Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija među deset najstarijih zemalja Evrope

Ako se ništa ne promeni u sferi fertiliteta i spoljnih migracija, sadašnje mere populacione politike daće rezultat tek 2080. godine, čulo se na skupu „Budućnost starenja” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Фото Д. Јевремовић

Srbija spada u deset najstarijih zemalja Evrope u kojoj je broj sedokosih uveliko nadmašio broj dece  – najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je svaka peta osoba u našoj zemlji starija od 65 godina, a svaka sedma mlađa od 15 godina. Osim što predstavlja ozbiljan demografski izazov, starenje znači i povećani pritisak na zdravstveni i penzioni sistem, kao i sistem socijalne zaštite istaknuto je na naučnom skupu „Budućnost starenja” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

– Iako je Japan zemlja sa najstarijim stanovništvom, u kojoj je čak svaki treći građanin stariji od 65 godina, Stari kontinent iz demografski opravdanog razloga nosi taj naziv, jer je broj pripadnika trećeg doba najveći upravo u Evropi. Podaci govore da četvrtinu stanovništva u Italiji čine stariji od 65 godina, u Grčkoj, Portugaliji i Finskoj procenat starih iznosi 23 odsto, dok u Srbiji 21 odsto opšte populacije spada u kategoriju starih osoba. Projekcije Ujedinjenih nacija govore da se u sledeće tri decenije očekuje dupliranje broja starih – svaki četvrti stanovnik Evrope i Severne Amerike biće stariji od 65 godina, a u Srbiji će 27 odsto populacije imati više od 65 godina – istakla je dr Mirjana Rašević iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Dr Slađana Dragišić Labaš, profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, upozorila je da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna od dve osobe na svetu ispoljava ejdžizam prema starima, a neke od najčešćih predrasuda su da su stare osobe bolesne, siromašne, depresivne, nemoćne i ružne.

– Podaci istraživanja koje je sprovedeno na uzorku od 28 evropskih zemalja govore da je četvrtina starih u Evropi doživela neki oblik diskriminacije, a na nju se najviše žale građani u zemljama Istočne Evrope, dok je ona najmanje prisutna u skandinavskim zemljama. U Srbiji postoji snažan strukturalni ejdžizam, a istraživanje sprovedeno među starima u Beogradu govori da njih najviše brine materijalna egzistencija, zdravstvena zaštita i slaba institucionalna zaštita, dok rezultati drugog istraživanja svedoče da se čak polovina starih ne oseća da je jednaka sa ostalim građanima. Zanimljivost izvedena iz jednog istraživanja sa studentima Filozofskog fakulteta glasi da samo 22 odsto njih nisu čuvale bake i deke dok su bili mali. Pa ipak, isti ti studenti robuju negativnim stereotipima i smatraju da stari ne treba da rade, voze kola i bave se politikom – zaključila je dr Slađana Dragišić Labaš.

Govoreći o fenomenu udovištva u našoj zemlji, dr Mirjana Bobić, profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, skrenula je pažnju na činjenicu da se Srbija nalazi u evropskom vrhu po broju osoba koje su ostale bez bračnog druga, ali i podsetila da više od dve trećine tzv. obudovelih čine žene.

– Udovištvo je pre svega ženski fenomen – žene čine čak 78 odsto osoba čiji je bračni drug preminuo. Uzroci ove pojave su brojni, jer žene žive duže (u proseku pet godina) od muškaraca, a prilikom sklapanja braka muškarac je u proseku 3,5 godine stariji od žene. Osim toga, žene ređe sklapaju drugi brak nakon smrti supruga i ređe se odlučuju za zajednički život sa novim partnerom. Sa druge strane, muškarci češće ulaze u novu bračnu zajednicu nakon smrti supruge, jer brak za njih ima veći socijalni značaj nego za žene – njima je važniji kvalitet emotivnog odnosa, a ne bračna forma. Velikom broju udovica u našoj zemlji kumuje i činjenica da su najveći deo izbegličke i interno raseljene populacije činile žene – od 600.000 osoba koje su tokom devedesetih i početkom 2000. godine došle u Srbiju, udeo udovica je bio veći nego u domaćem stanovništvu – zaključila je profesorka Bobić.

Dr Vladimir Nikitović, iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, naglasio je da u Srbiji danas živi isti broj stanovnika kao pre šezdeset godina i podsetio da je u poslednjih trideset godina udvostručen udeo starih.

– Možemo očekivati smanjenje stanovništva za petinu, a procene govore da će 18 od 25 oblasti izgubiti više od polovine stanovnika do kraja veka. Ako se ništa ne promeni u sferi fertiliteta i spoljnih migracija sadašnje mere populacione politike daće rezultat tek 2080. godine – najavljuje Nikitović. 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran
OVDE NE POSTOJI RED cak ni oko sitnih davanja drzave kao sto je deciji dodatak! Nama su ukinuli deciji dodatak a objasnjenje je da imamo "zgradu" a u pitanju je stala kojoj je krov urusen, pravljena je na parceli koju sam nasledio i sve moguce sam pokusao kako bih detetu od toga davao za uzinu ali ne vredi nadlezne dame piju kafu i ne zanima ih nista....cak ni slike nit to da je taj objekat srusen/urusen tj da uopste nije rec o necemu gde neko moze ili je ikada ziveo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.