Elektronska menica kao sredstvo obezbeđenja

Elektronska menica postaće vrlo brzo sredstvo obezbeđenja prilikom odobravanja kredita. Narodna banka Srbije (NBS) je u završnoj fazi razvoja celokupnog informatičkog rešenja, pri čemu uporedo radi i sa svim bankama na prilagođavanju njihovih informaciono-komunikacionih (IKT) sistema kako bi sve banke u potpunosti bile spremne za uvođenje elektronske menice u prvoj polovini 2023. godine. Time će se, kako navode iz centralne banke, stvoriti uslovi za dodatne uštede pre svega privredi, a zatim i građanima, s obzirom na značaj koji menica kao posebna vrsta hartija od vrednosti ima u svakodnevnom poslovnom životu, pre svega kao vrsta svojevrsnog obezbeđenja kod znatnog broja poslova.

Omogućavanje korišćenja elektronske menice na informatički siguran način dovešće i do toga da se pojedini procesi u finansijskom sektoru u potpunosti digitalizuju (i onda kada je menica sredstvo obezbeđenja). U prethodnom periodu, upravo na osnovu rešenja i predloga NBS, uvedena je mogućnost takozvane video-identifikacije (umesto identifikacije u fizičkom prisustvu u poslovnim prostorijama banke) i zaključivanja ugovora o finansijskim uslugama u elektronskom obliku i za one građane koji nemaju kvalifikovani elektronski potpis, uz dvofaktorsku autentifikaciju korišćenjem mobilnog telefona ili računara.

„Kada je reč o samom rešenju, elektronske menice koristiće se uporedo s papirnim menicama, pri čemu će elektronske sadržati sve one podatke koji su propisani Zakonom o menici i koji se sada koriste u praksi, čime će biti olakšan i prelazak s papirne na elektronsku menicu. Korisnici će moći da u okviru svog naloga u posebnoj korisničkoj aplikaciji koju NBS razvija i kojom će upravljati (Centralni registar e-menica), kreiraju i popunjavaju elektronske menice, da ih registruju, prenose poveriocima i naplaćuju. Sve elektronske menice vodiće se u ovoj aplikaciji i svi podaci o njihovom korišćenju beležiće se u njoj. Korisnici će ovoj aplikaciji pristupati preko svog e-bankarstva i m-bankarstva, što takođe treba da omogući brz prelazak na novo rešenje.

Imajući u vidu da je trenutno u NBS registrovano više od sedam miliona menica, jasno je koliko uvođenje elektronske menice na način koji je planiran, a po čemu bi Srbija trebalo da bude vodeća zemlja u regionu, može doprineti efikasnosti i brzini poslovanja pri uspostavljanju dužničko-poverilačkih odnosa i doneti uštede privredi s obzirom na to da će ovaj proces svakako biti ekonomski povoljniji za izdavaoce menica, navode iz NBS.

Korisnici bankarskih usluga su se pitali šta će da bude s njihovom menicom nakon otplate kredita, da li treba da je uzmu ili ostave banci na čuvanje. Ubuduće će biti predviđeno da svi poverioci, pa tako i banke kao poverioci po osnovu kredita, samoinicijativno ili na zahtev svog dužnika potpuno besplatno obrišu određenu e-menicu iz aplikacije, odnosno registra, čime će ona prestati da postoji. „Ako poverilac ne izbriše elektronsku menicu na osnovu zahteva dužnika nakon otplaćenog kredita, u skladu sa ugovorom o zajmu, a nisu nam poznati slučajevi u dosadašnjoj praksi da su banke mimo volje dužnika i suprotno ugovoru o kreditu zadržavale menice, dužnik ima na raspolaganju, između ostalog, mogućnost koju i sada ima prema Zakonu o menici, a to je da kod nadležnog suda izdejstvuje donošenje rešenja o poništenju e-menice, na osnovu koga bi NBS izvršila brisanje elektronske menice iz registra”, odgovaraju na naše pitanje iz NBS.