Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gazdovanje državnim novcem po uzoru na kućni budžet

Ne treba očekivati mnogo ni od Istoka, ni od Zapada, svako sada ima svoje brige i interese, nego se uzdati u sopstvene snage i resurse, u ono što je srpsko, domaće, naše
Ауто-пут кроз Србију, деоница код Грделице (Фото А. Васиљевић)

Srbija je prva po stopi rasta ekonomije u Evropi u doba najveće krize. U trećem kvartalu ove godine bilo je zaposleno skoro tri miliona građana. Imamo više investicija od svih zemalja zajedno u regionu. Stvorili smo kredibilitet i poverenje među svima koji žele da investiraju. Sve čvršće se povezujemo s privredama regiona, najpre kroz inicijativu „Otvoreni Balkan”, pa nadalje. I ovo je samo deo aktuelnih ekonomskih performansi naše zemlje koje bi i najzlonamerniji teško mogli da ospore. Dakle, potpuno drugačija slika u odnosu na deceniju, dve ili tri ranije, iz vremena hiperinflacije, praznih rafova, prodaje benzina u kanisterima na ulicama, rasprodaje državnih i društvenih preduzeća, ispražnjenog penzionog fonda, neisplaćivanih zarada...

Da li je iko do pre nekoliko godina mogao da pretpostavi da se iz budžeta neće povlačiti sredstva za isplatu penzija penzionerima iz kategorije zaposlenih koju čini čak 84,4 odsto ukupnog broja najstarijih i koji imaju najvišu prosečnu penziju. A da se godinama unazad iz budžeta izdvajalo i do 48 odsto sredstava da bi iste te penzije bile isplaćene. Primanja za oko 1,6 miliona penzionera povećana su u novembru za devet, a od prvog januara će biti za još 12,1 odsto. Pride, menja se način obračuna penzija tako što će ubuduće u većoj meri da prati rast zarada.

Reklo bi se, čovek mora biti zadovoljan postignutim. Neko jeste, neko nije, ljudski je. Biće i onih koji neće biti zadovoljni ni ako (ili kada) se ostvare najave da će 2025. godine prosečna plata biti 1.000 evra, a penzija 400 evra. Za sada, čini se, ide sve po planu. Od januara 2023. godine minimalna cena rada u Srbiji biće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno, što je najveće povećanje do sada – od 14,3 odsto. Prosečna plata će 2023. iznositi, tvrde nadležni, 706 evra. Cilj je i da inflacija naredne godine bude oko 8,7 odsto i da povećanje zarade donekle pokriva povećanje inflacije.

Sva ova podsećanja služe i da vidimo gde smo u ovom trenutku, ali i da shvatimo šta možemo da izgubimo ukoliko se srpska privreda ne sačuva u ovim sve opasnijim svetskim turbulencijama. I to pošto smo, takoreći, tek izašli iz najgoreg perioda pandemije kovida 19. U okolnostima, recimo, rata u Ukrajini i njegovih posledica koje pogađaju ceo svet – teške energetske krize usled enormnih skokova cena struje, gasa, nafte, uglja, ili pretnje glađu zbog sve viših cena hrane ili nemogućnosti dopremanja u sve delove sveta osnovnih proizvoda – kako nastaviti istim tempom? Pri tome ne oslanjajući se ni na koga. Ne očekujući mnogo ni od Istoka, ni od Zapada (svako sada ima svoje brige i interese), tj. uzdati se u sopstvene snage i resurse, u ono što je srpsko, domaće, naše.

Dragan Đuričin, profesor, redovan član Svetske akademija umetnosti i nauke, na pitanje šta treba da bude nacionalni interes zemlje, odgovara da ono što je dobro za Srbiju jeste da se, posle uspeha programa fiskalne konsolidacije 2014–2018. vlada orijentisala na strukturne mere, tj. horizontalne industrijske politike u sektorima infrastrukture, informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), građevinarstva i poljoprivrede kao i vertikalne industrijske politike u vezi s naukom i obrazovanjem. Najbolji rezultati su ostvareni u IKT sektoru koji je postao glavni izvozni sektor. Zahvaljujući takvoj orijentaciji, povećan je priliv stranih direktnih ulaganja, smanjeni su deficiti u sva tri makrobilansa, plate rastu i nose se sa inflacijom dok je zaposlenost dostigla istorijski maksimum.

– Međutim, pod pritiskom eksternih šokova raste inflatorni pritisak i usporava se rast. Međugodišnja inflacija u oktobru je 15 odsto s projekcijom da će dostići maksimum početkom druge polovine 2023. godine, a tek sredinom 2024. godine doći će u zonu kontrolisanog rasta cena. U poslednjem kvartalu dug će porasti za 3,6 milijardi dolara, a iduće godine dospeva na naplatu više od četiri milijarde. Pored inflacija i duga, veliki problem je i klimatska kriza. „Zelena tranzicija” će narednih decenija predstavljati glavnu polugu održivog razvoja svake ekonomije pošto su klimatske promene globalni fenomen. U tu megatransformaciju Srbija može da se uključi, pre svega, preko EU, što je šansa i pretnja – kaže naš sagovornik.

– Nacionalni interes Srbije treba da bude isto što i lični. Domaćinski odnos prema građanima i državi, kao što imamo prema svojoj kući. A to u konkretnim okolnostima znači da država koja je u proteklim godinama dosta, ali ne i dovoljno učinila, kada je reč o poboljšanju standarda građana, najpre „ukroti” inflaciju koja je prešla 15 odsto. Tolika inflacija je kao kad čovek pod visokom temperaturom treba da ostvari dobar učinak. A to ne može – kaže dr Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Na pitanje da li Srbija može da nastavi i ubrza privredni rast u datim okolnostima, a da ne uvodi sankcije Rusiji, Kovačević kaže da do trenutka dok posledice takve odluke ne počnu ozbiljno da ugrožavaju naš nacionalni interes (a to znači i životni standard, rast privrede i penzija i zarada), sankcije ne treba uvoditi. U suprotnom su neminovnost. Treba izvagati šta dobijamo i šta gubimo uvođenjem ili ne uvođenjem sankcija, kaže on.

– Do tada prioritet je nastaviti sa stranim ulaganjima, ali ne treba zaboraviti posledice uvođenja sankcije 1992. godine, kada smo kao zemlja bili totalno upropašćeni. Ne smemo praviti greške kao do sada da prihvatamo strana ulaganja po nepovoljnim uslovima za nas. Kada je reč o nacionalizaciji Naftne industrije Srbije, neophodno je da se razgovara s većinskim ruskim vlasnikom i vidi da li i šta može da se menja u sporazumu. Činjenica je da je ceo NIS prodat po niskoj ceni, a zauzvrat Srbija nije dobila ono što je bilo predviđeno međudržavnim ugovorom. Ako već nema dogovora oko nacionalizacije NIS-a, a govorimo o nacionalnim interesima Srbije, treba razmisliti o uvođenju naplate ekstraprofita – zaključuje Kovačević.

Činjenica je da od toga koliko je neka država spremna da prizna šta su joj nacionalni interesi i realizuje ih ne zavisi samo ekonomski napredak već i njena bezbednost. Ovo je utoliko više kompleksno pitanje ako se zna da se politika sprovođenja nacionalnih interesa nalazi između realnih potreba i interesa različitih grupa. Određivanje i jasno isticanje nacionalnih interesa je poseban problem zemalja u tranziciji, kao što je naša, gde svaki „igrač” sa strane gleda kako da srpski nacionalni interes pretvori u svoj.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.