada se rade operacije u Kovid bolnici u „Batajnici”, urađeno je oko 400 veoma teških intervencija. Više od 2.000 ljudi bilo je podvrgnuto hemodijalizi, a zbog akutnog otkazivanja rada bubrega, koje je uzrokovano direktnim oštećenjem virusa, 600 bolesnika moralo je hitno da se dijalizira – objasnila je dr Adžić Vukičević.

Iz ove bolnice je nakon lečenja otpušteno oko 15.000 bolesnika, a u druge medicinske ustanove radi daljeg nastavka lečenja prebačeno je oko 2.000 osoba.

– Tokom dve godine rada s kovidom 19 susreli smo se s nekoliko mutacija virusa SARS kov 2, koji je prilikom svake mutacije ispoljavao posebne karakteristike. Kada smo otvorili bolnicu, britanski soj virusa bio je dominantan i od njega su obolevale sve uzrasne grupe. Od početka marta 2021. godine delta soj virusa bio je najčešći, ujedno najsmrtonosniji, i praktično je „pokosio” mlađu populaciju ispod 50 godina koja nije imala pridružene bolesti. Od početka 2022. godine kod nas je dominantan omikron soj SARS kov 2, koji se najlakše i najbrže prenosi. Oboleli imaju uglavnom lakše forme bolesti i ne zahtevaju bolničko lečenje. Hospitalno su lečeni najčešće oni koji imaju između 70 i 90 godina i stariji, s brojnim pridruženim bolestima, kao što su hronične kardiovaskularne, plućne, neurološke bolesti, šećerna bolest i maligniteti – dodaje naša sagovornica.

Na pitanje koliko je vakcinisanih, a koliko nevakcinisanih lečeno u ovoj ustanovi, naša sagovornica odgovara da podaci o broju onih koji su dobili vakcinu protiv kovida 19 u bolnici nisu sasvim precizni jer je proces masovne vakcinacije našeg stanovništva počeo u februaru-martu prošle godine, a do tada je u „Batajnici” lečeno više od 5.000 bolesnika.

– Od marta 2021. pa do kraja prošle godine, više od 80 odsto bolesnika nije bilo vakcinisano, što je upravo bio glavni razlog neuspešnog lečenja. Drugim rečima, u vreme dominacije delta soja SARS kov 2 preživeo je samo mali broj nevakcinisanih s kritičnim, tj. teškim formama bolesti, a koji su zahtevali lečenje u jedinicama intenzivne nege. Obdukcije se u početku pandemije nisu radile nigde u svetu zbog brojnih nepoznanica u vezi sa virusom SARS kov 2 i visokog stepena kontaginoznosti, tj. zaraznosti za obducente. U protekle dve godine tražila sam da se urade tri obdukcije. U sva tri slučaja radilo se o mladim muškarcima. Dvojica su pre obolevanja od kovida 19 bila potpuno zdravi, a treći je imao transplantiran bubreg. U sva tri slučaja radilo je o razornoj „virusnoj sepsi” koja je dovela do akutnog zatajivanja (prestanka rada) srca – navodi dr Adžić Vukičević.

Ona napominje da veoma mnogo ljudi ima problema s postkovidom, tj. kako se u literaturi navodi – posle „cunamija” dolazi „zemljotres”.

– To je ono što nas brine i ukazuje da je ovo zaista jedan naučno, nedovoljno istražen virus. Postkovid može da traje tri do 12 meseci nakon preležanog kovida 19. Bolesnici se najčešće žale na izrazit umor i kratak dah. Jedan deo bolesnika ima promene na radiogramima pluća i skenerima grudnog koša, koje mogu perzistirati mesecima i koji lične na fibrozu pluća. Ovim bolesnicima moramo pružiti dodatnu podršku kiseonikom u kućnim uslovima uz produženo lečenje (sistemskim glikokortikoidima i antifibroticima). Zbog pojačane koagulabilnosti krvi, takozvanog hiperkoagulabilnog stanja koje je uslovljeno bolešću kovid 19, česte su embolije pluća, tromboze, najčešće donjih ekstremiteta. Brojne su i neurološke komplikacije, poremećaji rada štitne žlezde… – dodaje profesorka Adžić Vukičević.

Ipak, naša sagovornica ne strahuje od novog udara virusa. Smatra da imamo odličan kolektivni imunitet jer smo gotovo svi barem jednom bili bolesni zbog korone, a pored toga smo i vakcinisani.

– Moramo shvatiti da nikada nećemo iskoreniti ovaj virus, već da moramo živeti s njim. Ključno je da razumemo da je ovo jedan u nizu dominantno respiratornih virusa, koji je kod više od 90 odsto obolelih poprimio karakteristike „obične” prehlade ili gripa – dodaje dr Adžić Vukičević i naglašava da je sigurna da će Kovid bolnica „Batajnica” po prestanku rada sa obolelima zbog kovida 19 i dalje imati svoju časnu misiju i da će služiti na dobrobit svih onih koji se u njoj budu lečili.