Grad dobio reciklažna zvona za staklenu ambalažu

Reciklažna zvona, odnosno kontejneri za odlaganje staklene ambalaže, postavljena su juče u Ulici Milentija Popovića u Novom Beogradu, u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”. Reč je o projektu koji realizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), NALED i Sekopak uz podršku grada Beograda. Ovo je deo većeg regionalnog projekta koji se sprovodi u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini.

Projekat traje već dve godine i zvona za staklo postavljena su i u Kragujevcu, Somboru, Nišu, Varvarinu, Novom Sadu...

– U Beogradu će za sada ova zvona biti postavljena na 120 lokacija, na Novom Beogradu i u Zemunu. Očekujemo ozbiljniji rast sakupljanja stakla s obzirom da su i ciljevi kojima težimo standardi Evropske unije. Prema tim standardima do 2030. godine trebalo bi prikupimo 75 odsto staklene ambalaže, a mi smo sada na 45 odsto. To je s obzirom na postojeće okolnosti i infrastrukturu koju imamo prilično dobar rezultat. Ali, jako je važno raditi sa građanima, obrazovati ih na tom polju i pokazati  da je grad spreman da sa ovom infrastrukturom pokrije što više lokacija – rekao je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

Staklo je kao materijal jako pogodno jer može da se reciklira oko 100 puta. U našoj zemlji se vrši prikupljanje, priprema za tretman i obradu i za sada se samo male količine recikliraju u srpskoj fabrici stakla u Paraćinu. Ali, kako je nedavno najavljeno u planu je revitalizacija ove fabrike što znači da bi u budućnosti naše staklo moglo da se prerađuje u okviru domaće fabrike. Trenutno najveći deo našeg stakla ide na reciklažu u fabrike u Bugarskoj i Hrvatskoj.

U reciklažna zvona za staklo na Novom Beogradu i u Zemunu sugrađani će moći da ostave razne flaša, tegle, staklene posude... ono što im inače stoji kao stakleni otpad po kućama. Kapacitet zvona je metar ipo kubni, a na svakom zvonu se nalazi merač koji pokazuje koliko je zvono popunjeno. Staklo odvoze radnici „Gradske čistoće” i oni ga dalje prosleđuju Sekopaku.

– Praksa u gradovima gde su zvona postavljena pokazala je da su ljudi prihvatili ovaj način reciklaže, tako da je skok prikupljene ambalaže između 50 i 80 odsto. Mi smo vodili računa da zvona nisu postavljena bilo gde i da se poštuju evropski standardi tako da se jedno zvono postavlja na 800 građana – rekao je Krstović.