Vlasnici splavova najavljuju protestnu vožnju

Da se od šume plutajućih objekata na Savi i Dunavu ne vidi „drvo” jasno je decenijama, ali najave grada o rešavanju ovog pitanja samo su, izgleda, zakomplikovale situaciju. I dok gradonačelnik tvrdi da će se problem rešiti licitacijom za zakup vodnog zemljišta vlasnici objekata tvrde da su mnoge ranije donesene odluke nezakonite. Oni već dve i po godine pokušavaju da ukažu na svoja prava, zbog čega imaju i pravni tim. Predstavnice tog pravnog tima Ivana Blagojević, advokat, i Vesna Josić, pravnik, pokušale su juče medijima da ukažu na neustavnost propisa na kojima se temelji zakup vodnog zemljišta u Beogradu. Do sada su se obratile svim nadležnim institucijama koje su na njihove dopise uglavnom ostale neme.

–  Najveća prepreka u rešavanju problema u priobalju je Zakon o vodama. Izmenom ovog zakona iz 2018. godine po prvi put je predviđena mogućnost zakupa vodnog zemljišta. Ta odluka je suprotna Ustavu Republike Srbije koji predviđa samo sticanje određenih prava kao što su zakup i koncesija za dobra u opštoj upotrebi, ali ne i za dobra od opšteg interesa, gde su voda i vodno zemljište. Dobra iz opšteg interesa ne mogu biti predmet prometa i zakupa. Zakon o vodama dopušta da se vodno zemljište da u zakup, ali ne i Ustav – objašnjava Blagojevićeva i ističe da ovo nije borba protiv vladajuće stranke i oni se ograđuju od svih pokušaja opozicije da njihov problem iskoristi u političke svrhe, jer njihova borba je isključivo pravna.

I Odluka o utvrđivanju početne visine zakupnine po kojoj se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup je, po njihovom mišljenju, sporna.

 – Ovu odluku donela je vlada  2019. godine i njome se grubo diskriminišu svi plutajući objekti u gradu u odnosu na iste u Vojvodini i ostatku Srbije. Cena zakupa vodnog zemljišta za plutajuće objekte u Beogradu je od 500 – 1.250 odsto veća od cene u Vojvodini. I u Smederevu ima splavova, ali vlasnici zakupninu ne plaćaju. Protiv ove odluke smo reagovali kod Ustavnog suda 2020, ali do danas nismo dobili nikav odgovor, mada ga očekujemo – kaže  Blagojevićeva.

I Plan mesta za postavljanje plutajućih objekata koji je Skupština grada usvojila 2021. godine, nezakonit je, kažu, u celosti, jer nije ispoštovana zakonom propisana procedura za njegovo donošenje.

– Pre donošenja ovog plana nije raspisana javna rasprava, iako su građani potpisali peticiju i priložili je gradu. Tu peticiju potpisalo je tri puta više građana nego što je potrebno, ali je plan izglasan bez javne rasprave. Sadašnji plan mesta samo je dopuna prvog nezakonitog, tako da je kao takav i on pravno ne važeći – ističe Blagojevićeva.

Kako kaže Josić, u medijskoj kampanji koja je pokrenuta protiv vlasnika plutajućih objekata, gradonačelnik Šapić je u više navrata izjavljivao da su splavovi apsolutno nelegalni i da nemaju nijedan papir za boravak.

– Iznošenjem grube neistine doveo je javnost u zabludu. Ogromna većina plutajućih objekata ima sva potrebna dokumenta, osim jednog, a to je lokacijsko rešenje, za čije izdavanje je nadležan isključivo grad. Grad ne izdaje lokacijska rešenja duže od 20 godina, od 2001. Isključiva odgovornost za to što beogradski plutajući objekti nemaju lokacijska rešenja jedino je na gradu, a ne na vlasnicima. Izjava gradonačelnika da splavovi ne plaćaju nikome ništa, još je jedna gruba neistina. Nedvosmisleno može biti dokazano da oni plaćaju sve što je zakonom propisano – sve pripadajuće poreze, troškove struje, vode, drugih komunalija... – ističe Josićeva.

Vlasnici oko 130 plutajućih objekata najavili su za 5. decembar u 12 časova protestnu vožnju sa zaustavljanjem ispred Vlade Srbije i Skupštine grada.

Učesnici protesta krenuće od Ušća, preko Terazija, Slavije, zadržaće se ispred Vlade Srbije, na Trgu Nikole Pašića i ispred Skupštine grada. Ovaj protest bi trebalo da traje do 16 časova.