Direktor škole ne sme da spreči profesora da protestuje

Posle masovnih protesta protiv nasilja u školama, osim odlučnosti da u borbi opstanu, u prosvetnim krugovima ostao je gorak ukus zbog pretnji pokretanjem disciplinskih postupaka i otkazima ugovora o radu onima koji su se drznuli da i štrajkom ukažu da škole ne smeju biti mesta na kojima se nasilje događa, toleriše i prećutkuje, a nasilnici prolaze nekažnjeno. Čelnici prosvetnih sindikata obelodanili su da su rukovodioci škola sprečavali zaposlene da učestvuju u protestima. Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, ukazao je da je bilo direktora koji su odbijali da prime odluku nastavnika, članova sindikata, da obustave rad smatrajući tu odluku neobavezujućim pamfletom. Takvo gušenje sindikalnog delovanja Kokot je protumačio kao dokaze nasilja koje prosvetni radnici trpe i razlog više da mu se suprotstave. I Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, istakla je kao primer da je u jednoj osmoletki u Svilajncu predsednici i članovima sindikata zaprećeno da će se, ukoliko odu na protest, protiv njih sprovesti disciplinski postupak. Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, oštro je negodovao zbog informacija koje su do njega dopirale od kolega na dan masovnog protesta da je, kako je rekao, prosvetna inspekcija dobila nalog da obiđe škole i natera direktore da pokrenu disciplinske postupke protiv nastavnika koji se i štrajkom bore protiv nasilja. Da se problem nasilja ne može rešiti štrajkom, ali i da je potpuna obustava rada kršenje zakona i bespotrebno guranje prsta u oko Ministarstvu prosvete, rekao je Branko Ružić, gostujući u televizijskom programu uoči masovnog protesta školskih radnika.

− Nemam nameru da sankcionišem nikoga, ali nije mudro da se krši zakon. Neka škole koje su u štrajku objasne svojim učenicama zašto će morati da nadoknade izgubljene časove − kazao je Ružić za TV Hepi. A u razgovoru za N1 ocenio je da prosvetni radnici mogu da protestuju vikendom, kad nema časova.

− Pročitajte zakon i vidite šta vam sleduje ukoliko kršite zakon. To je kao kad prelazite ulicu van pešačkog prelaza. Je l’ treba da budete prekršajno sankcionisani? Pa naravno da treba − naveo je Ružić.

Zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju nalažu da nastavnici mogu da štrajkuju pod uslovom da obezbede minimum procesa rada, što u praksi uglavnom znači skraćene časove na 30 minuta. Ako taj uslov ne ispune „direktor škole pokreće disciplinski postupak”, a nastavniku se „izriče mera prestanka radnog odnosa”.

− Zakon kaže i da se disciplinski postupak sprovodi za težu povredu radne obaveze, ne za sindikalne aktivnosti za koje kolektivni ugovor garantuje da imate na raspolaganju sedam radnih dana, a ovo bi bio jedan dan posvećen solidarnosti prosvetnih radnika − objašnjava Ilićeva.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja članom 64 precizira šta su teže povrede radne obaveze, i tu se, recimo, navodi „neopravdano odsustvo s rada najmanje tri uzastopna radna dana”, ali u tom članu nema reči o štrajku, pa ni o jednodnevnoj obustavi rada. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osmoletkama i srednjim školama (član 16) jeste predviđeno, kao što Ilićeva kaže, da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana zbog učestvovanja u aktivnostima koje organizuje sindikat.

− Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih interesa i radnici slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku, a zvaničnu odluku o stupanju u štrajk ili štrajk upozorenja donosi sindikat ili većina zaposlenih. Dužnost je štrajkačkog odbora da štrajk blagovremeno najavi poslodavcu. Ne sme poslodavac da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku. Prosveta spada u delatnosti od javnog interesa te je u obavezi da obezbedi minimum procesa rada, a organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod tim uslovima ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa. Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu − navodi se u Zakonu o štrajku.

Nadležne u Ministarstvu prosvete pitali smo da li ima osnova da se dnevnice uskrate i nastavnicima koji su, kako kažu, protestovali „radno ali bez održavanja nastave, već su umesto časova po rasporedu držali javni čas na temu prevencije i suzbijanja nasilja u školama”. Najodgovorniji za obrazovanje kažu da „sve stoji u Zakonu o štrajku kao i u zakonima o osnovnom i srednjem obrazovanju”, a da će „u svakom slučaju ministarstvo obavestiti direktore o daljem postupanju”.

− Časnije bi bilo da nam odbiju dnevnice, nego da nadoknađujemo nastavu − smatra Markov.

U masovnom protestu prosvetnih radnika protiv nasilja u školama prvog decembarskog dana, prema podacima Ministarstva prosvete, potpunom ili delimičnom obustavom rada, učestvovali su kolektivi 892 škole, to jest gotovo polovine ukupnog broja osnovnih i srednjih škola u Srbiji. To je 60 do 70 škola više nego što škola članica okuplja Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) koja je organizovala jednodnevni štrajk potpunim bojkotom nastave, a kojoj su se pridružili i drugi sindikati i prosvetni radnici koji nisu članovi sindikata, pa i roditelji učenika i đaci. Procena je rukovodstva USPRS-a da je nastava obustavljena u 400 škola, da je iz učionica na ulice izašlo više od 40.000 prosvetnih radnika u 47 gradova Srbije u znak podrške odbrani dostojanstva profesije i konačnoj pobedi obrazovnog sistema u odsudnoj bici protiv nasilja i nad učenicima i nad nastavnicima.

Prevelika očekivanja mase od jednog ministra

Aktuelni ministar prosvete, za razliku od svih svojih prethodnika, stalno ističe da prosvetnim radnicima dugujemo zahvalnost, da se tim pozivom bave posebni ljudi koji imaju empatiju, odgovornost, entuzijazam i opredelili su se da svoj život posvete obrazovanju dece, svesni da je to zalog za budućnost. Od prvog susreta sa čelnicima prosvetnih sindikata Ružić, kako je i naglasio, želi zdravu komunikaciju, da se razumeju, sporazumeju u otvorenom i kontinuiranom dijalogu, da zastupaju interese zaposlenih u prosveti i zajedno unaprede kvalitet obrazovanja. U više navrata resorni ministar je rekao da je za njega dijalog sa sindikatima dragocen, da oni nisu suprotstavljene strane, nego partneri ministarstva. Otuda su, kako sami priznaju, prosvetni radnici, u najmanju ruku, očekivali Ružićevu podršku, da bude prvi koji će javno iskazati razumevanje za borbu prosvetnih radnika i upitati čemu pretnje disciplinskim postupcima i otkazima zbog protestovanja protiv nasilja. Očekivali su i da će resorni ministar ukazati da javnim časom nije izgubljen nijedan nastavni dan, da je nastavu u prethodnom periodu pandemija sigurno omela više nego jednodnevni protest u kojem polovina škola nije radila optimalno zbog solidarnosti sa žrtvama nasilja i javnog iskazivanja bunta protiv zlostavljanja. Očito su previše očekivali.