Da li će Briselske maske konačno da padnu?

Može li Srbija jednostrano da napusti Briselski sporazum i ako to uradi, kakve bi naša zemlja, snosila sankcije? Dok vlast traži od zapadnog dela međunarodne zajednice, koja je i bila garant ovog dokumenta, da privoli Prištinu da konačno u život sprovede Zajednicu srpskih opština, dotle tvrda nacionalistička opozicija traži da Beograd stavi ak akta ovaj dokument.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić navodi da maske konačno trebaju da padnu i da se vidi da li postoji Briselski sporazum. Za naš listi navodi da je formiranje ZSO jedna od obaveza i Brisela koji je pre skoro deset godina bio garant ovom sporazumu.

„Moramo konačno da vidimo, posle više od devet godina odbijanja Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, da li neko uopšte i razmišlja da Briselski sporazum treba da se sprovede. Mi smo taj dokument koji je garantovala i baronica Ketrin Ešton i potpisali zbog ZSO”, kaže Dačić. Dodaje da će Srbija nastaviti da se bori da se implementira svaka tačka ovog sporazuma, ali i da će istovremeno sve učiniti da sačuva mir.

Srpski pokret Dveri se pak, zalaže da posle imenovanja navodnih političkih predstavnika Srba u pokrajinske institucije sistema, da Srbija bezuslovno treba da poništi Briselski sporazum i da ponovo uspostavi svoje institucije, pre svega na severu Kosmeta.

„Posle odluke Prištine da kvazi predstavnike Srba imenuje za ministre u Vladi Kosova, ogoljeno je da Zapad od Srbije trži da prizna kvazidržavu Kosovo, da se ukine Republika Srpska i unitarizuje Bosna i Hercegovina i da se ta država uvuče u NATO”, izjavio je narodni poslanik Dveri Borko Puškić. Upravo zbog toga on navodi da se Dveri zalažu za poništavanje ne samo Briselskog sporazuma, već i, kako je naveo, svih štetnih sporazuma potpisanih pre dolaska SNS na vlast, kako bismo ponovo uspostavili sve srpske institucije na severu naše južne pokrajine.

Dveri smatraju da je nakon toga neophodno raspisati izbore po srpskim zakonima i Ustavu, odbacujući svaku pomisao da u tom procesu treba uvažiti bilo koji pravni akt Kosova, i da u postupak reintegracije južne srpske pokrajine mora biti uključena i civilna zaštita, koja bi uz povratak 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja, u skladu sa Rezolucijom 1244, bila adekvatan mehanizam odbrane Srba.

Puškić je istakao da je u ovoj situaciji neophodno uputiti i zahtev Generalnoj skupštini UN da održi sednicu posvećenu Kosovu, jer je od 193 članice većina na strani međunarodnog prava, a samim tim i Srbije, jer 100 država ne priznaje Kosovo.

Sa Dverima se slaže i opozicioni pokret Otadžbina koji navodi da

istovremeno sa napuštanjem Srba iz kosovskih institucija, treba poništiti Briselski sporazum, na severu organizovti lokalne izbore i na osnovu Rezolucije 1244 SB UN u pokrajinu vratiti 1.000 vojnika i policajaca. Uz to zalažu se i da se prema Kosovu uvede „recipročne mere”.

I bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Zoran Ivošević podseća da vlada surogatdržave Kosova nije dozvolila da se u južnoj srpskoj pokrajini obavi referendum o amandmanskoj promeni Ustava i da se obave srpski parlamentarni i predsednički izbori.

„Zato bi, napokon, valjalo preduzeti energičniji a pravno utemeljen potez zasnovan na članu 60. Bečke konvencije o ugovornom pravu.

Prema toj odredbi, suštinsko kršenje međunarodnog ugovora od jedne ugovorne strane, razlog je i za prestanak ugovora u celini.

Briselski sporazum, zaključen u izobičajenoj bilateralnoj formi, ipak ima svojstvo međunarodnog ugovora, bez obzira što surogatdržava Kosovo nema pun kapacitet državnosti”, navodi Ivošević.

A diplomata Srećko Đukić kaže za „Politiku” da Srbija ne može da napusti Briselski sporazum i pita šta bi to uopšte i značilo. Kaže da bi to bilo besmisleno pogotovo što smo mi sve implematnirali iz tog sporazuma, a Priština nije gotovo ništa.

„To bi značilo da se vrati točak istorije unazad. To jednostavno nije moguće – da poništi telefonski pozivni broj za Kosovo, poništi sve dogovore oko energetike, policije… Siguran sam da bi to za Beograd bio jako težak udarac i mislim da to međunarodna zajednica ne bi mogla da prihvati”, kaže Đukić i podseća da je taj dokument ratifikovali kosovska vlada i parlament, dok se u Srbiji tretira kao politički dokument.