Zapad stvara antiruski kartel, Moskva ne haje

Prkos Poljske i baltičkih članica EU juče posle podne bio je ključna prepreka nameri Zapada da od 5. decembra proglasi maksimalnu cenu po kojoj bi dozvolio prekomorski promet ruske nafte na svetskom tržištu. Danonoćni pregovori članica EU tim povodom ove sedmice iznedrili su juče ujutru vest da su postigle „privremeni sporazum”, prema kojem bi „rampa” ruskim barelima iznosila 60 američkih dolara, ali da Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija još nisu dale svoj glas „za” tom planu.

Barel „urala”, ključne vrste ruske nafte na tržištu, koštao je juče oko 70 dolara, dok je prošle sedmice njegova cena iznosila oko 55 dolara. Zvanični Vašington juče je pozdravio privremeni sporazum EU izražavajući nadu da će jednoglasna odluka biti doneta pre 5. decembra.

U protivnom bi se moglo dogoditi da EU aktivira svoju raniju odluku da potpuno onemogući svaki promet ruske nafte na globalnom tržištu. Međunarodne berze energenata, MMF i Svetska banka u više navrata su upozoravali da uvođenje maksimalne cene za energente Rusije – inače jednog od vodećih svetskih izvoznika – donosi raznorodne rizike, koji bi u 2023. lako mogli da dignu cenu barela na više od 120 dolara. Inače, barel „brenta” koštao je juče 87,2 dolara, dok je laka teksaska nafta dostizala cenu od 81,6 dolara.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov najavio je juče da Moskva ostaje pri nameri da ne trguje naftom s državama i privrednim entitetima koji uvažavaju netržišno nametnuti plafon cene ruskim energentima. Pregovaraćemo pojedinačno sa svim zainteresovanim kupcima, rekao je Lavrov. Istovremeno, Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera, ocenio je juče da ograničenje cene ruske nafte koje predlažu EU i G7 neće uticati na decembarsku proizvodnju barela. Istakao je da Rusija veruje da će njena nafta biti i dalje tražena, ali postoji mnogo neizvesnosti, prenosi Rojters. Deo tih neizvesnosti odnosi se na još odluku OPEK-a o daljoj visini združene proizvodnje, koja bi trebalo da bude doneta na virtuelnoj sednici zakazanoj za nedelju. Da li će OPEK „unapred” reagovati na plan G7 i EU da od 5. decembra zavede nova pravila globalne trgovine naftom ili će čekati da vidi posledice te inicijative Zapada, ostaje da se vidi.

U međuvremenu, EU od 5. decembra na svom terenu uvodi zabranu prekomorskog uvoza ruske nafte (kopneni uvoz sibirskih barela privremeno se nastavlja u Mađarsku, Češku i Slovačku). Nesložna oko maksimalne cene prirodnog gasa na svom tržištu, EU je odluku o toj „rampi” odložila za 13. decembar.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je juče da bi proširenje sankcija EU na ruski gas i energiju iz nuklearnih elektrana imalo tragične posledice po Mađarsku.

Mađarska vlada radi na izuzeću od takvih odluka, rekao je Orban za Radio Košut. Upozorio je da je pred Evropom teška zima, a da situacija u Ukrajini postaje sve teža. Istakao je i da Mađarska, iako je postigla izuzeće od uvođenja ograničenja cene za rusku naftu, ne može da izbegne efekte sankcija na povećanje cena.