Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Operacija „Kandža-mač” najavljuje turski upad u Siriju

Damask i Bagdad optužuju Ankaru da se u ratu protiv kurdskih grupa u ove dve zemlje ponaša kao nekada osmanski osvajači
Турско ваздухопловство већ дејствује у Сирији: полетање авиона Ф-16 (Фото: EPA/Ingo Wagner)

Turski avioni i artiljerija ovih dana napadaju uporišta kurdskih terorista u Siriji. Predsednik Redžep Tajip Erdogan najavljuje i veliki kopneni upad u susednu zemlju, kako bi se tamo obračunao sa ekstremistima osumnjičenim za nedavni bombaški napad u Istanbulu, u kojem je stradalo šest dok je više od 80 osoba ranjeno. Vlada na taj način očigledno želi da izvrši pritisak ne samo na Damask, nego i na Ameriku i Rusiju čiji su vojnici prisutni u susednoj zemlji kako bi naterali kurdske teroriste da se povuku iz pograničnog područja prema Turskoj, da bi se tamo stvorio „koridor bezbednosti”.

„Vojna operacija ’Kandža –mač’ u Siriji koju danima izvode naši avioni i artiljerija samo je početak. Velika kopnena ofanziva je neizbežna i mi se nećemo zaustaviti sve dok se ne obračunamo sa kurdskim teroristima. Mi smo odlučni da stvorimo 30 kilometara široku zonu bezbednosti u pograničnom delu na severu Sirije”, danima preti predsednik Erdogan.
Kad god do toga dođe, izvesno je da Ankara za to neće tražiti dozvolu od bilo koga, objašnjavaju u kabinetu šefa države. Posle ovih pretnji Vašington i Moskva su pojačali pritisak na Ankaru kao i na Kurde u Siriji kako bi se izbegla ta operacija.
 „Politički i vojni eksperti iz Rusije i Amerike razgovarali su sa kurdskim liderima tražeći od njih da više ne izvode vojne operacije u području od 30 kilometara od turske granice”, saznaje  istanbulski „Milijet” pozivajući se na diplomatske izvore.

Oni su navodno to prihvatili. Ankara duže vreme planira da u Siriji uz granicu stvori „bezbedonosni koridor” kako bi zaštitila jugoistočnu Anadoliju i tamo smestila sirijske izbeglice, povratnike iz Turske koji se sada plaše progona od strane režima u Damasku.

Ankara je poslednjih godina izvela više vojnih operacija  u Siriji i Iraku pod plaštom borbe protiv terorizma. U vladi su izgleda konačno počeli da shvataju da to nije put za trajno rešenje krize u regionu. Naprotiv, to je dovelo do pogoršanja odnosa Turske sa Damaskom, Bagdadom i Vašingtonom koji u Siriji otvoreno podržava Kurde jer se bore protiv Islamske države. Ali za Ankaru oni su punkt terorističke PKK koja je na crnoj listi u zemljama EU, SAD i Turske. To je jedan od problema koji poslednjih godina opterećuje odnose dve savezničke zemlje.

Ankara odbacuje kritike Bagdada i Damaska koji je optužuju da se ponaša „kao nekada osmanski osvajači” jer vojnim upadima ugrožava njihov suverenitet i teritorijalni integritet. U vladi imaju objašnjenje koje nije lako razumeti: tvrde da imaju pravo da se u susednim zemljama bore protiv terorista i da je to, kako kažu, u skladu sa Poveljom UN pošto će povući svoje vojnike kada obave taj posao. Ako bi se prihvatila ta „logika” u mnogim delovima sveta bi istog časa nastao haos, upozoravaju poznavaoci međunarodnog prava.

Vreme je pokazalo da se ti problemi ne mogu rešiti bez saradnje ne samo sa Amerikom, Rusijom i sirijskom opozicijom nego i sa predsednikom Bašarom al Asadom koji, zahvaljujući podršci Moskve i Teherana, sada kontroliše više od 80 odsto teritorije svoje zemlje. U Ankari su dosad tvrdili da on ne može biti deo trajnog političkog rešenja krize u Siriji i Erdogan ga je optuživao da je „kasapin svog naroda”, da neće da ga vidi, iako su nekad bili kućni prijatelji.

U Ankari su konačno shvatili da treba da uspostave direktne kontakte sa Damaskom.

„Moguće je pod određenim okolnostima da se sretnem sa Al Asadom. To će se desiti kada za to dođe vreme”, izjavio je on odgovarajući na pitanje novinara da li će se uskoro rukovati sa predsednikom Sirije kao što je to nedavno uradio u Dohi na otvaranju prvenstva u fudbalu sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatihom al Sisijem koga već deset godina nije želeo da vidi zbog obaranja predsednika Muhameda Mursija sa kojim je Erdogan bio prijatelj.

Pošto je Turska pred izborima u junu iduće godine, to sada pokušava da iskoristi i opozicija. „Kada mi dođemo na vlast prva stvar koju ćemo uraditi biće da uspostavimo direktan kontakt sa vladom Sirije. Na taj način rešićemo i probleme 3,6 miliona izbeglica koje su prebegle u Tursku kada je 2011. godine u Siriju stiglo arapsko proleće”, kaže lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Turska nikad nije cula za Svajcarsku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.