Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U procepu između narodnosnog i državnog

Ne bi se, ipak, smela zanemariti činjenica da većina Srba, bar za sada, a i oduvek, srpski nacionalni interes vidi i oseća kao interes srpskog naroda u celini, na svim prostorima koje danas naseljava
Навијачи Србије уочи меча са Бразилом на Мундијалу у Катару (Фото EPA-EFE/Neil Hall)

Svaki razgovor o složenoj i trajno aktuelnoj problematici „srpskog nacionalnog interesa” valjalo bi prethodno postaviti na jasnu pojmovnu osnovu. A to se sistematski ne čini, previđa ili izbegava. Nemalo je, svakako, i onih neveža što iskreno nisu svesni značaja koji za svaku razložnu i potencijalno produktivnu uzajamnost u razmeni mišljenja imaju koordinate sporazumno prihvaćene pojmovno-terminološke određenosti, ali je sasvim dovoljno razloga za pretpostavku da uspostavljanje takve konceptualne dijaloške discipline mahom pomno izbegavaju oni koji su njene suštinske važnosti i te kako svesni. Naime, ako bi se o njoj, kao preduslovu za raspravu, vodilo računa ili čak na tom preliminarnom razjašnjenju nastojavalo, teško da bi među Srbima izglednog razgovora uopšte moglo biti, odnosno da bi on mogao stići do merituma teme nacionalnog interesa. Pokazalo bi se, naime, da govoreći o njoj učesnici u raspravi na umu, i u srcu, polaze od, najblaže rečeno, dveju različitih, nepodudarnih, pa i nepomirljivih ideja o tome šta je u naše vreme za Srbe, a i uopšte, „nacionalni interes”. Ovako, svako priča svoju priču, te paralelne priče se mimoilaze, niko (prividno) nema razloga da porazmisli o osnovanosti svoga viđenja, kao i o tome da možda i nije u pravu, a pogotovo da sebi i drugima prizna ili da bude prekoren zbog učestvovanja u moralno zazornom „razgovoru gluvih”.

Naime, tema „nacionalnog interesa” isuviše je ozbiljna i važna da bi joj se godinama moglo u osnovi licemerno i intelektualno komotno pristupati, bez spremnosti da se raščisti šta je u vezi sa njom, zapravo, raskrsno polazište. Ono se, u najboljem slučaju, prećutno podrazumeva, a nepouzdano i neobavezno podrazumevanje u ovako osetljivim predelima mišljenja, ličnog ponašanja i javnog delovanja može biti neuporedivo štetnije od otvorenog neslaganja, pa čak i arogantnog otpisivanja svega i svakakoga što se i ko se ne slaže s mojim/našim, „jedinim ispravnim” pogledom na „srpski nacionalni interes”. Svaki simulakrum do poništavanja zamagljuje dubinsku bit stvarnosnog. Ono u čemu se neistomišljenici uglavnom jedino slažu i o čemu rutinski iznose rezignirane žalopojke, jeste konstatacija da Srbija i Srbi, za razliku od nekih drugih, srećnijih ili mudrijih država i naroda, nemaju čvrstu i stabilnu nacionalnu strategiju, iz čega proizlazi nesnalaženje i nesigurno vrludanje kroz pometnju jednoga sveta u odsudnim promenama. Pri tome se olako zaboravlja aksiomatska Heraklitova misao da „samo mena stalna jest”. Nikako da se shvati da je nespremnost za pošteno postavljanje razgovora o „nacionalnom interesu” na jasnu pojmovnu osnovu temeljni prarazlog konstatovanog odsustva dalekosežne projekcije meta ka kojima treba da se usmeri kurs srpske nacionalne lađe. Problem jeste i odraz svetskih kretanja, ali je temeljno i sržno naš, srpski.

Osnovno pitanje na koje treba odgovoriti pre upuštanja u uspostavljanje bilo kakve koncepcije srpskog nacionalnog interesa jeste sagledava li se on kao interes države Srbije ili srpskog naroda u celini. U savremenoj politikološkoj misli i (geo)političkoj praksi „nacionalni interes” se pretežno vezuje za (nacionalnu) državu, s tim što je jaka tendencija da se državi sve više, bar deklarativno i normativno, oduzima ili relativizuje atribut „nacionalne”, u skladu s prednošću koja se daje modelu „države nacije” (Nation State). Nosilac suvereniteta u takvoj državi nije klasično shvaćena nacija sa etničkim ishodištem, već nadnacionalni „politički narod”, u čijem je poimanju narodnosna dimenzija idejno i sistemski potisnuta, gdekad do nepoželjnosti pominjanja, a kamoli identifikovanja s njom. U stručnoj literaturi se može pročitati da se ovakvo poistovećivanje „nacionalnog interesa” sa promenljivim ili trajnim interesom/interesima države unazad izvodi iz starijeg (francuskog) pojma „državnog razloga” (Raison d’Etat), ali je i to, ako se apsolutizuje načelno nenarodnosti, pa onda i nenacionalni/anacionalni koncept „države nacije”, prilično upitno. Nije slučajno to što se i u Srba u Srbiji sve ubrzanije gubi osećaj za „državni razlog”, dok se narodnosna identifikacija sa celinom srpskog naroda održava, pa i reaktivno jača, uprkos stalnom i sistematskom potiskivanju sa pijedestala elitističke „političke korektnosti” koja navodno odražava najviša civilizacijska dostignuća i duh vremena.

Ako se u svetlu ove naše „unutarsrpske” dijalektike promisli Kisindžerovo zapažanje da je „srednjovekovnu ideju o univerzalnom moralu zamenio nacionalni interes”, reklo bi se da se kod Srba ideja univerzalnog moralnog imperativa većma prepoznaje u narodnosnoj identifikaciji, premda je ova po svojoj formalnoj prirodi partikularistička. Oseća se, međutim, da počiva na sistemu vrednosti koji je inherentno univerzalan, kao odblesak antičkog poimanja kategorijalnih vrlina. U tome leži i svevremena aktuelnost svetosavskog obrasca (pravoslavnog) Srbina i svetskog čoveka, na čije se pominjanje nabiru obrve onih koji nisu kadri ili voljni da u njemu vide smisao najšireg tipološkog, a ne „retrogradnog religijsko-nacionalističkog” modela odnošenja prema sebi i prema svetu. Za nezatucane ateiste i vernike, podjednako, svetosavlje bi se moglo ukazati kao putokaz, na način na koji ga je neponovljivo pesnički dočarao Vasko Popa. Uz visok stepen sposobnosti razumevanja savremenih realnosti i stvaralački pristup, naravno. Shvatanja tzv. normativnih političkih realista, od Makijavelija do Morgentaua, o tome da racionalno državno upravljanje isključivo u skladu s nacionalnim interesom načelno mora biti amoralno u pogledu univerzalnih etičkih obzira, pogotovo prema interesima drugih, još davno je, kako podseća američki teoretičar Stiven Forde, uverljivo osporio veliki helenski istoričar i mislilac Tukidid, ocenivši da je atinska država propala baš usled apsolutizovanja takvog egoističkog interesnog „realizma”.

Vratimo li se pojmu „srpskog nacionalnog interesa”, moramo primetiti da se on, shvaćen uže, kao državni, a ne narodnosni, ponajviše svodi na bezbednosnu, političku i, donekle, privrednu ravan, dok su kulturna i duhovna uglavnom u drugom planu ili sasvim odsutne. Naši pragmatični realisti smatraju da se srpski nacionalni interes u uslovima današnjeg međunarodnog poretka i odnosa snaga na svetskoj i regionalnoj sceni može sagledavati, promišljati i operacionalizovati samo kao interes Srba u Srbiji, odnosno građana države Srbije. Za ovakvo opredeljenje imaju mnogo jakih i objektivnih argumenata. Nema sumnje da je tako nastupati, uslovno rečeno, lakše, a za logiku i očekivanja pretežnog dela bližeg i daljeg inostranog okruženja prihvatljivije. Ne bi se, ipak, smela zanemariti činjenica da većina Srba, bar za sada, a i oduvek, srpski nacionalni interes vidi i oseća kao interes srpskog naroda u celini, na svim prostorima koje danas naseljava, što proizvodi drugačije i znatno složenije pretpostavke za osmišljavanje spoljnopolitičke strategije i taktike. Fenomen Orbanovog „velikomađarskog” šala i njegovo objašnjenje da reprezentacija Mađarske predstavlja celokupnu mađarsku naciju nije samo jedna zanimljiva epizoda svetskog prvenstva u fudbalu. Namera ovog skromnog ogleda nije da procenjuje koja je koncepcija „srpskog nacionalnog interesa” bolja ili ispravnija, već samo da pozove na otvoreno dijaloško suočavanje sa tim da postoje dve, narodnosna i državna. Da li su one, kako izgleda, stvarno nepomirljive i neuskladive? Ne znamo, a da bismo saznali, nužno je o njima povesti neopterećenu, odgovornu i tolerantnu, srpsku raspravu.

*profesor univerziteta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.