Tanka granica između samopouzdanja i prepotencije

Sve knjige napisane na temu: „Kako promeniti život za sedam dana” „Kako promeniti život iz korena” zatim i one rečenice poput: „volim sebe” ili ona čuvena rečenica Ruške Jakiću ogledalu: „Dobro jutro, lepotice” ili ona rečenica iz filma Emira Kusturice „Sjećaš li se Doli Bel”: „Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem” svode se na isto – samopouzdanje. Ono se često tumači kao neki čarobni sastojak ili osobina ličnosti koja pojedine čini samouverenim, srećnim, vrednim, uspešnim i zadovoljnima, a one koje ga nemaju nesrećnim, manje vrednim i osuđenim na neuspehe i depresiju. Da li je to zaista tako? Koliko je samopouzdanje važno ili je reč samo o otrovnom kulturološkom mitu, pita se u svojoj autorskoj emisiji.

– Česta zabluda u vezi sa samopouzdanjem je mešanje samopouzdanja sa narcizmom i arogancijom, odnosno veličanje sebe i verovanje da ste bolji ili više vredite od drugih. U čemu je sličnost i u čemu je razlika i gde je ta fina tanka granica između samopouzdanja i prepotencije, odnosno umišljenosti  – zapitana je ova autorka.

– Verovatno se sećate misli Bertranda Rasela koja se često deli na društvenim mrežama; da je problem sa modernim svetom što su budale često samopouzdane, a pametni ljudi puni sumnje. Postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su stručni u oblasti u kojoj su zapravo neznalice, a osim što nisu u stanju da sagledaju svoju nesposobnost i neznanje, nisu sposobni ni da prepoznaju meritornost kod drugih. Iako nam je ova pojava svima poznata iz bližeg ili šireg okruženja, – naučno je istražena 1999. godine kada su američki psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger objavili rad o tome, te je po njima i dobio naziv Daning-Krugerov efekat. Da li je taj efekat previše zastupljen kod nas i koje su posledice?

Prema njenim rečima, za incident iz tehničke škole u Trsteniku brzo je saznala cela Srbija jer je jedan od đaka iz odeljenja na društvenim mrežama podelio snimak profesorke engleskog jezika kojoj učenik izvlači stolicu i ona pada na pod uz grohotan smeh razreda. Za „Novosti”  je izjavila da u školu ne može da ide, da ima dana kada je dobro, da ima dana kada joj je teže i da joj znači podrška kolega. Kako u takvim neočekivanim teškim okolnostima što mogu svaku pristojnu osobu da zadese i kako u vremenu drskosti i bahatosti i nasilja, koje je poželjno i merilo morala sadašnjosti, sačuvati samopouzdanje, a da to ne bude puki poluisprazni intelektualizam – pita se Eržika Pap Reljin.

– Tema o samopouzdanju je, u stvari, nastavak prethodne teme o tragediji lajkovanja. Svi odgovori su se svodili na to da su i Mladen Dulić iz Laktaša i jutjuberka Kristina Kika Đurić imali manjak samopouzdanja. Nažalost, na sve to je i došla priča o nasilju nad profesorkom u Trsteniku.