Sreda, 08.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

Ne valja se s gorim porediti

Ljudi veruju da će osećanje sreće stići kada budu iznad ostalih. U vreme društvenih mreža dobijamo primer kako treba da izgledamo, koliko da zarađujemo, gde da putujemo, kako da izgledamo i teško je ignorisati nametnute šablone
(Unsplash)

Jednom sam bila u društvu u kome su okupljeni sat vremena razgovarali o tome koliko ko zarađuje, u kojoj firmi rade, šta su kupili, gde su letovali...

Ljudi su se „gađali” ciframa i na njihovim licima mogla sam da vidim taj momenat iščekivanja: da li će druga strana reći nešto po čemu će biti bolji ili, nedajbože, gori.

Anđelija Simić ​(Foto: lična arhiva)

Poželjno rangiranje

Nakon sat vremena razgovora nisam primetila da je atmosfera postala živahnija, da smo se svi osetili prijatnije. Naprotiv, nekako su svi izgledali izduvano, a razgovor je zamirao. Mogla sam da pretpostavim i zašto: svi su u sebi razmišljali o sopstvenoj uspešnosti i gde su na lestvici društveno poželjnog rangiranja.

To je potpuno pogrešan način razmišljanja, a evo i objašnjenja zašto je to tako. U psihologiji postoji nešto što se zove teorija socijalnog poređenja, koja ukazuje da u ljudima postoji potreba da procene svoje mišljenje i sposobnosti. Ovu pojavu među prvima uočio je i opisao američki psiholog Leon Festinger.

On je utvrdio da čovek ne teži da procenjuje svoje blagostanje prema tome kako se oseća, već da to radi upoređujući kakav je njegov život u odnosu na druge. I, pri tome veruje da će osećanje sreće stići kada bude iznad ostalih u nekoj vrsti društveno definisanog kriterijuma.

I zaista, najčešći način da procenimo sebe zavisi od toga kako se drugi ponašaju. Na primer, ako neko procenjuje koliko dobro trči, meri svoje vreme upoređujući ga s postignutim rezultatima drugih trkača.

Postoje dve vrste socijalnog poređenja – uzlazno i silazno, odnosno poredimo se s „gorima” ili „boljima” od nas. Ono počinje još od malih nogu. To su i situacije kada roditelji detetu ukazuju kako neko drugo dete nešto može ili ne može, brat ili sestra istu stvar rade ovako, a on onako.

Ima porodica koje će sve uraditi samo da se ne ističu ili da drugi ljudi ne bi rekli nešto negativno o njima. Tako se kriju decenijske tajne. Tajne su, međutim, vrlo opasne po naše mentalno zdravlje – vremenom se ispolje u vidu nekih stvarnih i vidljivih problema, kao bolovi, duševni problemi, ali i pokušaji samoubistva.

Koliko smisao života postaje da se u zajednicu uklopimo po svaku cenu? Stvar se još više komplikuje ako znamo da različite kulture vrednuju različite stvari, ali i da postojeće društvene mreže ističu poređenja. Pitanje je i kako zaključujemo da je druga osoba bolja od nas.

Na društvenim mrežama, pre svega, prikazuje se samo jedna strana priče, jedan trenutak, koji se čini idealnim. Tada krene i poređenje.

Zaboravljamo da gotovo niko neće na društvene mreže „okačiti” sliku lošeg dana ili priznati kako je njegova idealna veza zapravo loša i da je njegov sjajni posao sve što ima u životu. Čak i oni koji bi ovo uradili, to bi učinili samo da bi dobili „društvene poene”. Tako, ako se ne koriste pravilno, društvene mreže postaju potencijalne tačke nesreće.

Festinger je u svojoj teoriji tvrdio da poređenje može da olakša našu socijalizaciju, jer možemo da pronađemo ljude koji su slični nama i da se na taj način udružujemo s njima prema sličnim interesovanjima, vrednostima, kao i da uzlazno socijalno poređenje može da podstakne osobu da bude bolji čovek i napreduje u životu.

Sopstveni put

Tako je možda bilo u društvu s početka 20. veka gde se negovao drugačiji duh, ali od tada su se dogodile mnoge promene. Danas je socijalno poređenje kost u grlu mnogima, iako nije održivo po mnogim segmentima, jer koliko god da smo slični po nekim parametrima, po nekima smo potpuno različiti i svako od nas kreira lični, jedinstveni put.

Zbog toga je potrebno tragati za sopstvenom stazom dok težimo da ispunimo zadatke koje smo sebi postavili, ne uzimajući u obzir tuđu prošlost i tempo.

Cveće nije lepše kod drugoga, samo je drugačije. Nikome se ne zabranjuje da uređuje svoje dvorište, onako kako mu se sviđa. Ulepšavanje dvorišta zarad dobijanja poena od drugih ljudi i socijalnog vrednovanja gubi smisao i zato je važno da budimo iskreni prema sebi.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Problem ''uporedjenja'' koji preptostavlja RELACIJE se ne moze izraziti prostom gramatickom formom ''sujekta i prediktaa'' : ''x je P''. Pripisvanje osobina (P) subjektu . Poksajte da izrazite svoje misljenje drugom gramatickom formom. Alal vera ako uspete!
Bob Petrovich
Poredi se sa sobom... budi bolji danas nego što si bio juče.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.