Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DIVNA VUKSANOVIĆ, filozof medija

Kako rijaliti programi utiču na naše živote

Teorija je dala svoj doprinos složenim problemskim analizama fenomena rijalitija, ali su filozofija, kao i teorijsko mišljenje kao takvo, marginalizovani
Технологија у служби капитала у нашем добу показује своју израбљујућу и поробљујућу улогу (Фото: Драгана Драгановић)

U najavi filozofskog performansa „Uticaj rijalitija na naše živote”, koji će biti održan 5. decembra od 18.30 sati u Galeriji 73 u Beogradu, polazi se od belih miševa koji naučnicima služe za eksperimente i dolazi se do toga da su se poslednjih godina umesto pokusnih miševa kod nas i u svetu pojavili – ljudi, i to dobrovoljno. Njihove sudbine i ponašanje postali su predmet pažnje javnosti, a veliki broj ljudi počinje da ih oponaša. Krug se širi, „miševi” su pobegli iz laboratorije pa se stiče utisak da smo svi deo rijalitija. Koliko nas to košta i da li se možemo odupreti?

Na ova pitanja odgovaraće gost decembarske tribine u pomenutoj galeriji – Divna Vuksanović, filozof medija, profesorka i književnica, koja ovom prilikom, ne prvi put, govori i za naš list o ovoj problematici.

Da li vam je već dosadilo da ukazujete na štetnost rijaliti programa, jer se godinama sve svodi samo na priču i u najboljem slučaju na oštru kritiku i osudu, dok pritom niko ništa ne preduzima?

U našoj maloj naučnoj zajednici koja se na filozofski način bavi medijima, rijalitiji su samo jedna od meta kritike aktuelne medijske „kulture”, jer ona je ponajviše usmerena na grubu, nesmotrenu i neprirodnu vezu uspostavljenu između gotovo svih savremenih medija i profita, što čitavu medijsku industriju dovodi u pitanje kao onaj proizvodni pogon koji više ne čuva relaciju sa istinom, naukom, obrazovanjem i kulturom, te autentičnom zabavom. Ponavljanje matrične i bezlične zabave prelazi u masovno proizvedenu dosadu, o čemu smo kolege Dragan Ćalović, Vlatko Ilić i ja detaljno pisali u studiji „Nova kritička teorija: Filozofija zabave”. Dakle, pored preovlađujućeg kriticizma i moralisanja o ovoj temi neretko prisutnoj u javnosti, teorija je dala svoj doprinos složenim problemskim analizama fenomena rijalitija, ali kako su filozofija, kao i teorijsko mišljenje kao takvo, medijski i na svaki drugi način, marginalizovani. Stoga mantra o pogubnosti rijalitija po društvo u celini, a s naglaskom na osetljive društvene grupe kao što su mladi, postaje i sama dosadna, odnosno opšte mesto napada na medije koji nam nude sliku o nama samima.

U kom smislu rijaliti programi utiču na naše živote, čak i na živote onih koji ih ignorišu?

Ovo pitanje zahteva empirijske dokaze kako o (negativnom) uticaju rijaliti formata na društvenu stvarnost, tako i, uopšteno, o odnosu medija i naših života. Nažalost, veoma je malo konkretnih istraživanja, iako, intuitivno gledano, postoji opšte slaganje kritičke javnosti o tome da mediji i, u ovom slučaju, rijalitiji, bitno utiču na kreiranje kulturalnih obrazaca i oblikovanje ponašanja gledalaca. U suštini, ako jedan broj rijalitija negativno utiče na publiku (reč je o formatu koji je, ispražnjen od sadržaja, TV žanr kao i svaki drugi), to se može posmatrati kao direktan i indirektan uticaj: prvi bi bio na učesnike i publiku određenog rijalitija, a drugi na one koji ovaj žanr ne prate, ali su zasuti srodnim informacijama iz okruženja. Najčešća optužba na račun rijalitija tiče se nasilja, rđave komunikacije, koja uključuje psovke, loš rečnik, i posledično neprikladno ponašanje, što se pretpostavlja da zavisi od koncepcije i strukture emisija, izbora učesnika, uslova realizovanja, budžeta, a praksa pokazuje da su najgledaniji upravo oni koji su sa etičke tačke gledišta sporni.

Mnogo se govori o sprezi gledanja takvih programa i nasilja i bahatosti među mladima.

Poslednji slučaj nasilja mladih prema nastavnici engleskog jezika iz Trstenika, koji je ozbiljna opomena svima nama da nismo dovoljno pažnje, kao društvo, obratili na obrazovanje i vaspitanje dece i mladih, niti na uticaj medija na ovu populaciju, pokazuje ipak nešto drugo. Izostanak poštovanja, razumevanja, saosećanja, i uopšte, moralnog ponašanja mladih, po svoj prilici nije neposredni rezultat dejstva rijalitija, jer se njihovo interesovanje, u međuvremenu, pomerilo ka društvenim medijima, kao što su „Instagram”, „Jutjub”, „Tiktok”. Ispunjavanje slobodnog vremena televizijskim programima rezervisano je danas uglavnom za stariju populaciju i nezaposlene, dakle, za generaciju njihovih roditelja ili još starije. Ako ovaj uticaj postoji, on je, dakle, indirektan, mada se, nesumnjivo, događaji uživo na društvenim medijima oslanjaju kako po formi, tako i po besmislenim ili ekstremnim sadržajima, na rijalitije, kao njihovu istorijsku prethodnicu. Ovo se, naravno, u jednakoj meri odnosi na lokalne i na globalne prilike.

Mnogi gubitak vrednosti i insistiranje na površnosti u ovom dobu povezuju sa napretkom tehnologije?

Najpre, tehnološki napredak spada u civilizacijska, ali ne i dostignuća u oblasti kulture. Takođe, za srećan i kvalitetan život najsavremenija tehnologija, većim delom, čini se, nije neophodna. Istina je da bi ona mogla, a to delimično i čini, da nam olakša život, ali sve zavisi od toga u čijim je rukama. Tehnologija u službi kapitala u našem dobu pokazuje svoju izrabljujuću i porobljujuću ulogu. Savremene tehnologije, sagledane bilo u kontekstu medija ili unapređenja poslovnog i svakodnevnog života, zdravlja, obrazovanja, često se koriste nekritički, pogodujući povlašćenoj manjini koja eksploatiše većinu. Pokatkad tehnologija, kada se nepromišljeno upotrebljava, dovodi do poražavajućih rezultata – ugrožavanja osnovnih ljudskih prava i sloboda (nadziranje kao kažnjavanje), poništavanja individualnosti, kreativnosti, mišljenja, slobodne volje i autentičnih ljudskih osećanja. Izgleda da je jedno od prvorazrednih klasnih pitanja današnjice i pitanje u čijem je vlasništvu tehnologija, i da li se ona koristi u vojne, izrabljivačke i koruptivne svrhe ili pak služi dostizanju opšteg dobra.

Kad već govorimo o površnosti, jednom ste se dotakli površnosti pozitivnog mišljenja. Možemo li u ovakvom društvu da nađemo balans i da se izborimo protiv situacije u kojoj nam neko, dok grcamo u problemima, poručuje kako je život lep jer ptice cvrkuću?

Izreka kaže da sit gladnom ne veruje, pa je tako moguće zamisliti cvrkut bez ozbiljnog pokrića. Ovo je, takođe, klasno pitanje, zaodeveno u togu mudrosti, iza koje stoji površnost i nedovoljno osvešćena društvena hijerarhija, što je skopčano s moći, te propratna hipokrizija. Međutim, ako postoji i najmanja šansa da gladni i porobljeni ustanu protiv laži i temeljnih društvenih nepravdi, valja se boriti. A dok borba ne ojača, balans je, svakako, jedno od poslednjih uporišta pojedinca – on je ujedno i najveći ekstrem, pošto je put umerenosti, kako sugeriše Aristotel govoreći o vrlinama, zapravo, najređi.

Komentari36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нн
Све тачно.
Bogdan Tešić
Ova dama više je učinila za srpsku kulturu nego svi ministri zajedno. Kapa dole!
Биљана
Вратите културу и науку на ТВ.
ne volim digtalno
Utiču mediji, ukupno gledajući, treba se otrezniti i okrenuti čoveku, ljubavi, sreći, malim stvarima. Svi smo u problemu.
ВлаДо
Mene interesuje kako rijaliti programi utiču na život čoveka koji ih nikada ne gleda?
Vida
Ali na njegov život utiču oni koji ih gledaju, a takvih je dosta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.